Neuspešni "evromajdan" u Brazilu: Južna Amerika se otima iz čeljusti Vašingtona

Brazilski predsednik Luiz Inasio Lula da Silva izjavio je u nedelju je da će pristalice Žaira Bolsonara, koji su nasilno upali u Kongres, Predsedništvo i Vrhovni sud, biti pronađeni i kažnjeni. Predsednik Lula je zbog ovih događaja doneo ukaz o intervenciji snaga federalne policije.

Lula da Silva nazvao je pristalice Žaira Bolsonara "varvarima i fašistima": "Ono što se desilo u Braziliji (glavnom gradu Brazila) je varvarstvo. Izgrednike možemo nazvati fašistima, fanaticima i učinićemo sve da nađemo njihove finansijere, koji će biti najoštrije kažnjeni, u skladu sa zakonom", poručio je Lula.

U neredima u glavnom gradu Braziliji povređeno je više od 400 ljudi. Pristalice bivšeg predsednika zemlje Bolsonara privremeno su zauzele Kongres i rezidenciju šefa države Braziliji, koji su devastirani i opljačkani, ali demonstranti su ubrzo rasterani. Prema poslednjim podacima, do sada je privedeno više od 400 nasilnika.

Brazilske snage bezbednosti ponovo su preuzele kontrolu nad zgradom Kongresa, Vrhovnim sudom i predsedničkom palatom, izvestio je "Rojters".

Kako piše "Njujork tajms", scene iz Brazilije podsećale su na juriš na Kapitol od 6. januara 2020, a to predstavlja, kako tvrde, "kulminaciju teorija zavere koje je nekoliko godina iznosio Bolsonaro i njegovi desničarski saveznici".

Senator Ruske federacije i specijalista za ustavno pravo Andrej Klišas uporedio je neuspešni puč u Braziliji sa "evroamajdanom" 2014. u Kijevu, prenele su "RIA Novosti", mada je ishod u Brazilu očigledno drugačiji.

Iza svega stoji Bolsonaro

Predsednik Lula, koji je preuzeo dužnost 1. januara, optužio je pristalice bivšeg predsednika za pokušaj puča kojim su pokušali da vrate Bolsonara na vlast.

Takođe, Lula je optužio i guvernera okruga Brazilija Ibanjeza Rošu, bivšeg saveznika Bolsonara, budući da lokalne policijske snage koje su mu podređene "nisu učinile ništa da zaustave nasilje demonstranata."

Kako prenose RIA Novosti, nakon protesta koji su izbili u zemlji, sudija Federalnog vrhovnog suda Brazila Aleksandar de Moraes naredio je da kamp pristalica bivšeg predsednika zemlje Žara Bolsonara bude odmah srušen i zabranio je kamionima i autobusima sa demonstrantima da ulaze u savezni okrug Brazilija.

"Moraes je odlučio da odmah sruši pučistički kamp naspram sedišta oružanih snaga u Braziliji", preneo je lokalni portal G1.

Ranije su mediji javili da su kamp pre nekoliko nedelja podigle pristalice bivšeg predsednika Brazila Žaira Bolsonara. Tokom vikenda na lice mesta stiglo je više od stotinu autobusa, sa 4.000 ljudi iz cele zemlje.

Takođe je objavljeno da je sudija Aleksandar de Moraes odlučio da smeni guvernera federalnog okruga Brazilija Ibanjeza Rošu.

Otimanje Latinske Amerike iz čeljusti Vašingtona

Inače, predsednik Lula na ceremoniji inauguracije 1. januara obećao da će Brazil ojačati saradnju u okviru asocijacije BRIKS, koju čine Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južna Afrika. Brazil će, kako je dodao, jačati BRIKS i saradnju sa afričkim zemljama kako bi okončao izolaciju u kojoj se ova zemlja nalazila poslednjih godina. "Brazil mora postati gospodar svoje sudbine", naglasio je predsednik u svom inauguracionom govoru.

Da iza pokušaja državnog udara u Brazilu stoji bivši predsednik Bolsonaro, smatra i analitičar iz Hrvatske Nebojša Babić. U razgovoru za RT Balkan  on kaže da su svi radikali do sada su pohapšeni.

"Sada je jasno kao dan da je svim ovim upravljao Bolsonaro iz svog skloništa na Floridi", kaže Babić. 

Na pitanje da li su ovi neredi direktno povezani sa BRIKS-om, Babić tvrdi da ne postoji neposredna veza, jer je čak i pod Bolsonarom Brazil zadržao članstvo u ovoj grupi.

"Bolsonaro nije pristajao na širenje BRIKS-a, ali je koristio sve pogodnosti slobodne trgovine koje omogućava članstvo u ovoj organizaciji. Primer za to je kinesko tržište, kada je izbio trgovinski rat između Kine i SAD pod Trampom. Bivša predsednica Brazila Dilma Rusev je uložila milijarde u BRIKS-ovu banku i Razvojni fond BRIKS-a. Da je Bolsonaro istupio iz članstva, Brazil bi ostao bez svega toga. Tako da to nije direktni udar na BRIKS", kaže Babić. 

Prema mišljenju ovog analitičara, čitava Latinska Amerika se upravo otima od kontrole Vašingtona:

"Reč je otimanju čitave Latinske Amerike iz ralja Vašingtona. U Meksiku je kartel Sinalao do nedavno vodio protiv rat države, opet u režiji američke DEA. Ali Meksiko, a sada i Brazil, konačno su rešili situaciju u svoju korist. Neizvesno je još stanje u Peruu i Kolumbiji, koji možda u tome neće uspeti", stav je našeg sagovornika. 

On dodaje da su veze Brazila sa BRIKS-om su mnogo dublje nego što izgleda na prvi pogled. BRIKS je jaka organizacija, a pod Lulom će ove veze samo jačati.

Kako kaže čak ni Bolsonaro nije smeo da prekida veze Brazila sa BRIKS-om, jer bi time zadirao u interese bogatih latifundista, od kojih su gotovo svi senatori. Oni imaju  interes da prodaju hranu Kini i Indiji.

"Kada je Kina odustala od američke soje, oni su preuzeli čitavo tržište i na tome su zaradili milijarde. Eto, to je taj detalj, zašto ni desnica u Kongresu Brazila ne dopušta da se dira BRIKS. U pitanju je čista korist", smatra Babić. 

Podseća da nijedna vlada u Južnoj Americi nije podržala nasilne demonstracije u Brazilu.

"To je sada završeno. Federalna policija Brazila će sada srediti `stvar`, a oni su poznati po tome kako `sređuju stvari`", upozorava on.