Svet

Moramo da sustignemo Rusiju: NATO u potrazi za dronovima koji mogu da "prežive" Arktik

Rusija, čija je vojska počela da gradi flotu dronova na Arktiku 2014. godine, preuzela je rano vođstvo u trci
Moramo da sustignemo Rusiju: NATO u potrazi za dronovima koji mogu da "prežive" ArktikGetty © Brett Monroe Garner

Geopolitička situacija u svetu primorala je vlade na krajnjem severu da nađu načina da proizvedu dronove koji će preživeti ledeni Arktik gde temperature padaju na minus 43 stepena Celzijusa.

"Baterija je trajala samo tri minuta", rekao je vlasnik startapa "Arktik anmend" Mads Petersen koji je testirao svoj dron 2023.

Rusija i Kina su pojačale vojnu aktivnost na Arktiku, dok se NATO države u regionu prijavljuju sve više žale na sabotažu energetskih i komunikacionih linija. Predsednik Donald Tramp nedavno je oživeo pretenzije SAD na Grenland. U međuvremenu, sukob u Ukrajini je pokazao da bespilotne letelice mogu da obezbede važne obaveštajne podatke i prednost na bojnom polju.

Sjedinjene Države, koje vide Arktik kao ključan za svoju odbranu, navele su u julskom strateškom dokumentu da će se fokusirati na bespilotnu tehnologiju kako bi se suprotstavili tamošnjoj kinesko-ruskoj saradnji.

Dronovi – bilo da su multikopteri ili modeli sa fiksnim krilima – su ranjivi. Samo najveći modeli dugog dometa imaju dovoljno snage za sisteme protiv zaleđivanja poput onih koje koriste avioni. Hladnoća, magla, kiša ili sneg mogu izazvati kvar ili sudar.

Sa zemljama koje povećavaju vojnu potrošnju, Rojtersovo istraživanje 14 kompanija i šest ministarstava odbrane i oružanih snaga u severnoj Evropi i Americi pokazuje da industrija radi na kupovini ili razvoju bespilotnih letelica koje mogu da izdrže ledene uslove, kao i sve veću hitnost među državama NATO-a da ih nabave.

"Svi moramo da sustignemo Ukrajinu i Rusiju", rekao je general-major Lars Lervik, načelnik norveške vojske.

Nema globalnih podataka o državnim vojnim flotama bespilotnih letelica, ali Lervik je rekao da je sukob u Ukrajini dao Moskvi i Kijevu dragoceno iskustvo u tehnologiji bespilotnih letelica koje nedostaje zemljama NATO-a.

Rusija, čija je vojska počela da gradi flotu dronova na Arktiku 2014. godine, preuzela je rano vođstvo u trci za kontrolu Severnog morskog puta, prolaza između Evrope i Azije duž severne obale Rusije, rekao je Džejms Paton Rodžers, stručnjak za dronove na Univerzitetu Kornel i savetnik za politiku UN i NATO.

Ruska kompanija "Zala Aero", deo grupe "Kalašnjikov", već nudi bespilotne letelice dizajnirane za ekstremne arktičke uslove, a Rusija je takođe saopštila da njena borbena bespilotna letelica dugog dometa S-70 ohotnik može da radi na minus 12 Celzijusa i da će tamo biti raspoređena.

"Krećemo se ka tački gde Rusija neće imati samo nenaoružane sisteme osmatračkih dronova duž Severnog morskog puta, već i potencijalno naoružane sisteme koji stalno patroliraju tim oblastima", rekao je Rodžers.

On je rekao da je NATO bio spor u osmišljavanju koherentnog odgovora.

NATO je saopštio da je ojačao svoje prisustvo na Arktiku i uspostavio novu Komandu za održavanje slobodnih i sigurnih linija na Atlantiku.

image