Svet
Ko je Kevin Makarti i šta njegov izbor znači za sukob u Ukrajini?
Novi predsednik Predstavničkog doma SAD protivio se neograničenom slanju naoružanja Ukrajini, ali nema baš sjajnu reputaciju u ispunjavanju svojih obećanja
Lider republikanaca u Kongresu Kevin Makarti konačno je, nakon čak petnaest rundi glasanja, izabran za predsednika Predstavničkog doma SAD, čime je okončana turbulentna nedelja u Kongresu.
Proces izbora predsednika tog tela, koji inače predstavlja formalnost, odužio se usled odluke 20 pobunjenih republikanaca da uskrate podršku svom lideru i spreče ga da dođe do neophodnih 218 glasova, koliko je potrebno za izbor na mesto predsednika.
Makarti je na kraju uspeo da obezbedi podršku dovoljnog broja njih kako bi bio izabran, ali mu je za to bilo potrebno više rundi i vremena nego bilo kom drugom predsedniku Predstavničkog doma u poslednjih 150 godina.
Republikanci su sada i zvanično preuzeli kontrolu nad donjim domom američkog Kongresa, pa će u naredne dve godine moći da značajnije da utiču na američku politiku, pre svega kada je reč o trošenju novca. Samim tim postavlja se pitanje: ko je zapravo Kevin Makarti i šta bi njegov izbor mogao da znači za američku politiku prema Ukrajini?
Ko je Kevin Makarti?
Pedesetsedmogodišnji Makarti član je Kongresa od 2007. godine, u kom trenutno predstavlja kalifornijski 20. izborni distrikt. Bio je blizak saradnik Pola Rajana, fiskalnog konzervativca i poslednjeg republikanskog predsednika Predstavničkog doma, koji je tu funkciju obavljao od 2015. do 2019. godine.
Makarti je član vodećih struktura Republikanske partije već desetak godina, a do sada je obavljao funkcije vođe republikanske većine (2014-2019) i manjine (2019-2023) u Predstavničkom domu SAD.
On je bio jedan od ranih saveznika nekadašnjeg američkog predsednika Donalda Trampa, sa kojim je imao blisku saradnju i čije je odluke po pravilu podržavao. Iako se u prvi mah distancirao od Trampovih tvrdnji da su predsednički izbori 2020. pokradeni, bivši predsednik ga je ipak podržao tokom izbora za šefa Predsedničkog doma SAD.
Ipak, Makarti nije bez svojih kritičara unutar Republikanske partije. On se našao na udaru desničarskog "slobodarskog" kokusa (Freedom Caucus), čiji članovi ga optužuju da je previše mlak i spreman na kompromise sa demokratama. Neki od njih, uključujući predstavnika sa Floride Meta Gejtsa, odbili su da glasaju za njega do samog kraja, dok su drugi zahtevali značajne ustupke, među kojima su više vremena za proveru zakona pre usvajanja, više nadležnosti za pokretanje postupka smene predsednika Predstavničkog doma i pozicije u uticajnim odborima.
Makartiju ovo nije prvi sukob sa "slobodarskim" kokusom, pošto su ga oni jednom već sprečili da preuzme funkciju predsednika Predstavničkog doma. To je bilo 2015, kada je Rajan izabran kao kompromisno rešenje. Ipak, Makarti je u međuvremenu nastavio da jača svoju poziciju unutar partije, pa je ovog puta uspeo da izađe na kraj sa svojim protivnicima, doduše ne bez velikih peripetija.
On se tako pokazao kao vešt političar, ali i kao neko ko je spreman na velike ustupke kako bi osigurao sopstvenu poziciju i obezbedio funkciju o kojoj nesumnjivo sanja već duže vreme.
Kakav je njegov stav o Ukrajini?
Gejts je ranije ove nedelje optužio Makartija da se "njegovi stavovi menjaju kao pesak pod vašim nogama, što je pokazao mnogo puta". Kada je reč o vojnoj pomoći Ukrajini, koju većina demokrata i republikanaca podržava, dok joj se deo "slobodarskog" kokusa protivi, to deluje kao da je tačno.
Makarti je pre izbora za Kongres održanih u novembru rekao da, ukoliko republikanci osvoje većinu u Kongresu, Ukrajina više neće imati "blnako ček" za nabavke naoružanja. Nekoliko dana kasnije, nakon što ga je novinar Si-En-Ena pritisnuo, on je rekao da "podržava Ukrajinu", ali da se zalaže za "odgovornost".
Makarti je u maju glasao za usvajanje paketa podrške Ukrajini "teškog" 40 milijardi dolara, ali je bio protiv većeg zakona o potrošnji 1,7 biliona dolara, koji je sadržao i 40 milijardi za Ukrajinu u decembru.
Manje od polovine republikanaca podržava njegov izbor na mesto predsednika Predstavničkog doma, pokazuje "Rasmusenova" anketa sprovedena ranije ove nedelje. Oko 30 odsto njih je smatralo da bi on trebalo da se povuče iz trke, dok je 23 odsto bilo neodlučno.
Pošto je blokada Predstavničkog doma konačno rešena, on se može vratiti svojim uobičajenim obavezama, pre svega izglasavanju zakona. Makarti je obećao nacrt zakona o bezbednosti granica, kao i da će biti sprovedena istrage poslova porodice Bajden sa inostranstvom, uloge FBI u onlajn cenzuri i porekla korona virusa.
