Prvo su bili "džavelini", pa HIMARS a sada "patriot": Šta je sledeće za Ukrajince?

Sukob u Ukrajini naredne godine staviće na ozbiljan test samonametnute crvene linije Zapada, kada je reč o oružju koje su spremni da pošalju Kijevu.

Ukrajinski spisak želja, koji prevazilazi američke avione F-16 i nemačke tenkove, nateraće zapadne prestonice da prelome koliko još najsavremenije opreme mogu - ili žele, da pošalju Kijevu, piše "Politiko".

Sjedinjene Američke Države i Evropa već su poslale oružja i opreme Ukrajini vredne milijarde dolara u pokušaju da okončaju sukob u Ukrajini koji traje mesecima, a sada se postavlja pitanje kako žele da se taj sukob završi i kako stići do tog kraja. Odgovor velikim delom zavisi od novog oružja koje su SAD i njihovi evropski saveznici voljni da pošalju Kijevu narednih meseci, kažu zvaničnici.

"Mislim da se SAD i drugi sada bore sa pitanjem kako izgleda uspešan kraj igre", rekao je jedan zapadni zvaničnik, koji je, kao i drugi intervjuisani, želeo da ostane anoniman.

Penzionisani general-potpukovnik Ben Hodžis, bivši komandant američke vojske u Evropi, smatra da pogrešna odluka može imati katastrofalne posledice. "Administracija će morati da proceni kako pomoći Ukrajini koliko god je to moguće, a da ovo ne preraste u sukob SAD i Rusije, ili NATO-a i Rusije", rekao je on.

Ukrajinski lideri tvrde da su rakete većeg dometa i moderni tenkovi – upravo oružje koje mnoge države ne žele da pošalju – jedini način da se okonča sukob. Američki zvaničnici još raspravljaju o njihovoj efikasnosti ali i da li će isporuka takvog oružja dovesti do eskalacije sukoba i dodatno odložiti eventualne mirovne pregovore.

Ukrajinski predsednik u SAD: Šta Zelenski želi, a neće dobiti od Bajdena

Čini se da ti razgovori nisu ni blizu, uprkos tvrdnjama Kijeva da su otvoreni za razgovore uz posredovanje UN do februara, ali tek nakon što se Rusija suoči sa tribunalom za ratne zločine.

U međuvremenu, glavni prioritet ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog ostaje više oružja, municije i opreme. Zelenski je tokom posete Vašingtonu ponovo tražio tenkove, avione, artiljerijske sisteme, rakete i čini se da je poseta urodila plodom jer su SAD najavile da će uskoro poslati sistem protivvazdušne odbrane "patriot" i nove precizne projektile za koje se do pre samo nekoliko nedelja tvrdilo da su nepraktične.

Ogroman priliv oružja u Ukrajinu u poslednjih 10 meseci označava značajan pomak u odnosu na prethodni pristup Vašingtona Kijevu. Čak i nakon prisajedinjenja Krima 2014, Obamina administracija je odbila da obezbedi ofanzivno oružje Ukrajini i umesto toga je ponudila programe obuke i nekontroverznu opremu kao što su naočare za noćno osmatranje. Tek u vreme Trampove administracije je Pentagon odobrio slanje protivtenkovskog oružja "džavelin" ali uz uslov da se čuvaju u zapadnom delu zemlje, dalje od linija fronta.

Kada je reč o oružju, crvene linije Vašingtona su se pomerale iznova i iznova od početka specijalne vojne operacije. U razmaku od nedelju dana u martu, SAD i NATO su poslali više od 17.000 "džavelina" u Ukrajinu. U proleće je Bajdenova administracija počela da obezbeđuje haubice od 155 milimetara. Potom je u junu Pentagon najavio da će poslati raketni sistem visoke pokretljivosti M142 (HIMARS), moderni raketni bacač za koji je Kijev mesecima molio Bajdenovu administraciju da ga pošalje.

Odluka SAD da pošalju "patriot" sisteme pokazatelj je potencijalnih političkih promena koje se mogu očekivati dogodine na svim stranama u pokušaju da se okonča sukob, ocenjuje briselski portal.

Zelenski je poručio šta on želi - potpuno povlačenje ruskih snaga na granice pre 2014. godine. Rusija mu je poručila da od mirovnih pregovora nema ništa, ako Kijev očekuje da im predaju rusku teritoriju. Zbog toga, Ukrajinci kažu da će nastaviti da se fokusiraju na borbu na terenu, čak i sa dolaskom zime.

"Pobeda u ratu, mislim da to treba da bude stabilna, održiva situacija", rekao je Aleksandr Daniljuk, bivši sekretar ukrajinskog Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu. "Svaki mirovni pregovori i zamrzavanje borbi nisu kraj rata. Stanovništvo to neće prihvatiti... Mislim da se očekuje da povratimo sve naše teritorije."

Ako Ukrajina bude insistirala na tome da je "povratak" Krima način da se okonča rat, onda će sukob potrajati godinama, ocenjuje portal i podseća da ukrajinske snage, ako žele da napreduju, moraju da pređu Dnjepar i zauzmu drugu obalu reke. A to bi, čak i sa poterbnom opremom, bila operacija slična iskrcavanju u Normandiju u Drugom svetskom ratu, smatra penzionisani general američke vojske u Evropi Mark Hertling.

Za sada, vremenski uslovi ne dozvoljavaju ni jednoj strani mnogo manevarskog prostora i čeka se februar kada će se zemlja potpuno zalediti za neke ozbiljnije vojne akcije. Do tada, i Rusi i Ukrajinci nastavljaju sa "manjim" sukobima na jugu i istoku. Iako se HIMARS u početku pokazao "efikasnim", ruske snage su se prilagodile toj pretnji i pomerile van dometa sistema zbog čega su Ukrajinci zavapili za projektilima dužeg dometa ATACMS koji mogu da pogode mete na ruskoj teritoriji.

"Fajnenšel tajms": Povratak velikog rata – Moskva nepokolebana na frontu

Predsednik SAD Džozef Bajden, uprkos molbama Zelenskog, nije popustio i odbija da ih pošalje Kijevu. Dok ovi projektili ostaju prvi na listi želja, vojni zvaničnici se nadaju da će američki "abrams" tenkovi i nemački "leopardi" biti pretnost ukrajinskim snagama tokom borbi izbliza koje se očekuju tokom zime.

Ukrajinski zvaničnici su zatražili od Bajdenove administracije da pošalje samo tri ili četiri "abramsa" kako bi slomili otpor Nemačke koja se protivila slanju "leoparda", rekao je jedan izvor. Nemački zvaničnici su javno rekli da neće biti prva zemlja koja će poslati svoje tenkove u borbu, tako da Kijev smatra da bi čak i mali broj tenkova "Abrams" uklonio tu prepreku.

Poljska je donirala 250 starijih tenkova T-72 ruske proizvodnje, a SAD plaćaju Češkoj da nadogradi još 45 T-72 za Ukrajinu, ali nijedan tenk zapadne proizvodnje još nije isporučen. Dok američki odbrambeni i vojni zvaničnici kažu da tenkovi nisu potpuno van domašaja, neki tvrde da bi se izazovi obuke i logistike povezani sa davanjem ovog oružja Kijevu pokazali kontraproduktivnim.

Kijev takođe traži problematičnu kasetnu municiju koja je zabranjena u više od 100 zemalja, a koju Bajdenova administracija, navodno, "nema stomaka" da pošalje. Umesto toga, SAD i druge zemlje nastavljaju da šalju desetine hiljada komada municije i minobacača svakih nekoliko nedelja kao deo svakog novog paketa pomoći.

Stručnjaci kažu da sofisticiranije oružje poput sistema "patriot" i ATACMS nije toliko važno za predstojeću borbu koliko efikasna obuka, logistika i taktika. "Patriot", na primer, je raketni sistem velikog dometa, na velikim visinama koji se koristi protiv interkontinentalnih balističkih projektila i visokoletećih mlaznjaka.

Jedan "patriot" neće biti dovoljan za odbranu čitavog ukrajinskog fronta od 500 kilometara, rekao je Hertling, naglašavajući da se mora koristiti u kombinaciji sa protivvazdušnom odbranom srednjeg dometa i male visine.

Novi program obuke koji je Pentagon nedavno najavio, a koji će ukrajinske vojnike naučiti novoj taktici za manevrisanje pešadijom sa pratećom artiljerijom, biće ključ za uspešan prelazak reke, tvrdi on. "Neću reći da će to biti bez otpora, ali će Rusima biti teško da se suprotstave takvoj vrsti pokreta", smatra Hertling.

A Bajdenova Bela kuća je odlučno odbila ATACMS jer smatra da bi slanje tog oružja dovelo do ozbiljne eskalacije sukoba.

"Ideja da Ukrajini damo materijal koji je suštinski drugačiji od onoga što već ide, dovela bi do rasturanja NATO-a i Evropske unije i ostatka sveta", rekao je Bajden na konferenciji za novinare sa Zelenskim. "Ne želimo rat sa Rusijom. Ne tražimo treći svetski rat."