Crvenkapa i veliki zli vuk: Ursula fon der Lajen i obračun sa Dolinim ubicom

Priča o predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen i "velikom zlom vuku" počela je nekoliko dana posle žetvenog meseca jedne tople noći u zemlji konja u ruralnoj Donjoj Saksoniji. Nešto posle ponoći 1. septembra, sivi vuk je ušao u šumski zaseok Burgdorf-Beinhorna u potrazi za obrokom i pronašao ga na dobro čuvanom imanju na kraju jednog od dva puta u naselju.

Tridesetogodišnja Doli nije imala šanse. Njen leš je otkriven sledećeg jutra u dugoj travi gde je pasla.

To bi verovatno bilo poslednje što je neko čuo za Doli da mesto zločina nije bilo samo 100 metara udaljeno od seoske kuće Fon der Lajen i da Doli nije bila omiljeni poni predsednice Evropske komisije.

"Cela porodica je užasno uznemirena vestima", rekla je fon der Lajen novinarima.

Glavni osumnjičeni je vuk "GV950m". Mesec dana kasnije stavljen je na listu za odstrel. Iako su vukovi zaštićena vrsta u Evropi, vlade dozvoljavaju njihovo eliminisanje u posebnim okolnostima.

Na pitanje "Politika" da li je Dolina smrt uticala na odluku o eliminisanju "GV950m", portparolka vlade regiona Hanover Kristina Krojc rekla je da nije.

"Napad na ponija gospođe fon der Lajen nije bio razlog", navela je ona i dodala da je zahtev za uklanjanje 'GV950m' podnet ranije, budući da je vuk osumnjičen za još desetak ubistava.

Bivša nemačka ministarka odbrane, uspešna jahačica, Fon der Lajen možda razumljivo nije imala previše samilosti prema vuku ali je malo ko očekivao da je uvek nasmejana Fon der Lajen zapravo vuk u ovčijoj koži, piše "Politiko".

Umesto božićne amnestije za "GV950m", bivša nemačka ministarka odbrane posegnula je za velikim oružjem, osudivši na smrt ne samo Dolinog ubicu već i čitav njegov čopor.

U nedeljama nakon Doline smrti, Fon der Lajen je naredila zvaničnicima Komisije da preispitaju pravila koja striktno štite vukove u Evropi. Krajem novembra pozvala je na "dubinsku analizu" opasnosti od vukova nakon izveštaja o povećanim napadima na stoku, posebno u Alpima.

"Bilo je brojnih izveštaja o napadima vukova na životinje i povećanom riziku za lokalno stanovništvo", poručila je ona poslanicima. "Razumljivo, ova situacija postavlja pitanja u pogođenim regionima o tome da li je trenutni status zaštite vukova opravdan."

Evropski farmeri se godinama žale na vukove. Pitanje je da li je smrtna kazna odgovor.

Vukovi su potpuno nestali u rodnom regionu Fon der Lajen sve dok napori za očuvanje divljih životinja nisu doveli do njihovog ponovnog pojavljivanja pre oko 15 godina.

Od tada je njihovo prisustvo izvor stalne napetosti. Sa oko 1.200 vukova koji se šunjaju širom Nemačke, godišnji gubici stoke dostižu hiljade grla. Ali, čak i sa većom populacijom vukova, ovi grabljivci retko love konje.

"Vuk je vuk, ali je ovaj određeni vuk verovatno naučio da je moguće napasti i konje", rekao je Frank Fas, nemački stručnjak za vukove, misleći na "GV950m" i dodao da je čitav slučaj ipak izuzetak od pravila.

Iako je Fas rekao da razume argumente za eliminisanje vuka kao što je "GV950m", lov na životinje (vlasti angažuju lokalne lovce za taj zadatak) je lakše najaviti nego izvesti. Fas kaže da je specijalna ograda, iako skupa, bolje rešenje.

"Ono što smo videli u Donjoj Saksoniji je da kada vuk bude upucan, nikada nije onaj pravi", rekao je on.

Zaista, "GV950m" je živi dokaz te činjenice. Vlasti su ga prvi put stavile na svoju listu za odstrel 2021. godine, ali su ga skinule nakon što je lovac pucao i ubio ženku iz onoga što je postalo poznato kao "Burgdorf čopor".

Za sada, "GV950m" ostaje u bekstvu. Trenutna nagrada za njegovu glavu ističe 31. januara, nakon čega će ponovo biti slobodan da luta.

Osim ako mu predsednica EK ne stane na rep.