Svet
Koga još briga za nezavisnost: Imigracija postala glavni problem Katalonije
U Kataloniji, pitanje nezavisnosti od Španije godinama je u centru pažnje. Sada se fokus pomerio na migrante
Pojava nove krajnje desničarske stranke koja se zalaže za nezavisnost i protivi migrantima, kao i sporazum španskog premijera Pedra Sančeza sa strankom Hunts per Katalunja kako bi se održao na vlasti, rezultirali su sve tvrđim stavom prema migrantima u tradicionalno secesionističkoj Kataloniji.
Hunts je u januaru saopštio da je dobio ustupke od španske vlade koji će regionu dati kontrolu nad njegovim "migratornim tokovima". Detalji tog dogovora i dalje su nepoznati, a Sančesovi socijalisti su pokušali da umanje značaj sporazuma sa strankom desnog centra koja se zalaže za nezavisnost.
Prošlog septembra, defakto lider stranke, Karles Puđdemon, istakao je migraciju kao zabrinjavajuće pitanje, navodeći da Katalonija ima "najveći nivo imigracije na celom (Iberijskom) poluostrvu, sa 16,2 odsto" ukupnog stanovništva.
U međuvremenu, generalni sekretar Huntsa Džordi Turul povezao je imigraciju sa kriminalom.
"Nereagovanje protiv ponovljenih zločinaca koji žive ovde, bilo da se radi o poslednje dve nedelje ili osam generacija, ugrožava koegzistenciju i društvenu koheziju", rekao je on.
Žarište ove promene mišljenja - koja je u skladu sa stavovima drugih EU članica na migrantskim rutama - bio je grad Ripol, u unutrašnjosti Katalonije, gde je na lokalnim izborima u maju prošle godine pobedila nova radikalno-desničarska snaga za nezavisnost, Alijansa Katalanja.
Gradonačelnica Ripola, Silvija Oriols, od tada je postala nosilac beskompromisnog brenda antiimigrantskog katalonskog nacionalizma, piše "Politiko".
Za Oriols su muslimanski imigranti posebna pretnja katalonskom identitetu. Ona je za "Politiko" rekla da je teroristički napad 2017. godine u kojem je ubijeno 16 ljudi, a koji su izveli mladići marokanskog porekla iz tog grada, "dokaz da se ceo ovaj deo stanovništva ne integriše, već napada prava i slobode građana - a to ne može da se dozvoli".
Njena retorika odgovara retorici krajnje desne Voks stranke, iako Oriols tvrdi da Voks želi da uništi Kataloniju, dok ona želi da je sačuva.
Stavovi gradonačelnice čine da Puđdemonovi Huntsi izgledaju relativno pitomi, navodi portal i podseća da je Oriols spornu amnestiju za nacionaliste o kojima je Puđdemon pregovarao sa španskom vladom opisala kao "slatkiš da prevari Katalonce" i "predaju".
Na prošlogodišnjim izborima u Ripolu, Alijansa Katalanja je ostvarila dobitke na račun Huntsa, koji su izgubili više od polovine svojih mesta. Oriolsova kaže da je rezultat, zajedno sa pobedama koje je njena stranka ostvarila u drugim katalonskim gradovima, podstakao Hunts da počne oštro da govori o imigraciji.
"Oni usvajaju našu retoriku", rekla je ona, ali to ne rade iz principa, već iz političkih razloga.
Sa izborima za EU u junu i katalonskim parlamentarnim izborima početkom sledeće godine, stranke u regionu već se pozicioniraju a Hunts "merka" povratak u regionalnu vladu.
Nedavna istraživanja javnog mnjenja pokazala su da je podrška secesiji među Kataloncima pala na 41 odsto, što je, prema rečima Hozea Pabla Ferandiza iz Ipsosa, otvorilo prostor za druge debate.
A sa 56.852 migranta koji su registrovani prošle godine i 36 gradova u regionu u kojima stranci čine više od četvrtine stanovništva, ankete pokazuju da je za 60 odsto Katalonaca migrantsko pitanje glavno, a među biračima Huntsa to veruje čak 64 odsto birača.
