Ćerka najvećeg dobrotvora Srbije i dalje počiva bez spomen-obeležja

Početkom decembra 2023. vodeći mediji u Srbiji su objavili vest da je konačno otkriveno mesto gde počiva Varvara Pupin, ćerka jedinica čuvenog naučnika Mihajla Pupina – ali i pored toga, njena večna kuća ni danas nema nikakvo obeležje. Varvara ni u jednom braku nije imala svoje potomstvo, a pre nje su umrli i njeni brat i sestra po majci, te na groblju Vudlon (Njujork) nema njene nadgrobne ploče.

Prema rečima Suzane Olsen, direktorke za podršku klijentima Vudlon groblja u Bronksu, pored oca Pupina i majke Katarine Sare – tu počiva i ona, pa su otklonjene dugogodišnje sumnje da je Varvara sahranjena na Sirotinjskom groblju u Njujorku.

Magazin

Nakon šest decenija otkriveno gde je sahranjena Pupinova ćerka

I dok se u Idvoru, rodnom mestu našeg naučnika, uveliko radi na rekonstrukciji stare škole, kao jednog od objekata u sastavu Memorijalnog kompleksa Mihajlo Idvorski Pupin, a sa ciljem da se napravi nova interaktivna postavka kako bi se priča o Pupinu prikazala na moderniji način, njegova ćerka je potpuno zaboravljena.

Prema rečima oca Đokana Majstorovića iz Amerike, pomen Pupinu i njegovoj supruzi održava se svakog marta od 2006, ali sveštenici nisu ni slutili, jer nema nikakvog spomen-obeležja, da tu počiva i njihova ćerka jedinica. U martu 2024. prvi put je služen pomen i Varvari, tačno 62 godine nakon njene smrti.

Nemeće se pitanje šta bi (danas) na naš nemar rekao srpski i američki naučnik, pronalazač, univerzitetski profesor, akademik i veliki srpski dobrotvor – Pupin.

Dr Dragoljub Cucić, rukovodilac Regionalnog centra za talente "Mihajlo Pupin" za RT Balkan kaže da je Pupin bio "najveći lobista Srbije ikada" i jedan od svetionika mnogim generacijama posle njega.

"Ne vidim nijedan razlog da se Srbija, kao država, ne zahvali Pupinu za sve što je on nekada činio za otadžbinu, i to podizanjem spomenika Varvari. Ako to Srbija ne učini, učiniće to, kao što su ukazivali 'određeni' iz njenih institucija, sam narod. Obični ljudi kojima je neprijatno da znaju da ćerki, koja leži pored majke i oca, nije imao kô ime da zapiše. Svakako, to će biti i pitanje prestiža. Ko god da postavi spomenik Varvari, njegovo ime će zanavek ostati upamćeno. Naravno, to ne sme da bude motiv, ali tako će biti", rekao je on.

Apel svim onima koje je Pupin najviše zadužio uputio je i dr Dragoljub Martinović, profesor i direktor Visoke škole elektrotehnike i računarstva u Beogradu (sada u penziji) i pisac velikog broja knjiga o Pupinu. On je pozvao da se organizuje postavljanje spomen-obeležja Varvari, zato što je to "najmanje što možemo da uradimo za našeg Pupina".

"Pupin – patriota, naučnik i dobročinitelj, nesumnjivo je najveći donator i dobrotvor koji je višestruko zadužio srpski narod. Nebrojeno puta je darivao i pomagao pojedince, svoje selo Idvor, nacionalne verske i državne ustanove. Srbi, nažalost, nisu prema Pupinu pokazali posebnu zahvalnost za vreme njegovog života, a što je još tužnije, nisu uopšte obratili pažnju na njegovu ćerku. Prekršili su osnovni patrijarhalni kodeks da o potomcima preminulog treba voditi brigu, pratiti ih i u slučaju potrebe priteći im u pomoć", ističe Martinović.

Varvara Pupin je, inače, bila pronalazač. Tako je 4. aprila 1934. prijavila svoj patent: Štitnik za usne, a zaveden je pod br. US 2032 672.

Naime, Pupinova ćerka je pronašla rešenje za sprečavanje nastanka mrlja od karmina na odeći. Ovaj proizvod je svoju primenu našao u robnim kućama, radionicama za šivenje, iza kulisa u pozorištima, na setu prilikom snimanja filmova u Holivudu...

Kasnije je ovaj patent prijavila u Francuskoj i u Britaniji 28. februara 1936. Patent su Francuzi odobrili vrlo brzo, za nekih 7 meseci, dok je Britancima trebalo oko 11 meseci.

Za života, "Varvara, devojka iz visokih krugova", bila je česta meta novinara u Americi. Dva puta se udavala: prvi put za Hjua Vilobija, svog instruktora jahanja i upravnika ergele u Njujorku, a potom za Luisa Dž. Smita, pravnika i advokata.

Pored Paje Jovanovića, pozirala je i čuvenom slikaru Karlu Bleneru koji je bio tražen portretista bogatih i slavnih – i koji je u Njujorku u 57. ulici imao svoj atelje duže od 50 godina.