Bliski istok: Oslonac Rusije u sukobu sa Zapadom

Nakon početka specijalne vojne operacije u Ukrajini, Zapad je odlučio da Rusiju izoluje uvođenjem rekordnog broja sankcija. Međutim, države Bliskog istoka, i pored unutrašnjih neslaganja i antagonizama, ne samo da se nisu pridružile sankcijama, već su počele aktivno da razvijaju odnose sa Moskvom, piše ruski list "Vzgljad".

Tokom prethodne godine, države Bliskog istoka su nekoliko puta ponovile da neće podržati ideju izolacije Rusije, što je doprinelo intenziviranju ekonomskih, ali i političkih odnosa. Između ostalog, to se odnosilo i na glasanje u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija gde su te države glasale protiv uvođenja sankcija Moskvi.

Kontakti se produbljuju i na najvišem nivou, pa je tako ruski predsednik Vladimir Putin, pored niza sastanaka sa regionalnim liderima na samitu Šangajske organizacije za saradnju u Uzbekistanu, imao i ozbiljne razgovore sa predsednikom Ujedinjenih Arapskih Emirata Mohamedom bin Zajed al Nahjanom.

Kao odgovor na to, Sjedinjene Američke Države su zapretile arapskim zemljama, a čak je bilo i poziva da se američki sistemi protivvazdušne odbrane povuku iz UAE i Saudijske Arabije.

Međutim, Bliski istok nisu samo Arapi i najbogatije monarhije Zaliva, podseća ruski list i ukazuje na sve bolje odnose Rusije sa Iranom koji su "strateške prirode", ali i sa Turskom i Izraelom.

"Bitno je napomenuti da je Moskva svojom spoljnom politikom uspela da očuva obostrani interes i visok nivo odnos sa državama ovog regiona", kaže Kiril Semjenov sa Ruskog saveta za međunarodne odnose.

TURSKA

U kontekstu specijalne operacije, turski predsednik Redžep Tajip Erdogan pokazuje maksimalnu fleksibilnost. Turska ne uvodi sankcije, kapitalizujući to, a istovremeno kritikuje Zapad zbog pokušaja da "kenseluje" Rusiju. Sa druge strane, Ankara isporučuje oružje kijevskim vlastima i ne slaže se sa argumentima Moskve za pokretanje vojne operacije. 

U isto vreme, prvih meseci sukoba, Istanbul je bio moguće mesto mirovnih pregovora predstavnika Rusije i Ukrajine, ali zbog stava Velike Britanije i Sjedinjenih Država, Kijev je upropastio pregovarački proces. Turska je tako postala važno čvorište za izvoz žitarica i energenata iz Rusije.

"Turska je postala logistički hab za zaobilaženje antiruskih sankcija. Te promene posebno dobijaju na značaju u kontekstu pogoršanja odnosa Rusije i evropskih zemalja. Istovremeno, Erdogan maksimalizuje saradnju sa Moskvom kako bi mu to pomoglo da ponovo pobedi na izborima. Pre svega, to se odnosi na popuste za gas, što će pomoći obuzdavanje rasta cena u zemlji", navodi Semjenov.

"Što se tiče drugih pitanja koja nisu vezana za Ukrajinu ili Zapad, sve se odvija u pravom smeru, pa tako Erdogan želi trilateralni sastanak sa Putinom i sirijskim predsednikom Bašarom el Asadom baš u vreme izbora. Ipak, trenutno postoji načelna želja Ankare, dok iz Damaska nije stigao odgovor. Međutim, poslednje nedelje 2022. godine, u Moskvi je održan sastanak ministara odbrane i šefova obaveštajnih službi Sirije i Turske. Dakle, pregovori na najvišem nivou zavisiće od Sirije", dodaje Semjenov.

On ističe da čak ne postoji razmimoilaženje ni oko Nagorno-Karabaha, te da se rešavanje konflikta svelo na trougao Moskva-Jerevan-Baku. "Turski ugao tu nije vidljiv", navodi on i dodaje da se Turska neće mešati u sukob oko Lačinskog koridora, pošto je Baku sposoban da tu odigra samostalno.

"Međutim, postoje izgledi za novu tursku vojnu operaciju u severnoj Siriji, ali malo je verovatno da će to uticati na dinamiku rusko-turskih odnosa. Uz to, Ankara će se svakako konsultovati sa Moskvom ako preduzme takav korak. Zato ćemo 2023. godine videti nastavak istih trendova koji su 2022. postavili lideri Rusije i Turske", smatra Semjenov.

IZRAEL

I pored pritiska Vašingtona, Izrael nije zauzeo konkretan stav o specijalnoj vojnoj operaciji, a pored toga, priča o snabdevanju ukrajinske vojske izraelskim oružjem - nije dobila svoj nastavak, piše "Vzgljad".

Odnosi Moskve sa vladom Jaira Lapida ostali su teški i mogli bi da se pogoršaju, ali naglašeno antiizraelski stav Ukrajine po palestinskom pitanju nije dozvolio Tel Avivu da sarađuje sa Kijevom.

Sada se na vlast u vratio Benjamin Netanijahu koji je u dobrim odnosima sa Vladimirom Putinom koji mu je čestitao odmah po formiranju nove vlade. Tokom razgovora dvojice lidera, izraelski premijer je izrazio nadu da će se uskoro "naći način da se okonča sukob u Ukrajini". On je, takođe, potvrdio spremnost da u budućnosti radi na razvijanju rusko-izraelskih odnosa.

"Odnos Izraela prema Ukrajini mogao bi još više da se ohladi jer je za našu zemlju dragoceno da održava dobre odnose sa Rusijom, čak i nauštrb saradnje sa Sjedinjenim Državama. U slučaju sukoba Izraela i drugih država u regionu, Amerikanci teško da će nam ozbiljno pomoći. Tamo, začudo, postoji ozbiljan antiizraelski lobi", kaže Simon Cipis sa Instituta za studije nacionalne bezbednosti Univerziteta u Tel Avivu.

U isto vreme, dodaje Cipis, Netanijahu je u stanju da dodatno "ohladi žar" onih koji podržavaju slanje oružja Ukrajini, jer između njega i ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog postoje mnoge nesuglasice. 

"Ali ako Rusija proširi saradnju u oblasti naoružanja sa Iranom, to će Izrael dovesti u iskušenje da promeni poziciju zbog njegove želje da pobedi iransku tehnologiju na bojnom polju. Nadam se da to toga ipak neće doći 2023. godine", ističe on.

IRAN

Razvoj rusko-iranskih odnosa je 2022. godine postala "mejnstrim" tema u zapadnoj štampi, a poslednjih meseci optužbe na račun Rusije da koristi iransko oružje postale su sve češće. Sa druge strane, Teheran uvozi tehnologiju iz Moskve, a saradnja se razvija i u civilnom sektoru.

"Rusija i Iran se nalaze na istom brodu zapadnih sankcija. Ako su ranije politički odnosi dveju država bili bolji od ekonomskih, sada su ovi drugi postali uporedivi sa prvim. Ipak, u Moskvi je oduvek bilo političara koji su se zalagali za smanjenje saradnje sa Teheranom u zamenu za dijalog sa Zapadom i dalji razvoj odnosa sa Izraelom. I pored toga, Rusija uspeva da zadrži ravnotežu u odnosima sa Irancima, Izraelcima i Arapima", ističe orijentalista Said Gafurov.

On smatra da je ključni momenat rusko-iranskih odnosa u poslednjih godinu dana bio razvoj transportnog koridora "Sever-Jug".

"Tehnički, ima još mnogo toga da se uradi, ali najvažnije je da su donete političke odluke. Koridor će postati najkraći put od Evrope do Indije, što će uticati na Azerbejdžan i Jermeniju", dodaje Gafurov i navodi da Iran ima dugo iskustvo života pod sankcijama.

"Moskva je bila spremna na pokušaj Zapada da izvrši ekonomski i tehnološki pritisak. U mogućnosti smo da sami proizvedemo mnogo toga, ali neke stvari kupujemo od Irana, uključujući proizvode hemijske industrije", napominje on.

Gafurov ističe da su Iranci svesni svojih prednosti i da je zbog toga teško da Rusija i Iran ispregovaraju sporazume na obostranu korist, uključujući i one koji se tiču monetarne politike.

"To je najteže pitanje u 2023. godini", napomnje on.

MONARHIJE PERSIJSKOG ZALIVA

Zemlje arapskog sveta sve više se opredeljuju za stabilne i pouzdane partnere, a to su oni koji neće pristupati rešavanju problema sa pozicije kolonijaliste. Pored toga, Rusija je u tom delu sveta cenjena i zbog činjenice da se ne meša u unutrašnje stvari tih država, piše ruski list.

U godini za nama, odnosi Moskve i monarhija Persijskog zaliva značajno su se popravili. Dogovor Rusije i OPEK+ zaslužuje posebnu pažnju usled neuspešne turneje predsednika SAD Džozefa Bajdena po Bliskom istoku. On je pokušao da ubedi lokalne izvoznike nafte da povećaju proizvodnju i uvedu embargo na ruske resurse, ali zemlje članice OPEK+, a posebno UAE i Saudijska Arabija, odbile su Bajdenov plan.

"To je postalo moguće zbog izgradnje odnosa sa Saudijskom Arabijom i zemljama Bliskog istoka u celini", navodi Gevorg Mirzajan sa Finansijskog univerziteta pri Vladi Ruske Federacije.

"Štaviše, saudijski prestolonaslednik Mohamed bin Salman polaskan je time što Vladimir Putin posebno prepoznaje njegov doprinos međunarodnim odnosima, poput odavanja priznanja za posredničku ulogu u ukrajinskom sukobu. Princ je sada suočen sa zadatkom da ojača svoj uticaj u svetu, uključujući nivelisanje efekta slučaja Džamala Kašogija, tako da izuzetno ceni pomoć Rusije", uveren je Mirzajan.

Istovremeno, dodaje on, Saudijcima je jasno da embargo na rusku naftu koji su SAD tražile - nije u njihovom interesu. 

"Danas, Vašington takav mehanizam koristi protiv Moskve, a sutra će tako nešto poželeti da uradi i Rijadu. Zbog toga su Saudijski prkosno stali uz Rusiju", navodi Mirzajan i ističe da je to rezultat dugogodišnjeg vojnog i političkog ulaganja na Bliskom istoku.

Za razliku od SAD, Rusija je uvek insistirala na kompromisnim rešenjima i dijalogu među zemljama, a takva pozicija Moskve anulirala je priče zapadnih lidera o savezu Rusije sa Iranom u borbi protiv sunitskih monarhija, dodaje on.

"Sjedinjene Države su napravile veliku grešku odbijanjem da diverzifikuju svoje odnose sa zemljama Bliskog istoka. Umesto da Rijadu dopuste da ima svoje partnere, SAD su se, ne shvatajući da bi uz pravi pristup ostale glavni partner, na svaki način tome suprostavljale. Tako su otvorili prostor onima koji žele da razvijaju odnose sa Saudiskom Arabijom - Rusiji i Kini", tvrdi Mirzajan.

On napominje da Rusija ima bliske odnose sa Katarom i UAE, ali da je reč o "derivatima" odnosa sa Rijadom.

"Za njih, Saudijska Arabija je veliki brat u regionu, i pored konflikata koji postoje između njih, tako da Moskva mora da razvija odnose, pre svega tako što će podržavati već uspostavljena partnerstva sa Rijadom. U isto vreme, ravnoteža u odnosima sa drugim igračima postaće pouzdan oslonac Rusiji u sukobu sa Zapadom", zaključuje Mirzajan.