"Dan uveče" o ubistvu Kenedija: Kojim interesnim grupama se zamerio nekadašnji predsednik SAD?

Dugo očekivani dan za sve ljubitelje istorije, zainteresovane za ubistvo nekadašnjeg američkog predsednika Džona Kenedija, konačno je stigao u utorak, 18. marta, kada je po naređenju predsednika Donalda Trampa objavljeno više hiljada dokumenata u vezi sa tim značajnim istorijskom događajem.

Kenedi je ubijen 22. novembra 1963. godine u Dalasu, kada je na automobil kojim se kretao kroz prepune ulice tog grada ispaljeno nekoliko metaka. Kenedija je ubio Li Harvi Osvald (24) nekadašnji marinac koji je ubijen dva dana kasnije pod nerazjašnjenim okolnostima. Osvalda je ubio vlasnik noćnog kluba u Dalasu Džek Rubi.

Vorenova komisija, koju je osnovao Kenedijev potpredsednik i naslednik Lindon Džonson i čiji su članovi, između ostalog, bili predsednik Vrhovnog suda SAD Erl Voren i nekadašnji direktor CIA Alen Dals, zaključila je da "nema dokaza da su Osvald i Rubi bili deo neke šire zavere", kao i da je "nije moguće utvrditi Osvaldove motive".

Istoričari Saša Adamović i Luka Filipović su u emisiji "Dan uveče" na TV RT Balkan istakli da je činjenica da zvanična istraga nije odgovorila na neka od ključnih pitanja u vezi sa ubistvom Kenedija, dovela  do velikog broja alterantivnih teorija, koje su tokom godina stekle široku popularnost. Oni su poručili i da je bilo previše očekivati istinu o atentatu.

CIA, FBI i potpredsednik Džonson, Kubanci, Izraelci, mafija i vojno-industrijski kompleks, lista potencijalnih organizatora i atentatora je dugačka i po jednoj proceni uključuje 42 grupe i čak 214 pojedinaca.

Prema istraživanju Galupa iz 2023, čak 65 odsto Amerikanaca ne veruje da je Osvald delovao sam. Među skepticima se nalazi i aktuelni američki sekretar za zdravstvo i nećak ubijenog predsednika Robert Kenedi Mlađi.

Iako je većina dokumenata povezanih sa atentatom bila otkrivena tokom prethodnih decenija, nove informacije su ipak isplivale na videlo posle prošlonedeljne objave dokumenata. Između ostalog, potvrđeno je da je Kenedijev blizak saradnik Artur Šlezinger nakon neuspelog pokušaja promene režima na Kubi i iskrcavanja u Zalivu svinja 1961. godine, predložio "reorganizaciju" CIA, ali i da je ta agencija bila duboko infiltrirana u rat američke diplomatije.

CIA umešana u ubistvo američkog predsednika Kenedija?; "Nismo mi, časna reč"

Ključnih podataka, koji bi iz korena promenili percepciju samog atentata, međutim, nema, a mnoge nejasnoće u vezi sa ubistvom Džona Kenedija i dalje ostaju bez odgovora.

Saša Adamović je rekao da nije ni očekivao da će se desiti nešto novo, jer su se proteklih godina mnogi u SAD bavili ovom temom, s obzirom na to da je reč o jednom od najznačajnijih događaja.

"Svi koji se bave alternativnim teorijama proglašavani su teoretičarima zavere i bivali su ućutkani. Kasnije su se stvari promenile, neke druge teorije su se pojavile i bavile su se ulogom CIA u atentatu. Mi uglavnom danas imamo, pored toga da se neki drže zvanične verzije, da oni drugi tvrde da je CIA stajala iza atentata", kaže Adamović.

On smatra da ni teorija da je Li Harvi Osvald ubio Kenedija, ni teorija da je CIA stajala iza atentata nije tačna, i kaže da je pristalica teze da iza ubistva Kenedija stoji Izrael, Mosad, odnosno premijer Izraela u to vreme David Ben Gurion. On smatra da oni koji žele da optuže CIA žele da prikriju mešanje Izraela.

Luka Filipović kaže da smo iz ovih dokumenata naučili neke nove detalje, ali da oni svi potvrđuju da se Kenedi zamerio mnogim interesnim grupama. Dodao je da dokumenti otkrivaju kako funkcionišu CIA i FBI. On je rekao da se može zaključiti da je u tom trenutku u Americi bilo više interesnih grupa kojima je odgovaralo da Kenedi nestane sa istorijske pozornice.

"Jedna takva grupa je američka politička elita, kojoj ne odgovara stvaranje nove dinastije sa Kenedijevima na čelu, ka čemu Kenedi ozbiljno ide postavljajući svog brata na funkciju državnog tužioca i druge svoje rođake na visoke funkcije. S druge strane, tu postoji američka birokratija, kao vrlo moćna sila kojoj se Kenedi na izvestan način opire. On je uznemirio i finansijsku birokratiju, a ne treba potcenjivati ni uticaj mafije", smatra Filipović.

Saša Adamović kaže da, iako se Kenedi zamerio mnogim interesnim grupama, da ne koriste sve one metodu atentata da bi eliminisali američkog predsednika.

"Svi oni su mogli problem s njim da reše na drugi način i da orkestriraju njegov gubitak na izborima, a ne da koriste tako drastičnu metodu kao što je bio atentat, pred očima celog sveta", kazao je Adamović. 

Filipović je rekao da bi se moglo pretpostaviti da je poenta ubistva bila poslati poruku protiv previše brzih promena i "drmanja sistema".

"Ono što je njima smetalo su godine ogromnih političkih i društvenih promena. I smetalo im je da neko tako brzo i radikalno čak i samu 'fasadu' kreči", kazao je Filipović.