Svet
Po čemu ćemo pamtiti papu Benedikta XVI: Priznao grehe katoličke crkve, ali ne i Kosovo i Metohiju
Obrazloženje za abdikaciju bila je "bolest", iako nikome nije smetao papa Vojtila "koji se jedva držao u kolicima"
Bivši papa Benedikt XVI preminuo je u 96. godini u manastiru Majke crkve u Vatikanu. Bio je prvi papa posle Grgura XII 1415, koji se povukao s položaja. Smatran je za čuvara tradicionalnih vrednosti i rimokatoličanstva koje se opire novom svetskom poretku i njegovim glavnim materijalnim i nematerijalnim odrednicama.
"Jozef Racinger bio je poslednji herojski katihetski bedem otpora nihilističkim silama relativističkog turboglobalizma. I zbog toga je zamenjen novim papom, koga Tajms nije tada slučajno slavio kao ličnost godine 2013", pisao je čuveni italijanski filozof Dijego Fuzaro o smeni na čelu crkve.
Dok je Benedikt XVI bio poglavar, Rimokatolička crkva se suočavala s brojnim optužbama o decenijskom zlostavljanju dece od strane sveštenika. Smatra se da su upravo seks-skandali bili povod za njegovo povlačenje, prvo nakon što je papa Grgur XII 1415. godine bio primoran da podnese ostavku kako bi okončao podelu unutar katoličke crkve poznatu i kao Zapadna šizma.
Ranije ove godine bivši papa je priznao da su napravljene greške u rešavanju slučajeva zlostavljanja dok je bio nadbiskup Minhena između 1977. i 1982. godine.
Čak i kada je bio kardinal, Benedikt XVI pokrenuo je promene crkvenog kanonskog prava, ukinuta je zastarelost seksualnih prestupa, proširen popis zločina protiv dece, ali ni to nije spaslo Rimokatoličku crkvu od pedofilskih skandala. Najveći je izbio 2010. kada je posebna komisija započela istragu o irskim sveštenicima optuženim za pedofiliju.
Dakle, obrazloženje za abdikaciju bila je "bolest" pape Benedikta XVI, iako nikome nije smetao papa Vojtila "koji se jedva držao u kolicima". Brojna su mišljenja da su papu Franciska zapravo postavili američki globalisti i zato su ga na Zapadu zvali i "Obamin papa".
"Ova nečuvena antiistorijska i antihrišćanska smena pape je dubok pad Rimokatoličke crkve nalik padu 'najlepšeg božjeg anđela' i ukazuje na to da purpurne mantije u Vatikanu slede više Boga Soroša od Isusa Hrista", pisao je svojevremeno sad pokojni Dragan Mraović.
Mraović je često podsećao da je papa Racinger poreklom Lužički Srbin. Na taj zaključak ga je navelo njegovo prezime (nem. Raizen, Raitzen, Rascier), što Vatikan pak nikada nije demantovao.
Papa i Srbi
Papa Benedikt XVI vratio je na "vatikanski prozor" pozdrav vernicima na srpskom jeziku koji je ukinuo papa Vojtila, a izjavio je da i Srbi na Kosmetu moraju da imaju ista prava kao i svi drugi.
Odbio je da prizna jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova i Metohije, što je izazvalo oprečne reakcije, kako među vernicima i velikodostojnicima SPC, tako i među poznavaocima politike Vatikana. Da li je Sveta Stolica svojim glasom protiv nezavisnosti dala istorijsku podršku ili na ovaj način izražava svoju "dvoličnu uglađenost"?
Katolički list "Glas Koncila" preneo je u februaru 2008. da je "deo međunarodne zajednice dopustio ograničenu nezavisnost Kosovu, iako se zna da ona teško i bolno pogađa srpski narod, koji to područje smatra svojom nacionalnom i crkvenom kolevkom".
Pomenimo i da je zabranio održavanje gej parade u Rimu.
Bivši papa Benedikt XVI rođen je u mestu Marktl u Bavarskoj 1927. godine, svetovno ime bilo mu je Jozef Alojzije Racinger.
Važio je za papu izuzetno kontroverzne prošlosti, pošto je u mladosti bio član "Hitlerove omladine" (Hitlerjund). Bio je aktivan i tokom Drugog svetskog rata u protivvazdušnoj jedinici nadležnoj za odbranu fabrike BMW avio-motora u Minhenu. Nakon toga poslat je u Mađarsku, gde je bio u antitenkovskoj diviziji. Dezertirao je 1945. godine.
Završio je studije na Teološkom institutu na Univerzitetu u Minhenu. A godinama je predavao teologiju na nemačkim univerzitetima, da bi ga 1977. godine papa Pavle VI imenovao za nadbiskupa Mihnena i Frajzinga.
Govorio je deset jezika i bio je nosilac sedam počasnih doktorata.
