Tri godine i tri kruga izbora: Politička kriza u Portugaliji

Treći put u tri godine, Portugalci izlaze na vanredne izbore. Šta se dešava u zemlju, objašnjava "Politiko".

Nakon ostavke socijalističkog premijera Antonija Košte zbog istrage o trgovanju uticajem u novembru 2023. godine, u Portugaliji su pre godinu dana održani nacionalni izbori. Koalicija Demokratskog saveza Luisa Montenegra osvojila je najviše glasova i nakon toga je formirana manjinska vlada koja je delovala kao da će izdržati.

Ranije ove godine, međutim, portugalska štampa je počela da izveštava o "Spinumvivi", konsultantskoj kući za zaštitu podataka koju je premijer osnovao 2021. Kada je firma pokrenuta, Montenegro je bio preduzetnik bez aktivne političke uloge, a on je sledeće godine preneo vlasništvo nad kompanijom na svoju suprugu i sinove. Međutim, pojavila su se pitanja da li je političar desnog centra lično imao koristi od firme, čiji su klijenti nekoliko kompanija koje imaju ugovore sa vladom.

Iako je Montenegro negirao bilo kakav sukob interesa, opozicija je optužila premijera da se indirektno obogatio dok je bio na čelu izvršne vlasti u zemlji.

Nepoverenje

Skandal sa "Spinumvivom" na kraju je, ipak, primorao premijera da pristane na glasanje o poverenju koje nije "preživeo" i time je njegova vlada automatski pala.

Predsednik Marselo Rebelo de Soza pozvao je lidere vodećih portugalskih političkih partija u palatu Belem na hitne konsultacije. Posle hitne sednice Državnog saveta najavljeno je raspuštanje parlamenta i raspisivanje vanrednih izbora za 11. ili 18. maj.

To znači da će Portugal održati svoje treće vanredno glasanje u tri godine i započeti izborni maraton: dva meseca nakon glasanja za parlament, birači će biti ponovo pozvani na birališta da učestvuju na lokalnim izborima, dok će u januaru od njih biti zatraženo da izaberu naslednika Rebela de Soze za predsednika.

Politička kriza?

S obzirom na to da se ovi vanredni izbori održavaju tako brzo nakon prethodnog glasanja, politički pejzaž Portugala ostaje isti. Prema najnovijim istraživanjima, Montenegrov Demokratski savez će dobiti najviše glasova, za dlaku ispred Socijalističke partije. Podrška desničarskoj Čegi je blago opala, ali će svejedno ostati treća po veličini grupa u parlamentu.

Dok će raspodela glasova verovatno ostati uglavnom ista među strankama, postoji manje opcija za formiranje stabilne vlade. Prošle godine odnosi među grupama u parlamentu bili su uglavnom srdačni, ali od skandala "Spinumviva" tenzije su dramatično porasle.

S obzirom da nijedna frakcija verovatno neće osvojiti većinu mesta u parlamentu, a ni levi ni desni centar ne žele kompromise, Čega će ponovo biti "kingmejkeri".

Montenegro je izbegavao saradnju sa desničarskom partijom, ali u njegovoj stranci postoje mnogi koji su za sporazum sa Čegom.