Singapurski diplomata: Kina se priprema za mogući rat sa SAD

Nastojanje Vašingtona da očuva vojnopolitičku i ekonomsku hegemoniju u svetu politikom pritisaka na Kinu i Rusiju moglo bi da dovede do obrnutog ishoda – erozije ovakvih nastojanja SAD.

Izvodeći ovakav zaključak bivši dugogodišnji ministar inostranih poslova Singapura Džordž Jio pozvao je SAD da prihvate rastuću multipolarnost i umesto agresivnih pokušaja obuzadavanja Kine nađu sebi konstruktivno mesto u novom poretku, prenosi RTS.  

Na nedavnom predavanju u uglednom Istočnoazijskom institutu Nacionalnog univerziteta u Singapuru, Jio je nabrojao nekoliko nepravdi i agresivih poteza SAD prema Kini, ističući da nije bilo zahvalnosti ovoj zemlji kada je nakon finansijske krize 2008. izvršila velika ulaganja kako bi pomogla da se zaustavi recesija.

Dodao je i da su se američko-kineski odnosi pogoršali za vreme vladavine predsednika SAD Baraka Obame, još su zategnutiji bili za vreme predsednikovanja Donalda Trampa, a ništa se nije promenilo ni pod vladavinom aktuelnog predsednika Džozefa Bajdena.

Kina je, ipak, prema mišljenju ovog diplomate, stvorila situaciju u kojoj više ne zavisi od sveta, već svet zavisi od nje, i to zahvaljujući obimnoj investicionoj inicijativi "Pojas i put", strategiji za razvoj industrije i novih tehnologija "Proizvedeno u Kini 2025" i osnivanju "Azijske banke za investicije i infrastrukturu".

Osvrćući se na prošlogodišnju posetu predsedavajuće Predstavničkog doma američkog kongresa Nensi Pelosi Tajvanu, Jio je upozorio da je "konstantno korišćenje Tajvana kao monete za potkusurivanje opasno, jer je on crvena linija za Kinu".

Naveo je i da trenutni konflikt između SAD i Kine verovatno nije mogao biti izbegnut, jer je od kraja 2001. godine, kada je Kina pristupila Svetskoj trgovinskoj organizaciji do početka epidemije kovida 2019. realni kineski BDP porastao sedam puta i 2016. premašio američki.

"Pre ili kasnije moralo je doći do ispitivanja snaga i nadmetanja u volji", rekao je Jio.

U kontekstu rata u Ukrajini i činjenice da je Singapur jedina država ASEAN-a koja je uvela Moskvi sanckije, kao posebno interesantno izdvaja se viđenje iskusnog singapurskog diplomate, uz konstataciju da ga mnogi vide kao izglednog kandidata za predsednika te države.

Jio je zapazio da je ruska vojna operacija u Ukrajini kratkoročno ublažila pritisak na Kinu, kao i da "SAD i njeni zapadni saveznici trenutno vode hibridni rat protiv Rusije".

U pitanju je, kako je pojasnio, kompleksna operacija u koju su uključene razne vladine strukture u mnogim zemljama,  ali "nema garancija da će ta strategija slomiti volju Rusije".

Sve strane u konfliktu "polako ulaze u dugi, tamni tunel na čijem se kraju ne vidi svetlo i iz kog nema povratka". Zemlje BRIKS-a ne žele da budu uvučene u taj tunel, dodaje Jio, ali, iako podržava teritorijalni suverenitet Ukrajine, Kina ne želi da Putin izgubi jer će se time pojačati pritisak na nju.

Prema njegovom mišljenju, pre ili kasnije doći će do nekakvog primirja u Ukrajini, ali bez mirovnog sporazuma, kao što je slučaj na Korejskom poluostrvu, u Kašmiru i na Kipru.

Singapurski diplomata ukazao je i da Kina pažljivo analizira rat u Ukrajini, znajući da bi sličan, ali veći hibridni sukob bio pokrenut protiv nje ako bi pokušala da upotrebi silu protiv Tajvana. Napomenuo je i da kineski predsednik Si Đinping jača kontrolu u svojoj zemlji jer se "priprema za mogući rat sa SAD u svim dimenzijama".

Za razliku od SAD, koje žele da očuvaju svoju globalnu hegemoniju, Kina se zalaže za multipolarni svet i želi da Rusija bude jedan od tih polova, rekao je Jio.

Rast Kine, prema njegovom mišljenju, ne znači da će ona smeniti SAD sa položaja svetskog hegemona, već da će se ona, čak i kada jednog dana i nominalno postane najveća ekonomija sveta, zalagati za multipolarnost.