Svet
CIA, Izrael i teorije zavere: Šta očekivati od dosijea DžFK-a
Hiljade zapisa o ubistvu američkog predsednika 1963. i dalje imaju oznaku "poverljivo"
Američki predsednik Donald Tramp naredio je da se skine tajnost sa svih preostalih skrivenih dokumenata koji se odnose na ubistvo predsednika Džona F. Kenedija. Skoro 5.000 dokumenata je još uvek pod velom tajne.
Kenedi je ubijen u novembru 1963. dok je bio u poseti Dalasu, Teksas. Kongresna komisija kojom je predsedavao sudija Vrhovnog suda Erl Voren zaključila je 1964. da je za to kriv "usamljeni revolveraš" Li Harvi Osvald. CIA je skovala pežorativni izraz "teorija zavere" da opiše alternativne scenarije u vezi sa smrću DžFK-a, što nije sprečilo mnoge Amerikance da sumnjaju u zaključke Vorenove komisije.
Trampova naredba se takođe odnosi na preostale poverljive zapise o ubistvima senatora Roberta F. Kenedija 1968. i borca za građanska prava Martina Lutera Kinga mlađeg.
Koliko dokumenata ima?
Nacionalna uprava za arhive i dokumente (NARA) kaže da je skinula tajnost sa 99 odsto od oko 320.000 dokumenata koji se odnose na ubistvo DžFK-a, kako to nalaže zakon koji je Kongres usvojio 1992. Krajnji rok za skidanje tajnosti bio je oktobar 2017, ali je američka obaveštajna zajednica tvrdila da im je potrebno više vremena da pregledaju i rediguju dokumenta.
Prema višestrukim procenama, 2.140 dokumenata ostalo je potpuno ili delimično redigovano, dok je još 2.500 zapisa čuvano u tajnosti iz drugih razloga, kao što su sudski nalozi ili ograničenja donatora.
Šta je u tajnim dosijeima?
Jedna stavka od posebnog interesa je memorandum iz juna 1961. koji je napisao savetnik Bele kuće Artur Šlezinger, koji opisuje kako bi DžFK mogao da ostvari svoj cilj da "rascepi Agenciju (CIA) na hiljadu delova i rasprši je u vetar". Jedna stranica je redigovana u potpunosti, dok su još dve delimično redigovane. Kenedi je bio frustriran CIA-om nakon neuspešne invazije na Kubu u Zalivu svinja u aprilu te godine.
Još jedan delimično redigovan zapis je transkript svedočenja koje je šef kontraobaveštajne službe CIA Džejms Džes Engleton dao Senatu u januaru 1976. Neki naučnici veruju da je Englton, koji je godinama vodio izraelsku kancelariju CIA i bio prijatelj sovjetskog špijuna Kima Filbija, imao lagao Kongres o tome da je Izrael dobio nuklearno oružje 1960-ih – nešto što jevrejska država nije ni potvrdila ni demantovala.
Drugi potencijalno škakljivi spisi odnose se na aktivnosti CIA u Meksiku ranih 1960-ih, kada je Osvald posetio zemlju, i rad oficira CIA sa kubanskim izgnanicima u Majamiju kojima su se putevi ukrštali sa Osvaldom.
Šta se može očekivati?
Čini se da se istoričari i istraživači koji su razgovarali sa glavnim američkim medijima slažu da u preostalim dokumentima neće biti nikakvog odlučujućeg dokaza.
"Biće neki delovi slagalice koji će biti vraćeni i koji će ispričati robusniju i bogatiju priču", rekao je za Si-En-Em Tom Samoluk, član odbora Fondacije biblioteka DžFK.
Novinar Džerald Pozner je upozorio da će "svako ko čeka pušku koja se puši i koja će ovaj slučaj okrenuti naglavačke biti veoma razočaran".
Kenedijev nećak Robert F. Kenedi Mlađi pohvalio je uklanjanje poverljivosti kao korak protiv "šezdesetogodišnje strategije laži i tajnosti, dezinformacija, cenzure i klevete" koju su obaveštajne agencije koristile da prikriju "zabrinjavajuće činjenice" o ubistvu JFK-a.
Tvrdio je da je ovo "dalo priručnik za niz narednih kriza – atentati na MLK i RFK, Vijetnam, 11. septembar, rat u Iraku i KOVID – od kojih je svaka ubrzala subverziju naše uzorne demokratije od strane vojno-medicinskog industrijskog kompleksa."
RFK Mlađi je rekao da veruje da postoje "ogromni dokazi" koji CIA vezuju za ubistvo i njegovog strica i njegovog oca.
Kada će dokumenta biti objavljena?
Trampov izvršni nalog dao je američkom direktoru Nacionalne obaveštajne službe i državnom tužiocu rok od 45 dana da pregledaju zapise i "predstave plan" za njihovo potpuno objavljivanje. Na obe funkcije su trenutno vršioci dužnosti, pošto Senat još treba da potvrdi Pem Bondi kao državnog tužioca i Tulsi Gabar kao šeficu Nacionalne obaveštajne službe.
"Nadamo se da će ovo biti protokolarno", rekao je za "Ej-Bi-Si njuz" Lari Šnap, advokat iz Njujorka koji je tužio vladu kako bi ih naterao da objave DžFK dokumenta. Ako se vlada odluči za "suštinsku" reviziju, ići dokument po dokument "što će potrajati", dodao je on.
