Meloni nastavila da se protivi slanju trupa u Ukrajini: Predlaže novo "rešenje"

Italijanska premijerka Đorđa Meloni predložila je proširenje NATO zaštite iz člana 5 na Ukrajinu, bez prijema Kijeva u članstvo, i ponovila protivljenje njene vlade raspoređivanju evropskih trupa u Ukrajini na vanrednom samitu održanom u četvrtak u Briselu.

"Veoma sam zbunjena u vezi sa evropskim trupama, ne mislim da su efikasne", rekla je Meloni o mogućnosti njihovog raspoređivanja u Ukrajini, kao delu mirovnih napora, prenosi Ansa.

Orban: EU će promeniti odluku o pomoći Ukrajini kad shvati da ne može da je priušti

Ona je rekla da bi u tom slučaju "isključila" mogućnost slanja italijanskih vojnika u Ukrajinu, i rekla da je "bolje razmišljati o dugotrajnijim rešenjima".

Prema rečima italijanske premijerke to bili moglo da bude proširenje zaštite kolektivne bezbednosti NATO-a iz člana 5 na Ukrajinu, bez davanja punopravnog članstva u Alijansi, u kome se navodi da se napad na jednu članicu NATO-a smatra napadom na celu Alijansu.

"Ovo nije isto što i ulazak u NATO, ali bi Ukrajini obezbedio isti bezbednosni kišobran koji imaju zemlje NATO-a. To bi obezbedilo stabilne, dugoročne i stvarne bezbednosne garancije, više od nekih predloga koje sada vidim. To je jedna od ideja koje iznosimo", pojasnila je Meloni. Meloni je na marginama samita o bezbednosti i Ukrajini, rekla i da se protivi korišćenju evropskih kohezionih fondova kao deo predloženog plana naoružanja "ReArm", koji je pokrenula predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen u utorak, i pozdravila činjenicu da je prihvaćen predlog Italije da se oni ne mogu protivno volji članica koristiti za odbranu.

Evropska komisija je predložila da se novac koji zemlje dobijaju iz kohezionih fondova EU u cilju izjednačavanja životnog standarda širom Evrope mogu koristiti u svrhe odbrane. Predlog Komisije je i novi instrument, koji bi državama članicama obezbedio zajmove podržane budžetom EU u iznosu do 150 milijardi evra. Ovi planovi EU za jačanje evropske bezbednosti mogli bi da mobilišu blizu 800 milijardi evra, izjavila je u utoral predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.