Izabrali rat umesto mira, Orban im pokvario plan: Šta je dogovoreno na hitnom samitu EU

Vanredni samit EU o pomoći Ukrajini otegao se do kasno večeras. Posle više sati pregovora iza zatvorenih vrata, a u prisustvu šefa kijevskog režima Vladimira Zelenskog koji se povremeno oglašavao na društvenim mrežama, Evropski savet objavio je zaključke sastanka.

Najpre su i "Politiko" i Asošijeted pres javili kako mađarski premijer Viktor Orban insistira na tome da se prihvati politika koju zastupa američki predsednik Donald Tramp, ali je tačku na sva nagađanja stavila objava saopštenja iz Brisela.

Orban je na kraju odbio da potpiše zaključke EU o slanju vojne pomoći Ukrajini, pa će oni biti izdati uz podršku 26 država članica bloka, preneo je "Politiko" pod naslovom "Veliki raskol u EU".

Sa druge strane, u zaključcima koji su objavljeni večeras, a o pitanju naoružavanja zemalja EU, navodi se da Evropski savet naglašava da "Evropa mora postati suverenija, odgovornija za sopstvenu odbranu i bolje opremljena da deluje i samostalno se nosi sa neposrednim i budućim izazovima i pretnjama".

"Agresorski rat Rusije protiv Ukrajine i njegove posledice po evropsku i globalnu bezbednost u promenljivom okruženju predstavljaju egzistencijalni izazov za Evropsku uniju. EU će ubrzati mobilizaciju neophodnih instrumenata i finansiranja u cilju jačanja bezbednosti Evropske unije i zaštite naših građana. Unija će ojačati svoju ukupnu odbrambenu spremnost, smanjiti svoje strateške zavisnosti, rešiti svoje kritične nedostatke i u skladu s tim, ojačati evropsku odbrambenu tehnološku i industrijsku bazu širom Unije", navodi se u usvojenom dokumentu. 

Evropski savet naglašava potrebu da nastavi da značajno povećava izdatke za evropsku bezbednost i odbranu.

"Poziva se Komisija da istraži dalje mere, uzimajući u obzir stavove Saveta, uz obezbeđivanje održivosti duga, kako bi se olakšala značajna potrošnja na odbranu na nacionalnom nivou u svim državama članicama. Komisija da predloži dodatne izvore finansiranja za odbranu na nivou EU, uključujući dodatne mogućnosti i podsticaje koji se nude svim državama članicama", navodi se. 

Izvršna vlast EU procenjuje da bi na ovaj način moglo da se oslobodi oko 650 milijardi evra.

Lideri su takođe primili k znanju ponudu Komisije o paketu zajma u vrednosti od 150 milijardi evra za kupovinu nove vojne opreme i pozvali osoblje u sedištu EU da "hitno ispita ovaj predlog".

U tekstu se dalje, naglašava važnost privatnog finansiranja odbrambene industrije i poziva Komisija da razmotri mere u tom pogledu, uključujući i signaliziranje privatnim investitorima važnosti odbrambene industrije za Evropu.

"Odbrana svih kopnenih, vazdušnih i pomorskih granica EU doprinosi bezbednosti Evrope u celini, posebno u pogledu istočne granice EU, s obzirom na pretnje koje predstavljaju Rusija i Belorusija", ističe se.

Šta piše u zaključcima o Ukrajini

Evropski savet naknadno je objavio zaključke o Ukrajini u kojima se navodi da Evropski savet ponovo potvrđuje svoju stalnu i nepokolebljivu podršku ukrajinskoj nezavisnosti, suverenitetu i teritorijalnom integritetu unutar njenih međunarodno priznatih granica.

Takođe, dodaje se da, s obzirom na novi zamah pregovora, Evropski savet naglašava da ne može biti pregovora o Ukrajini bez Ukrajine, da ne može biti pregovora koji utiču na evropsku bezbednost bez učešća Evrope.

"Ukrajinska, evropska, transatlantska i globalna bezbednost su isprepletene", navodi se.

U dokument je uvršten i zahtev Zelenskog da bilo kakvo primirje i prekid vatre može doći kao deo procesa koji vodi ka sveobuhvatnom mirovnom sporazumu koji mora da bude praćen čvrstim i kredibilnim bezbednosnim garancijama za Ukrajinu "koji doprinose odvraćanju buduće ruske agresije".

Nema najave o dodatnoj vojnoj pomoći Ukrajini, već će EU nastaviti da pruža Kijevu redovnu finansijsku podršku, što u 2025. godini znači 30,6 milijardi evra i 18,1 milijardi evra u okviru profita koji potiče od zaplenjene ruske imovine.

Pored sredstava već opredeljenih za Ukrajinu za ovu godinu, pozdravlja spremnost država članica da hitno pojačaju napore za rešavanje hitnih vojnih i odbrambenih potreba Ukrajine, posebno isporuke sistema protivvazdušne odbrane, municije i projektila, obezbeđivanje neophodne obuke i opreme za ukrajinske brigade i druge potrebe koje Ukrajina može imati.

"Evropski savet podvlači inherentno pravo Ukrajine da bira sopstvenu sudbinu, na osnovu Povelje UN i međunarodnog prava. Evropska unija će intenzivirati podršku reformskim naporima Ukrajine na njenom putu ka članstvu u EU", navodi se.

U ovom dokumentu ispoštovan je zahtev Slovačke o tranzitu gasa, pa se kao 12. tačka navodi da Evropski savet poziva Komisiju, Slovačku i Ukrajinu da intenziviraju napore ka pronalaženju izvodljivih rešenja za pitanje tranzita gasa, uzimajući u obzir zabrinutost koju je istakla Slovačka.