Svet
Nuklearna i klimatska kriza izazivaju strah od kraja sveta
Do 2070, dve milijarde ljudi bi moglo da živi u oblastima sa srednjom temperaturom od 29 stepeni Celzijusa, koristeći vodne resurse između Indije i Pakistana
Godinu za nama obeležio je rusko-ukrajinski sukob a s njim u vezi i pretnje korišćenja nuklearnog oružja koje su stizale i od Vašingtona i od Moskve. Uz to američki obaveštajci veruju da je Severna Koreja spremna za sedmu nuklearnu probu, američki predsednik Džozef Bajden proglasio je mrtvim nuklearni sporazum sa Iranom, dok su aktuelne i tenzije između dve nuklearne sile Indije i Pakistana.
Švedska Fondacija za globalne izazove upozorila je u godišnjem izveštaju da je opasnost od upotrebe nuklearnog oružja danas najveća od 1945. kada su Sjedinjene Države bacile atomske bombe na Hirošimu i Nagasaki. Svakako veća nego tokom kubanske raketne krize.
"Sada se radi o sasvim drugačijoj igri", izjavila je Kenet Benedikt, viša savetnica pri čikaškom Biltenu atomskih naučnika, koji će u januaru objaviti novu procenu stanja na "satu za sudnji dan", podešenom 2021. na sto sekundi do ponoći.
Benediktova za novonastalu krizu krivi i administraciju američkog predsednika koja je zadržala pravo SAD da koriste nuklearno oružje u "ekstremnim okolnostima".
"Mislim da je došlo do erozije sposobnosti upravljanja nuklearnim oružjem", rekla je ona.
Na temu sve izraženijih klimatskih promena i procene Ujedinjenih nacija da će se planeta ubrzo zagrejati u rasponu od 2,1 do 2,9 stepeni Celzijusa, te činjenice da je emisija gasova koji stvaraju efekat staklene bašte u 2021. ponovo rekordna uprkos svim naporima da se u što većoj meri okrene energiji iz obnovljivih izvora, stav naučnika je da bi sve moglo biti i gore.
Stručnjak za egzistencijalne rizike sa Univerziteta Kembridž Luk Kemp istakao je da mogućnost većeg zagrevanja ne privlači dovoljno pažnje i dodao da su neophodne složenije procene o tome kako će se rizici uvećavati širom sveta. Porast temperature od dva stepena Zemlju bi doveo u situaciju nepoznatu od ledenog doba.
Klimatske promene mogle bi da izazovu i prehrambenu krizu pošto su mnogi žitni regioni na udaru visokih temperatura i poplava. Glad pak može dovesti do političkih nemira.
Imajući u vidu srednjevisok scenario o emisiji gasova i rastu broja stanovnika, otkriveno je da bi dve milijarde ljudi do 2070. godine mogli da žive u oblastima sa srednjom temperaturom od 29 stepeni Celzijusa, koristeći vodne resurse između Indije i Pakistana.
