Pregled 2022: Godina velikog sukoba

Sukob Rusije i Zapada eskalirao je krajem februara, kada je Rusija bila primorana da započne specijalnu vojnu operaciju u Ukrajini kako bi zaštitila narod u Donbasu i dalju militarizaciju režima u Kijevu. Zapad je na to odgovorio hibridnim ratom, uvodeći antiruske sankcije koje su dovele do ogromnih poremećaja na svetskim tržištima hrane i energenata. 

Svet je tako gurnut u ekonomsku i energetsku krizu kakva nije viđena decenijama, a Zapad je dolio ulje na vatru slanjem velikih količina naoružanja Ukrajincima u njihovom brutalnom ratu protiv svega ruskog. Prvi put od kraja Hladnog rata mogućnost nuklearne eskalacije postala je gotovo opipljiva.

Kada je reč o Srbiji i Balkanu, godinu za nama obeležili su pritisci Zapada na Beograd da uvede sankcije Rusiji, ali i da "prihvati realnost" na Kosovu i Metohiji i postigne sporazum o "normalizaciji odnosa" sa privremenim institucijama u Prištini. Situacija je postala posebno zapaljiva krajem godine, kada su Aljbin Kurti i njegova vlada dolili ulje na vatru nizom poteza usmerenih protiv srpske zajednice na Kosovu, poput odluke o obaveznoj preregistraciji na tzv. kosovske tablice i hapšenju nekoliko Srba sa severa pokrajine.

Godinu za nama obeležile su i smrti britanske kraljice Elizabete II i poslednjeg lidera SSSR-a Mihaila Gorbačova, kupovina "Tvitera" od strane najbogatijeg čoveka na svetu Ilona Maska, kao i rođenje osmomilijardite osobe na svetu.

O tim i drugim događajima koji su obeležili godinu za nama pročitajte u godišnjem pregledu RT Balkan.

Januar

Godina je otpočela protestima u Kazahstanu, koji su izbili 2. januara nakon što su tamošnje vlasti iznenada ukinule ograničenja cene gasa i njenog drastičnog skoka. Nemiri su trajali više od nedelju dana, a države članice ODKB-a, predvođene Rusijom, poslale su svoje jedinice 5. januara kako bi pomogli u rešavanju sukoba. Vanredno stanje ukinuto je 20. januara.

Građani Srbije izglasali su izmene Ustava na referendumu održanom 16. januara, kojima je promenjen način izbora sudija i tužilaca. Ove izmene podržalo je oko 60 odsto glasača, dok je protiv bilo 39 odsto, pri izlaznosti od tek 30 odsto. Srbi sa KiM bili su sprečeni da glasaju na referendumu, odukom parlamenta u Prištini.

Februar

Peking je tokom februara bio domaćin zimskih olimpijskih igara, a na dan njihovog otvaranja, 4. februara, sastali su se predsednici Rusije i Kine Vladimir Putin i Si Đinping. Oni su tom prilikom pozvali NATO da obustavi širenje na istoku Evrope, izrazili protivljenje formiranju bezbednosnih blokova u regionu Pacifika i naglasili da veze između ove dve države "nemaju granica".

Istog dana, skupština Crne Gore izglasala je nepoverenje vladi premijera Zdravka Krivokapića, koja je srušena glasova opozicije, uključujući i DPS, ali i poslanika iz redova koalicije „Crno na bijelo“ tadašnjeg potpredsednika vlade Dritana Abazovića. Tri dana kasnije, iste partije smenile su i predsednika skupštine Aleksu Bečića.

Ruska duma usvojila je 21. februara deklaraciju priznanja Donjecke i Luganske Narodne Republike, koji je kasnije istog dana potpisao i predsednik Putin. Istog dana  potpisan je i sporazum o prijateljstvu, saradnji i pomoći sa ove dve republike. Savet federacije odobrio je korišćenje vojske van granica Ruske Federacije.

Tri dana kasnije, u ranim jutarnjim časovima 24. februara počela je ruska specijalna vojna operacija. Do nje je došlo nakon neuspelih pregovora Rusije i SAD o bezbednosnim garancijama održanim u Ženevi sredinom januara, kao i sve  intenzivnijih sukoba na istoku Ukrajine. Putin je 27. februara, kao odgovor na reakcije Zapada, naredio da se ruske nuklearne snage "prevedu u specijalni režim borbenog dežurstva".

U danima koji su usledili Zapad je započeo ekonomski rat protiv Rusije, koji traje do danas. Centralnoj banci Rusije onemogućeno je da pristupi delu svojih deviznih rezervi, pojedine ruske banke isključene su iz međunarodnog sistema za plaćanje SVIFT, dok je Nemačka suspendovala projekat „Severni tok 2“. Većina evropskih država zatvorile su svoje vazdušne prostore za ruske avione do kraja februara. Sankcijama su se priključile države članice EU, SAD, Kanada, Japan, Južna Koreja, Australija.

Mart

Ruske trupe uspostavile su 2. marta kontrolu nad Hersonom, značajnom lukom na Dnjepru i administrativnim centrom Hersonske oblasti. Reč je o najvećem gradu koje su ruske trupe zauzele u toj fazi specijalne vojne operacije. SAD i Ujedinjeno Kraljevstvo objavile su zabranu uvoza ruske nafte 8. marta, dok je EU istog dana najavila smanjenje uvoza ruskog gasa za dve trećine.

April

Na opštim izborima koji su u Srbiji održani 3. aprila, Aleksandar Vučić ponovo je izabran za predsednika, dok je njegova Srpska napredna stranka osvojila najveći broj mandata u Narodnoj skupštini. Vučić je pobedio već u u prvom krugu, u kom je dobio 59,2 odsto glasova, dok je drugoplasirani Zdravko Ponoš osvojio 17,76 odsto. Na izbore je izašlo oko 58 odsto glasača.

Istog dana, partija Fides premijera Viktora Orbana osvojila je četvrti put za redom apsolutnu većinu na parlamentarnim izborima u Mađarskoj.

Cene hrane širom sveta dostigle su početkom aprila svoje najviše vrednosti od kad su Ujedinjene nacije napravile svoj indeks cena 1990. godine, kao posledica poremećaja na tržištima uzrokovanog eskalacijom sukoba u Ukrajini.

Crnogorska skupština izglasala je 28. aprila manjinsku vladu, na čijem čelu se našao Dritan Abazovć. Vlada je izabrana uz pomoć glasova poslanika DPS-a predsednika Mila Đukanovića.

Maj

Ruske snage zauzele su Marijupolj 16. maja, nakon višemesečnih krvavih borbi. Ukrajinske snage tokom borbi u ovom lučkom gradu predvodio je ozloglašeni neonacistički „Azov“ bataljon, čiji su se pripadnici poslednji predali, nakon su gotovo dva meseca proveli zatočeni u čeličani "Azovstalj".

Liturgija pomirenja između Srpske pravoslavne crkve (SPC) i Makedonske pravoslavne crkve – Ohridske arhiepiskopije održana je 18. maja u Sabornom hramu Svetog Save u Beogradu. Patrijarh srpski Porfirije uručio je Tomos kojim se potvrđuje autekefalnost Makedonske pravoslavne crkve - Ohridske Arhiepiskopije njenom arhiepiskopu Stefanu 5. juna u Beogradu.

Jun

Početkom juna, ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrvov sprečen je da poseti Beograd, nakon što je nekoliko država u regionu odbilo da dopusti prelet njegovog aviona. Nekoliko dana kasnije, 10. juna, Srbiju je posetio nemački kancelar Olaf Šolc, koji je pozvao Srbiju da uvede sankcije Rusiji, što su srpske vlasti odbile da učine.  

Samit NATO-a održan je od 28. do 30. juna u Madridu. U strateškom konceptu koji su države članice tom prilikom usvolije Rusija je nazvana „najznačajnijom pretnjom za saveznički bezbednost i mir i stabilnost u evro-atlantskom regionu“, a dogovoreno je i razmeštanje dodatnih NATO trupa na istoku Evrope. Tokom istog samita, Švedska i Finska zvanično su pozvane da postanu članice alijanse, nakon što su postigle sporazum sa Turskom.

Jul

Bivši japanski premijer Šinzo Abe ubijen je 8. jula tokom predizbornog mitinga u gradu Nara. Abe je bio japanski premijer sa najdužim stažem u novijoj istoriji, a tu funkciju je obavljao u dva navrata, od 2006. do 2007. i od 2012. do 2020. godine.

Evropska unija otvorila je pristupne pregovore sa Severnom Makedonijom i Albanijom. Severna Makedonija dobila je status kandidata 2005. godine, ali je njen evropski put bio blokiran punih 18 godina zbog protivljenja prvo Grčke, a zatim i Bugarske. Albanija je status kandidata dobila 2014. godine.

Hrvatske vlasti nisu dopustile predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću da poseti Jasenovac 17. jula, navodeći da on svoju posetu nije zvanično najavio. Vučić je tom prilikom izjavio da je od septembra 2021. godine u tri navrata tražio od hrvatskih vlasti da poseti Jasenovac u svojstvu predsednika Srbije, ali da su svaki put od njega tražili da pomeri posetu.

Nakon najave prištinskih institucija da će od 1. avgusta početi primena odluke o preregistraciji vozila i ličnim kartama, Srbi sa severa KiM blokirali su magistralne puteve i administrativne prelaze Jarinje i Brnjak. Pod pritiskom SAD Priština je odložila primenu odluke za 30 dana.

Lider al-Kaide Ajmen al-Zavahiri, koji je vodio tu terorističku organizaciju od smrti Osame bin Ladena 2011. godine, ubijen je u Avganistanu u vazdušnom udaru koji je sprovela CIA.

Avgust

Predsednica predstavničkog doma američkog Kongresa Nensi Pelosi posetila je Tajvan 2. avgusta i tako postala najviša američka zvaničnica koja je posetila to ostrvo u poslednjih 25 godina. Kina je ovu posetu doživela kao provokaciju i u znak protesta je u narednih nedelja sprovela više vojnih vežbi u okolini Tajvana.

Premijer Crne Gore Dritan Abazović i patrijarh srpski Porfirije potpisali su Temeljni ugovor između te države i Srpske pravoslavne crkve. Ovim dokumentom konačno je zagarantovana vlasnička prava SPC nad manastirima i crkvama u Crnoj Gori.

Poslednji lider Sovjetskog Saveza Mihail Gorbačov preminuo je 30. avgusta u 92. godini života. Gorbačov je predvodio SSSR od 1985. do njegovog raspada 1991. godine, a ostao je upamćen po svojoj politici političkih i ekonomskih reformi poznatih kao "glasnost" i "perestrojka". Dobitnik je Nobelove nagrade za mir 1990. godine.

Septembar

Britanska kraljica Elizabeta II preminula je 8. septembra u 96. godini. U trenutku smrti ona je bila šef države petnaest nezavisnih država, a tokom njene sedamdesetogodišnje vladavine Velika Britanija je promenila isto toliko premijera.

U Iranu su 16. septembra izbili protesti nakon smrti dvadesetdvogodišnje Mahse Amini u pritvoru, nakon što ju je privela tzv. policija za moral zbog neadekvatnog nošenja hidžaba. Protesti se nastavljaju do današnjeg dana, a procenjuje se da je u sukobima demonstranata u organa reda stradalo više od 400 ljudi. Vrhovni vođa Irana ajatolah Ali Hamnej nazvao je proteste delom hibridnog rata koji Zapad vodi protiv Islamske republike.

U Beogradu je 17. septembra u okviru Evroprajda 2022 održana parada ponosa, kojoj su prisustvovali zvaničnici iz nekoliko zemalja, kao i pojedinci koji su skandirali tzv. Kosovo Republika. Policija je tom prilikom uhapsila tridesetak protivnika Evroprajda, a u danima koji su prethodili toj manifestaciji održana su dva protesta protiv nje.

Od 23. do 27. u četiri nekadašnje ukrajinske oblasti: Donjeckoj, Luganskoj, Zaporoškoj i Hersonskoj, sproveden je referendum na kom su građani u velikom broju podržali priključenje Ruskoj Federaciji. Nekoliko dana ranije, 21. septembra, ruski predsednik Vladimir Putin naredio je delimičnu mobilizaciju, koja je trajala do 31. oktobra i tokom koje je mobilisano 300.000 ljudi.

Na gasovodima Severni tok 1 i 2 došlo je do eksplozija 26. septembra, koje su dovele do značajnog curenja gasa u Baltičko more. Švedska i Danska, u čijim vodama je došlo do eksplozije, sprovele su istragu

Oktobar

U ranim jutarnjim časovima 8. oktobra došlo je do eksplozije na Krimskom mostu, koji spaja to poluostrvo sa ostatkom Rusije. Kijev zvanično nije preuzeo odgovornost za taj napad, ali je veći broj ukrajinskih i zapadnih medija preneo da ukrajinska bezbednosna služba stoji iza eksplozije. Kao odgovor na ovu provokaciju, Moskva je započela kampanju udara na energetsku mrežu Ukrajine, uništivši značajan deo energetske infrastrukture u toj zemlji.

U Pekingu je od 16. do 23. oktobra održan dvadeseti kongres Komunističke partije Kine, na kom je predsednik Si Đinping dobio rekordni treći mandat na čelu te najmnogoljudnije države na svetu.

Na opštim izborima održanim u Bosni i Hercegovini 2. oktobra za članove predsedništva izabrani su Željka Cvijanović, Denis Bećirović i Željko Komšić, dok je Milorad Dodik ponovo izabran za predsednika Republike Srpske. Narodna skupština Republike Srbije izglasala je 26. novembra novu vladu, na čijem čelu se po treći put za redom našla Ana Brnabić.

Nakon haotičnih 45. dana premijerskog mandata Liz Tras, koja je tu funkciju preuzela početkom septembra, Riši Sunak je 25. oktobra postao novi premijer Velike Britanije, treći u manje od dva meseca. Trasova će tako ostati upamćena kao premijerka sa najkraćim mandatom u viševekovnoj istoriji te funkcije u Velikoj Britaniji.

Milijarder Ilon Mask zaključio je kupovinu „Tvitera“ 28. oktobra, po cenu od čak 44 milijarde dolara. Na predsedničkim izborima u Brazilu dva dana kasnije, kandidat levice Ignasio Lula da Silva tesno je pobedio je aktuelnog predsednika Žaira Bolsonara.

Novembar

U Americi su 8. novembra održani međuizbori za Kongres, na kojima su republikanci osvojili većinu u Predstavničkom domu, dok su demokrate uspele da sačuvaju prednost u Senatu. Republikancima će većina u donjem domu omogućiti da efektnije kontrolišu administraciju predsednika Džozefa Bajdena, pre svega kada je reč o finansiranju skupih projekata, a potencijalno i pomoći koja se šalje Ukrajini.

Predstavnici Srba sa severa KiM napustili su sve prištinske institucije 6. novembra, kao odgovor na odluku vlade Aljbina Kurtija da zabrani srpske tablice sa imenima gradova na Kosovu i Metohiji, ali i odbijanja da se formira Zajednica srpskih opština. Beograd i Priština postigli su dogovor o tablicama 23. novembra, kojim se Beograd obavezao da će prestati izdavanje novih tablica na KiM dok će Priština obustaviti dalje radnje u vezi sa preregistracijom.

Dvoje civila poginulo je u eksploziji na istoku Poljske kada je 15. novembra zalutala raketa najverovatnije ispaljena sa ukrajinskih položaja pala na teritoriju te države. Pojedine države članice NATO-a u prvi mah su optužile Rusiju i pozvale na aktivaciju Člana 5 koji bi mogao da uvede taj savez u direktan sukob sa Rusijom. Moskva je incident nazvala "namernom provokacijom". Istog dana, na svetu je rođena osmomilijardita osoba.

Decembar

Hapšenje bivšeg policajca Dejana Pantića na ponovo je podiglo tenzije na Kosovu, a Srbi sa severa pokrajine su u znak protesta postavili veći broj barikada. Vlada Srbije je Kforu uputila zahtev za povratak hiljadu pripadnika srpskih bezbednosnih snaga na KiM, u skladu sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN. Barikade su sklonjene 19. decembra nakon što su prištinske vlasti, pod pritiskom SAD i EU, pristale da ispune uslove Srba sa KiM.

Reprezentacija Argentine osvojila je titulu svetskog šampiona u fudbalu na prvenstvu koje je održanom u Kataru od 20. novembra do 18. decembra. Argentinci su u finalu savladali reprezentaciju Francuske, nakon boljeg izvođenja penala (4:2). Nakon regularnog dela utakmice rezultat je bio 2:2, a nakon produžetaka 3:3. Kapiten Argentine Lionel Mesi proglašen je za najboljeg igrača turnira.