Svetski ekonomski forum: Visoki troškovi života su glavni rizik za globalnu ekonomiju

Pretnja od recesije, kriza troškova života i rastućih dugova dominiraće globalnom ekonomijom u naredne dve godine, dok se svet bori sa posledicama pandemije i sukoba u Ukrajini, pokazalo je istraživanje Svetskog ekonomskog foruma.

U Izveštaju o globalnim rizicima, koji je godišnje ispitivanje 1.200 profesionalaca iz vlade, biznisa i civilnog društva, navodi se da neće biti predaha dok se zemlje bore sa energetskom, inflacionom, prehrambenom i bezbednosnom krizom.

Skoro sedam od 10 ispitanika smatra da će bliski period biti okarakterisan nestabilnim ekonomijama i višestrukim šokovima, dok se petina njih plaši "katastrofalnih ishoda" u roku od jedne decenije.

Najneposredniji rizik je kriza troškova života, dok najveće dugoročne pretnje ostaju vezane za klimu, pokazalo je istraživanje Svetskog ekonomskog foruma (SEF). Generalna direktorka SEF Sadija Zahidi zabrinuta je da bi svet mogao da uđe u začarani krug.

"Vrlo malo lidera u današnjoj generaciji prošlo je kroz ove vrste tradicionalnih rizika u vezi sa hranom i energentima, dok se istovremeno bore sa onim što dolazi u smislu duga, sa onim što dolazi u smislu klime. Biće nam potrebna nova vrsta vođstva koje je mnogo agilnije", rekla je Zahidi "Blumbergu".

Sledeće nedelje, Svetski ekonomski forum će održati godišnji sastanak u Davosu, u Švajcarskoj, gde će poslovna, politička i akademska elita razmotriti planove za ovu godinu.

Skup je organizovan u trenutku kada je inflacija u mnogim naprednim ekonomijama dostigla 40-godišnje rekorde, sa kamatnim stopama koje su daleko više nego što je bilo ko predviđao pre 12 meseci.

U izveštaju se poziva na globalnu saradnju i upozorava da ako vlade pogrešno postupe u vezi sa trenutnom krizom, "rizikuju da stvore društvene probleme bez presedana, jer ulaganja u zdravstvo, obrazovanje i ekonomski razvoj nestaju, dodatno narušavajući društvenu koheziju".

Povećanje vojnih izdataka moglo bi da smanji podršku ugroženim domaćinstvima, ostavljajući neke zemlje u stalnoj krizi i umanjujući hitnu potrebu za rešavanjem klimatskih promena i gubitka biodiverziteta.

U najgorem slučaju, "geoekonomski rat" bi mogao da se pretvori u remilitarizaciju. Geopolitička rivalstva će verovatno povećati ekonomska ograničenja i pogoršati i kratkoročne i dugoročne rizike, navodi se u izveštaju i dodaje da zemlje moraju da rade zajedno.

"U ovoj već toksičnoj mešavini poznatih i rastućih globalnih rizika, novi šok, od novog vojnog sukoba do novog virusa, mogao bi da postane neizdrživ", navela je Zahidi. "Klima i ljudski razvoj stoga moraju biti u središtu zabrinutosti globalnih lidera kako bi se povećala otpornost na buduće šokove."

Pitanja životne sredine su dominirala među dugoročnim rizicima tokom proteklih godina, zauzimajući prva tri mesta u svakom izveštaju u poslednjih pola decenije.

U izveštaju SEF se takođe upozorava da bi svet mogao da se suoči sa periodom "polikrize", gde interakcija klastera rizika izaziva sve veće probleme u budućnosti. Jedna takva pretnja mogla bi da potiče od suparništva u resursima dok se zemlje takmiče za prirodne resurse, uključujući hranu, vodu i energente.