Mlakar i Kumerova u "Danu uveče": (Ne)mir na Orijentu

Nove vlasti u Damasku obećale su međunarodnoj javnosti da će u Siriji biti mesta za sve etničke i verske zajednice, ali je prethodnih dana došlo do novih okršaja u regionima koje nastanjuju alaviti.

Na društvenim mrežama mogu se naći brojni snimci javnih pogubljenja alavita, hrišćana i druza.

U međuvremenu, čini se kao da bi na kurdsko pitanje konačno mogla da se stavi tačka, a pregovori između Izraela i Hamasa nastavljaju se uprkos trzavicama. To je jedna od tema u emisiji "Dan uveče" o kojoj su pričali urednik na televiziji RT Balkan Andrej Mlakar i dugogodišnja dopisnica s Bliskog istoka Lea Kumer.

Ko su alaviti?

Kumerova je, govoreći o tome ko su alaviti i zašto su na meti novih sirijskih vlasti rekla da su oni šiitska sekta kojoj je pripadao svrgnuti predsednik Bašar el Asad i da ih ima u Siriji oko milion do dva.

"Većina stanovnika u Siriji su suniti, negde tri četvrtine, a šiitske sekte, islamisti, druzi i alaviti čine ostatak stanovništva, a tu su naravno kurdi i hrišćani. To je prilično komplikovan etnički sastav države", objasnila je Kumerova.

"Na vlasti je porodica Asad bila 50 godina i problem nastaje u tako komplikovanim zemljama gde postoji više etničkih i verskih zajednica. Jedan od najboljih načina, drugi nisu izmislili, da država bude sekularna", dodaje ona.

Kako je istakla, porodica Asad je vladala uz pomoć Bat partije koja je postojala i u Iraku.

"To je partija koja je forsirala arapski nacionalizam i socijalizam i oni su imali problem uglavnom sa muslimanskom braćom koji su suniti i koji poštuju striktno šerijatsko pravo. Po njihovom shvatanju nacionalizam nije kompatibilan sa islamom i sa verom, niti sa politikom i državom, to je za muslimansku braću jedno te isto", objašnjava ona.

Za vreme Hafiza el Asada, Bašarevog oca, kako je istakla, bilo je pobuna od strane muslimanske braće gde su oni 1980. godine pokušali da ga ubiju.

"On je pokušavao dugo da uvede mir, da bi 1982. napravio pokolj gde je ubijeno 20 do 40.000 ljudi i kako kažu on je to 'zalio asfaltom'. To se naziva pobunom suka (arapski naziv za trgovinski deo) protiv nacionalista. Posle toga oni su nastavili da vladaju, a koliko je to dobro ili loše to mogu samo Sirijci da kažu", rekla je Kumerova.

Podseća na Arapsko proleće, koje je pokrenuto na jednom sastanku u Istanbulu kada je Hilari Klinton izjavila da Siriju treba srušiti da bi se pomoglo Izraelu.

"Sve države su prošle kroz Arapsko proleće koje se pretvorilo u građanske ratove. Nije u tim zemljama ništa bolje nego što je bilo, jednostavno je te režime trebalo srušiti, dovesti neke druge vlade koje bi možda imale drugi odnos prema Izraelu koji većina članica Arapske lige ne priznaje", ističe ona, dodajući da su dotle odnosi sa Izraelom i arapskim zemljama bili stalno napeti.

"Egipat i Jordan su jedini potpisali priznanje Izraela. Mislilo se da će to doneti neki mir, ali ratove sa Izraelom vodili su Egipat, Jordan, Sirija, Liban, Irak, čak i Jemen, te zemlje je takođe trebalo smiriti i dovesti u red", naglasila je.

Naglašava da je Sirija poslednja koja je došla na red i dodaje da nije dovoljno da Ahmed el Šara obuče evropsko odelo i da će se time situacija promeniti za 5 minuta.

"Ovo je osveta"

Mlakar ističe da je El Asad bio alavit i dodaje da su hrišćani dosta bliski sa alavitima i da su držali njihovu stranu.

Rekao je da je El Asad u jednom trenutku hteo da potpiše mirovni sporazum sa Izraelom, pa je, kako dodaje, nekim čudnim okolnostima ta priča propala.

"Generalno u sukobu Arapskog proleća alaviti i hrišćani su držali jednu stranu, bili su zajedno protiv sunita", naglasio je.

Što se druza tiče, kako kaže, oni su se držali neutralno, ali su "naginjali u nekim trenucima Bašaru el Asadu kada je njima to odgovaralo", ali je dodao da su oni igrali svoju igru s obzirom da je to specifična kulturno-verska zajednica na Bliskom istoku koja služi u izraelskoj vojsci.

"Sada su zahtevali pomoć od Izraela i podizali su zastavu Izraela u svojoj provinciji, koja je u blizini granice sa tom zemljom", rekao je Mlakar.

Kaže da su se hrišćani borili na strani Asada protiv raznih formacija koje su postojale i desilo se ono što se desilo sada.

Smatra da to što se desilo je osveta.

"Ovo je bilo opravdanje. Pripadnici bivše 4. gardijsko-oklopne mehanizovane brigade koja je činila kičmu Republikanske garde kojoj je pripadao rođeni brat Bašara el Asada (bio je njihov komandan) krenuli su u bitku protiv sadašnje strukture vlasti odnosno protiv Hajat Tahrir el Šama i njihove ekipe iz Al Kaide (prestruktuisane), koja je sada naoružana turskim oružjem...upala je i ostvarila turske interese i došlo je vreme za osvetu", naglašava on.

Kako je rekao, kada je pao Asad govorilo se kako je došlo vreme za jedinstvo, kako će se poštovati nacionalne manjine, ali je naglasio da se očekivala jedna ovakva brutalnost samo je trebao povod, a povod je, prema njegovim rečima, bila pobuna preostalih snaga Bašara el Asada koji nisu položili oružje

"Ono što je zanimljivo lider Sirije putuje u Brisel na razgovor sa EU u trenutku kada je nekoliko hiljada ljudi ubijeno, kada su masakrirane čitave porodice, kada suniti jašu šiite...Postupci koje džihadisti prema tim ljudima rade pokazuju to šta oni o njima misle", smatra on, dodajući da ne misle ništa dobro.