Zašto je EU postala najveći "Fajzerov" kupac: Pitanje za Ursulu koje je završilo na sudu

U nedeljama kada je pandemija kovida 19 početkom 2021. godine bila na vrhuncu, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, lično je razmenjivala pozive i poruke sa Albertom Burlom, generalnim direktorom farmaceutske kompanije "Fajzer". Ona je na taj način nastojala da obezbedi milijarde doza vakcina, piše u autorskom tekstu za "Gardijan" novinar Aleksandar Fanta iz medijske istraživačke mreže "Folou d mani". 

U to vreme, virus je divljao, a EU je želela da sustigne Veliku Britaniju i Izrael, koji su brže krenuli u nabavku vakcina, a zalihe fajzera i astra zeneke su bile na izmaku. U nastojanju da se što veći broj Evropljana vakciniše, EU je potrošila 21,5 milijardi evra, kako se procenjuje, sklopivši ugovor sa "Fajzerom" za 1,8 milijardi doza. Ugovor je obezbedila fon der Lajen, što je bila za nju preko potrebna pobeda, jer se prethodno suočila sa optužbama da je loša u rukovođenju vakcinacijom. 

Afera "Fajzergejt": Odbačena tužba protiv Fon der Lajen zbog vakcina

Autor ovog teksta je, kako navodi, podneo zahtev za pristup informacijama od javnog značaja kako bi dobio podatke o porukama koje su razmenjivali Fon der Lajenova i Burla, a kako bi odgovorio na pitanja zašto je, kako kaže, EU postala najveći "Fajzerov" kupac, a navodno je platila i mnogo veću cenu za ovu seriju vakcina u poređenju sa prvom tranšom. 

Kako se ističe u tekstu, građani EU imaju pravo da znaju šta se pregovaralo u njihovo ime tokom vanredne situacije. Da li je ugovor uključivao previše doza vakcine kupljene po fiksnoj ceni, bez mogućnosti za reviziju kako se pandemija razvijala? Da li su milioni skupih "uboda" propali zbog uslova kojim se Burla obezbedio usled panične kupovine Fon der Lajen?

Međutim, komisija je odbila da odgovori na zahtev da podeli poruke, tvrdeći da tekstovi poruka nisu obuhvaćeni zakonom EU o slobodi informisanja. Nakon toga, "Njujork tajms", koji je prvi izveštavao o ovoj SMS diplomatiji, podneo je tužbu sudu tražeći da se poruke otkriju. 

Komisija smatra da lične poruke između Fon der Lajen i Burla ne spadaju u obavezu transparentnosti i tvrdi da nije u mogućnosti da ih nađe. U isto vreme, na ispitivanju od strane sudija, zvaničnici komisije su priznali da nikada nisu videli poruke, ali su se oslonili na uveravanja osoblja Fon der Lajen da nisu sačuvane.

Nepoštovanje transparentnosti od strane komisije u ovom slučaju nije usamljeni slučaj. EU je dogovorila fond od 723 milijarde evra javnog novca za oživljavanje privrede EU nakon pandemije, piše autor.

Tajnost je možda bila pokriće za slučajeve sumnje na zloupotrebu. Grčke vlasti istražuju navode o prevari u vezi sa 2,5 milijardi evra iz fonda za oporavak posle pandemije, dok italijanska policija u ime tužilaca EU istražuje još jedan potencijalni slučaj prevare vredan 600 miliona evra.

Zahtevi za informacijama o trošenju sredstava iz drugih uglednih fondova EU takođe su odbijani ili odlagani godinama bez obrazloženja.

Administrativna kultura EU – uzimajući u obzir moćne birokratije njenih osnivača Nemačke i Francuske – uvek je bila tajna. Ali pod Fon der Lajen, stvari su postale još gore. 

Njeno oklevanje da predoči javnosti ličnu komunikaciju koja se ticala vakcina baca sumnju na njena obećanja o "jačanju vladavine prava". Slučaj pred sudom EU, za koji se očekuje da će presuda biti doneta kasnije ove godine, mogao bi da ograniči njenu tajnovitost. Ali druge, snažnije mere su potrebne da bi se ispunilo obećanje o transparentnosti u osnivačkim ugovorima EU i njenoj povelji o osnovnim pravima.