Svet
"Špigl": Prazne crkve za Božić
Sekularizacija je nezaustavljiva, sve je manje vernih i onih koji idu u crkvu, tvrdi sociolog religije Detlef Polak
Prema istraživanju nemačkog Univerziteta Bundesver, 24 odsto ispitanika planiralo je da ide u crkvu na Božić 2019. godine, dok je sada samo 15 procenata posetilo bogomolje na najradosniji hrišćanski praznik.
"Prvi put, vernici dve velike crkve u Nemačkoj – katoličke i evangelističke – više ne čine većinu stanovništva, a udeo katolika i protestanata pao je ispod 50 odsto populacije. Neverujući trenutno čine oko 40 odsto, ostalo su muslimani, pravoslavci i druge grupe. Dakle, religiozni su u manjini. Ne još", kaže sociolog religije Detlef Polak i profesor na Univerzitetu u Minsteru u intervjuu za "Špigl".
Kriza ili modifikacija religije
Upitan da li se radi o krizi religije ili ona pak menja svoj dominantni oblik, pa ljudi sada posećuju sajmove ezoterije, energetske terapije ili časove joge umesto crkvu, profesor je odgovorio da ova promena verske forme nije suprotstavljena sekularizaciji već ide s njom ruku podruku .
"Većina evropskih društava danas je očigledno manje religiozna nego pre 20 ili 30 godina, i ovom trendu se ne nazire kraj. A 'religiozna spiritualizacija' sastavni je deo sekularizacije, a ne njena suprotnost. Uglavnom su duhovnost i ezoterizam samo razvodnjeni oblik hrišćanstva ispresecan stranim religioznim elementima", pojašnjava Polak.
Upoređujući visok nivo religioznosti u SAD, nasuprot sve više dehristijanizovanoj Evropi, profesor tvrdi da iako oko 85 odsto Amerikanaca kaže da veruje u Boga, i tamo se mogu uočiti dramatične tendencije pada verujućih.
"U Sjedinjenim Državama udeo nereligioznih ljudi je sada otprilike visok kao u Zapadnoj Nemačkoj, oko 30 procenata, dok je devedesetih bio tek pet odsto. Obrazac religioznih promena sledi evropski model: prvo ljudi prestanu da idu u crkvu, a zatim napuštaju crkvu", ističe profesor.
Crkva nemoćna da zaustavi dehristijanizaciju
Najekstremniji primer je Holandija gde se oko 70 odsto stanovništva izjašnjava da su neverujući.
"U Nemačkoj nismo daleko stigli, barem u Zapadnoj Nemačkoj. Ali pad religioznih kao u Holandiji doći će i ovde. Holandski uslovi su verovatno naša budućnost", jasan je Polak.
Profesor ukazuje i da je ovaj trend nezaustavljiv i da je crkva prilično nemoćna jer se svaki njen pokušaj okreće protiv nje, na meti je napada pred kojima se povlači. Ipak, u očima mnogih pomoć koju crkva pruža zapostavljenim društvenim kategorijama, kao što su bolesni i siromašni, nemerljiva je, zaključuje Polak za "Špigl".
