Svet
Trampov efekat i smokvin list: Evropski lideri u strahu od "kraljice Ursule"
Hitan sastanak lidera EU u četvrtak kako bi se razgovaralo o tome kako da se poboljša bezbednost Evrope usled nadolazećeg vojnog povlačenja predsednika SAD Donalda Trampa sa kontinenta, trebalo je da bude prilika da se pokaže jedinstvo. Umesto toga, na pomolu je preuzimanje vlasti, piše "Politiko"
Evropska unija se priprema za vojnu potrošnju, ali za vlade nije reč samo o novcu.
Hitan sastanak lidera EU u četvrtak kako bi se razgovaralo o tome kako da se poboljša bezbednost Evrope usled nadolazećeg vojnog povlačenja predsednika SAD Donalda Trampa sa kontinenta, trebalo je da bude prilika da se pokaže jedinstvo. Umesto toga, na pomolu je preuzimanje vlasti, piše "Politiko".
Nacionalne prestonice strahuju da će predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen iskoristiti ovu krizu da proširi ovlašćenja Brisela na nove oblasti i ojača svoj uticaj u odnosu na nacionalne vlade.
Tokom pandemije kovida 19, ona je držala zemlje po strani, nisu bile u mogućnosti da kupuju vakcine u svoje ime, a na početku sukoba u Ukrajini preuzela je vodeću ulogu u sankcijama Rusiji i isporukama oružja Kijevu. Ovaj centralizovani pristup doneo joj je nadimak "kraljica Ursula".
Lideri EU ne žele da se ovo ponovi po osetljivom pitanju kao što je potrošnja na odbranu.
"Odbrana je i dalje u velikoj meri i nacionalna odgovornost", rekao je prošle nedelje visoki diplomata EU, objašnjavajući protivljenje njihove zemlje protiv novca za odbranu kojim upravlja Komisija.
Zemlje kao što su Poljska i Finska posebno žele da zaštite odbranu od pokušaja prekoračenja od strane Komisije.
"Poljska ima jasnu ideju da to želi da uradi van Komisije", rekao je diplomata EU iz druge zemlje.
Dodali su, međutim, da su ovi uzvišeni argumenti zaista "smokvin list" da se sakriju osetljivija pitanja kao što su ti da države članice ne žele da im bilo koji autsajder kaže šta treba da rade.
Tenzije će dostići vrhunac na hitnom sastanku lidera EU 6. marta, gde je Fon der Lajenova rekla da će predstaviti "sveobuhvatan plan za ponovno naoružavanje Evrope".
Nacrt dokumenta koji su vlade EU pripremile za taj sastanak, u koji je "Politiko" imao uvid, poziva Komisiju da državama da više fiskalnog prostora bez odlaganja i da predloži dodatne izvore finansiranja za odbranu na nivou EU, uključujući omogućavanje preusmeravanja sredstava za regionalni razvoj. Oni pozivaju izvršnu vlast EU da brzo predstavi relevantne predloge.
Kako navodi taj list, Komisija će u pismu liderima EU ponuditi različite "opcije finansiranja".
Trampov efekat
Ove nedelje će Fon der Lajenova izložiti plan kako namerava da olabavi pravila o potrošnji EU kako bi omogućila zemljama da efektivno izuzmu vojnu potrošnju iz strogo kontrolisanih ograničenja budžetskog deficita Brisela, reklo je nekoliko zvaničnika, dok se blok povlači pred rastućim strahom da će Tramp napustiti Ukrajinu i Evropu.
Zemlje EU, međutim, podeljene su oko "sitnih" slova "nacionalne klauzule za spasavanje" – mehanizma za hitne slučajeve osmišljenog da ublaži pritisak na zemlje koje se suočavaju sa iznenadnom vanrednom situacijom.
Fon der Lajenova je rekla da će se ovaj mehanizam primenjivati "na kontrolisan i uslovljen način" kako bi se sprečila velika potrošnja iz visoko zaduženih zemalja.
Ali fiskalno konzervativne države kao što su Nemačka i Holandija, i vojni napadači poput Grčke, žele da ograniče klauzulu o vanrednom stanju na zemlje koje već troše više od dva procenta svog bruto domaćeg proizvoda na odbranu, kao podsticaj za druge da postignu taj cilj.
Ta ideja je razbesnela države koje nisu dostigle ovaj cilj, uključujući Italiju i Španiju.
"To je apsurdno jer bi sprečilo zemlje kojima je najviše potrebno da povećaju potrošnju da to učine", rekao je treći visoki diplomata EU.
Poseban predlog koji zastupa Poljska sastoji se od davanja veće fleksibilnosti nacionalnim prestonicama proširenjem definicije potrošnje na odbranu u okviru pravila EU.
Ono što je najvažnije, ova opcija bi omogućila zemljama EU da samostalno odluče koje će investicije biti izuzete – ograničavajući policijsku ulogu Komisije i potencijalno omogućavajući neograničenu potrošnju.
Četvrti diplomata je upozorio da će "Komisija imati više moći za sebe", ako se ova ideja ne ostvari.
Fond za odbranu
Međutim, petljanje sa pravilima EU o potrošnji teško da će otključati obim finansiranja koji je potreban za radikalno povećanje odbrambenih potreba bloka.
Veće pitanje sa kojim se vlade suočavaju u budućnosti, je kako stvoriti zajednički novac koji će održati dugoročne investicije u odbranu.
Fon der Lajenova je nedavno predstavila instrument EU za snabdevanje ključnim programima naoružanja poput projektila, dronova i integrisane protivvazdušne odbrane. Ona je, međutim, izostavila da li bi instrument trebalo da bude finansiran zajedničkim dugom EU – ideja koja takođe razdvaja vlade.
Visoko zadužene vlade, poput Italije i Španije, podržavaju izdavanje zajedničkog duga EU – što je zapravo besplatan novac – za odbranu.
Još jedna ideja koju je javno izneo komesar za privredu Valdis Dombrovskis uključuje prenamenu 93 milijarde evra neiskorišćenih zajmova iz šeme EU posle kovida, za finansiranje odbrane.
Ali za neke zemlje, poput Poljske, poseban fond ili razvojna banka van okvira EU bi bili privlačnije rešenje.
Ove opcije bi omogućile zemljama poput Velike Britanije i Norveške da se pridruže naporima bloka i mogle bi biti ostvarivije od bilo kog instrumenta širom EU, koji bi jednoglasno moralo da odobri 27 vlada EU, uključujući i mađarskog premijera Mađarske Viktora Orbana.
"Kako ćeš da ubediš Mađarsku?", pita se diplomata EU.
