Posle mene potop? Šolcu demilitarizacija Ukrajine "neprihvatljiva"

Nemački kancelar Olaf Šolc tvrdi da se evropska bezbednost mora usredsrediti na "jaku" Ukrajinu, odbacujući insistiranje Rusije da njen sused mora biti demilitarizovan. Šolcova izjava usledila je nakon što je britanski premijer Kir Starmer najavio planove za novu koaliciju zemalja spremnih da podrže Kijev protiv Moskve.​

Starmer je u nedelju bio domaćin hitnog sastanka u Londonu i poručio je da, iako neki od onih koji podržavaju Kijev imaju ograničene resurse, oni koji su sposobni treba da deluju hitno. Obraćajući se novinarima nakon skupa, odlazeći kancelar Šolc nije precizirao da li će Berlin rasporediti trupe, ali je istakao nastavak finansijske i vojne podrške Ukrajini.​

"Jasno je da moramo da podržimo Ukrajinu finansijski i vojnim sredstvima", naveo je on, napominjući da je Berlin "sam prikupio ukupno 44 milijarde evra" za Kijev. Prema Institutu Kil, Nemačka je drugi najveći pojedinačni državni donator Ukrajine, doprinoseći oko 18 milijardi dolara vojne i druge pomoći.​

"Drugo, moramo znati da u srži svakog budućeg mirovnog poretka mora biti sposobnost Ukrajine da se brani i da ima jaku vojsku... Sve bezbednosne arhitekture moraju da se vrte oko toga", dodao je on.

Rusija je navela da je sukob izazvan širenjem NATO-a ka njenim granicama i odbacila je bilo kakav privremeni prekid vatre, insistirajući na trajnom rešenju. Moskva smatra da se mir može postići samo ako se Ukrajina obaveže na neutralnost, demilitarizaciju i denacizaciju i prizna teritorijalnu realnost na terenu.

Šolc je, međutim, odbacio zabrinutost Moskve, navodeći da se "ruske perspektive ne mogu prihvatiti" i da se "pitanje demilitarizacije koje Rusija traži ne može prihvatiti". On je dodao da "Ukrajina mora da bude... toliko jaka da ne bude ponovo napadnuta".

Nemački kancelar je takođe izrazio zabrinutost zbog mogućnosti da se u Kijevu pojavi vlada manje naklonjena konfrontaciji, navevši da bi to bilo neprihvatljivo za "demokratsku i suverenu naciju" kao što je Ukrajina.​

Vladimiru Zelenskom je istekao petogodišnji predsednički mandat prošle godine, ali zbog "ratnog stanja" nije sazvao izbore. Američki predsednik Donald Tramp zbog toga ga je nazvao "diktatorom".

Tramp o tome da li je nazvao Zelenskog diktatorom: Ja to rekao? Sledeće pitanje

Posle dugog telefonskog razgovora između ruskog predsednika Vladimira Putina i Trampa prošlog meseca, Kremlj je ukazao na spremnost da pokrene mirovni proces, ističući potrebu za rešavanjem osnovnih uzroka sukoba.

Moskva se čvrsto protivi slanju trupa NATO-a u Ukrajinu, čak i pod maskom mirovnih snaga, kao i težnji Kijeva da se pridruži bloku, smatrajući da je to jedan od razloga za eskalaciju sukoba 2022. godine.