Svet
Nacionalsocijalista iz malog grada: Fridrih Merc i njegov deda koji je poželeo dug život Hitleru
Dajući obimnu biografiju najverovatnijeg sledećeg nemačkog kancelara, "Forin polisi" podseća da Merc potiče iz imućne porodice, kao i da mu je deda po majci Jozef Pol Sovinji iz redova centrista izabran za gradonačelnika Brilona, a zatim je promenio stranu i pridružio se Hitlerovim nacionalsocijalistima
Nije samo Analena Berbok, ministar spoljnih poslova Nemačke iz redova Zelenih sa ponosom govorila o svom dedi Valdemaru Berboku, oficiru Vermahta i vatrenom pristalici nacizma, kako ga je svojevremeno opisao "Bild". I verovatno budući kancelar Nemačke Fridrih Merc, iz redova Demohrišćanske unije (CDU), pozvao se svojevremeno na svetlu uspomenu na svog dedu, gradonačelnika Brilona u Severnoj Rajni-Vestfaliji i člana Hitlerove Nacionalsocijalističke partije.
Oboje su se kasnije ponešto distancirali od predaka iz redova nacista, što pozivajući se na navodno neznanje, što na maliciozne novinare koji su im izvlačili rečenice iz konteksta, ali porodična istorija ostaje porodična istorija.
Na Mercovog dedu ovih dana, podsetio je "Forin polisi" u obimnom tekstu o nemačkom političaru objavljenom uoči parlamentarnih izbora u ovoj državi na kojima je CDU osvojila oko 28 odsto glasova podrške birača.
Dakle, FP podseća da Merc potiče iz imućne porodice, otac mu je bio sudija i viši zvaničnik CDU-a nakon 1945, dok je deda po majci Jozef Pol Sovinji bio takođe visoko pozicioniran u Katoličkoj partiji centra. Iz redova centrista je i izabran za gradonačelnika Brilona, a zatim je promenio stranu i pridružio se Hitlerovim nacionalsocijalistima koji su došli na vlast 1933. godine. Deda Merca bio je gradonačelnik do 1937, ukupno 20 godina, kada je prevremeno penzionisan.
Nemački Sovinjijevi, inače, ako je verovati Vikipediji, vode poreklo od francuskog plemstva, i sudeći pod Jozefu nije im bilo strano da prihvate ni ideju da pripadaju arijevskoj rasi.
Poput Berbokove, koja se na komemoracijama hvalila čojstvom i junaštvom svog dede, za kojeg je navodno iz novina saznala da je bio oficir Vermahta, i Fridrih Merc se u žaru političke borbe oko vlasti u rodnom Brilonu pozvao na svog dedu za kojeg je rekao da mu je "najveći politički uzor".
Bilo je to početkom 2004. godine kada je na vlast u ovom gradu u Severnoj Rajni-Vestfaliji došao "crveni kandidat", kako ga je nazvao Merc, tada zamenik predsednika poslaničke grupe CDU-a. Nećemo sada ulaziti u to da li je i deda gajio animozitet prema nekim svojim "crvenima" i da li bi to mogla biti porodična crta koju dele.
Merc je tada rekao, a preneo je nemački TAZ, da ga je ispunilo "dubokim užasom" što socijaldemokrata sedi u gradskoj skupštini i pohvalio se svojim dedom Jozefom, dugogodišnjim gradonačelnikom Brilona. Na stranu što će Merc danas, uspinjući se ka mestu kancelara, morati verovatno da pravi koaliciju sa "crvenim" socijaldemokratama. TAZ je te 2004. godine pisao da su nacionalsocijalisti, prema istraživanjima lokalnih istoričara, veoma cenili Sovinjijevu službu. U članku u "Zauerlender cajtungu" o prestanku Sovinjijeve službe 1937. godine, pohvaljen je da je "uvek upravljao svojom kancelarijom u nacionalsocijalističkom duhu", dok su iste novine 1933. prenele pohvalne reči Sovinjija o Hitleru kojeg je opisao kao vođu koji ujedinjuje, želeći mu dug i uspešan politički život, naveo je TAZ u svom tekstu.
Tih dana daleke 2004. godine "Berliner cajtung" prenosi Mercovu izjavu u kojoj on priznaje da mu je deda bio pripadnik rezervnog sastava paravojne organizacije nacionalsocijalista SA, nacističke milicije, ali i da bi kao visoki funkcioner svakako bio primoran da se pridruži Hitlerovoj stranci. I Merc se poziva na pisanje tadašnjih novina ("Šturmera"), u kojem se Sovinji opisuje kao "prijatelj Jevreja". Naglasio je i da nikada nije rekao da mu je deda najveći politički uzor.
Kada smo kod uzora i nacističkih referenci, nije zgoreg pomenuti i jednu epizodu koja uključuje Mercovog političkog oca bivšeg nemačkog ministra finansija i političara sa najdužim stažom u Budenstagu Volfganga Šojblea. Takođe tvrdi konzervativac za kojeg se obično kaže da je bio Mercov zaštitnik u CDU, uporedio je ruskog predsednika Vladimira Putina sa Hitlerom. Tačnije, izjavio je te 2014. da metode koje je primenio Putin prilikom "invazije" na Krim, a radilo se o prisajedinjenju, mogu da se uporede sa "metodama koje je već primenio Hitler u Sudetima". Kao da nije dovoljan cinizam što Nemac poredi Rusa sa nacistima, apsurd je tim veći što među najbližim saradnicima ima jednog čiji je deda bio i član Hitlerove partije.
U jeku nedavno okončane predizborne kampanje u Nemačkoj, mediji su spekulisali da će politički protivnici verovatno koristiti dve Mercove slabosti u napadima na njega: njegovo bogatstvo, stečeno u godinama kada se povukao iz politike i posvetio investicionom bankarstvu i to što je bio u upravnom odboru američkog investicionog fonda "Blek rok". U toj ulozi "Politiko" 2020. piše za njega da je bio čovek koji je trebalo da moćnom fondu otvori vrata svuda gde treba, odnosno da svojim vezama posluži njihovim interesima.
Zanimljivo, niko se nije setio da pomene ono zbog čega su ga 2004. godine kritikovali nemački mediji: porodično nasleđe povezano sa Hitlerovom strankom.
