Počela je godina multipolarnosti

Globalni trend, koji vodi uzdizanju multipolarnosti a opadanju unipolarnosti, neće se promeniti ni u ovoj 2023. godini.

Štaviše, 2023. će biti godina u kojoj će multipolarnost postati centralna i dominantna činjenica u međunarodnim odnosima.

Multipolarni svetski poredak danas predvode Kina i Rusija, unipolarni je "imperijalni poredak", na čijem čelu stoje SAD, praćene svojim zapadnim saveznicima.

Zato bi najznačajniji događaj i za narednu godinu mogao postati razgovor koji su putem video veze 30. decembra 2022. održali predsednici Kine Si Đinping i Rusije Vladimir Putin. Ovaj razgovor je izazvao pravu uzbunu u nekim zapadnim medijima. Na primer, "Njujork tajms" je zaključio da je do razgovora došlo zbog "trenutka slabosti" oba lidera. Ovaj list želi da uveri čitaoce da su dve zemlje "izolovane i očajne".

Međutim, ova tvrdnja potpuno protivreči istini, uočava "Čajniz global televižn netvork". Stvari se zapravo odvijaju u potpuno suprotnom pravcu, bez obzira koliko to pojedini mediji sa Zapada ignorisali.

"Godina svetske revolucije"

Šta na međunarodnoj sceni možemo očekivati od ove, 2023. godine? Prošla je bila istorijska, primećuje Siniša Ljepojević, ali ona je tek početak jedne nove istorije savremenog sveta, dodaje.

"Godina 2023, u koju smo tek zakoračili, biće nastavak te istorije. U stvari, 2023. počela je velika svetska revolucija", smatra Ljepojević.

Datum 24. februar 2022, kada je Rusija pokrenula svoju specijalnu vojnu operaciju u Ukrajini, navodi Ljepojević, označava istinski početak svetske revolucije i novog istorijskog ambijenta u kome će živeti buduće generacije.

Sa ovim mišljenjem slaže se i portal "Siker": "Čitav svet se sada nalazi na istorijskoj raskrsnici i na početku revolucije kakva se dešava samo jednom u 500 godina. Datum 24. februar već je ušao u svetsku istoriju".

Kako ocenjuje mađarski politički analitičar Ben Tot, i 2023. biće podjednako značajna kao i prethodna godina koja će sigurno biti ocenjena kao istorijska.

"Današnji sistem se krije iza raznih formulacija, poput 'liberalne demokratije', 'slobode' ili 'globalizma', ali ispod svih njih ostaje isti ekonomski sistem globalne dominacije", kaže Tot.

Danas su Rusija i Kina, kao i alternativni svetski sistem koji one stvaraju, smatra Tot, najveća nada za narode širom sveta, a poraz i jedne i druge predstavljao bi gubitak nade za buduće generacije. Narodi Afrike, Latinske Amerike ili nezavisne Azije svakako dele ovo osećanje, dodaje mađarski analitičar. 

Ukrajinska kriza kao prelomna tačka

O propadanju unipolarnog, američkog, i uzdizanju novog, multipolarnog sveta, piše i Deni Hejfong za CGTN. "Sada su znaci propadanja u SAD postali očigledni, i na unutrašnjem i na spoljašnjem planu. Unipolarni poredak, predvođen SAD, doživeo je niz izazova tokom 2022, koji neće nestati ni u novoj godini", navodi ova analitičarka.

Za sada, u ukrajinskom sukobu, SAD igraju profitabilnu, ali na dugi rok neodrživu ulogu.

Uostalom, svi uspesi koje su do sada zabeležile SAD su samo kratkoročni. Kako zaključuje ovaj autor, "ukrajinska kriza označila je kritičnu tačku, koja je razotkrila nestabilnost unipolarnog imperijalnog poretka SAD širom sveta."

Sjedinjene Države, smatra Hejfong, obezbedile su tokom 2022. desetine milijardi dolara pomoći Ukrajini, što je u suprotnosti sa Poveljom UN, a američko rukovodstvo nastavlja da odbija diplomatske mirovne inicijative, uglavnom da bi američki proizvođači oružja profitirali u ovom sukobu, mišljenje je Hejfong.

Osim toga, jačanje uloge NATO-a u Ukrajini primoralo je rusko rukovodstvo da zaključi da se Rusija sada nalazi u otvorenom sukobu sa Zapadom.

SAD su, takođe, iskoristile ukrajinsku krizu na račun Evrope, ocenjuje Hejfong. Primoravanje Evrope da uvede sankcije Rusiji gurnulo je Evropu u tešku ekonomsku krizu, koja ne donosi samo inflaciju već preti i da izazove deindustrijalizaciju ogromnih razmera.

Ni predviđanja za SAD na duži rok nisu nimalo optimistička:

"Iako je dolar imao trenutne koristi od evropske ekonomske krize, neki američki ekonomisti predviđaju da će se evropska kriza u nekom trenutku tokom 2023. godine preliti i prouzrokovati krizu i u Sjedinjenim Državama."

Samoizolacija Zapada

SAD trenutno pozivaju na takozvanu izolaciju Kine, ali istina je da su Amerika i njeni saveznici postali više podeljeni i izolovani nego ikad pre.

"Na primer, američke investicije na afričkom kontinentu ostaju manje od kineskih. Većina afričkih zemalja odbacila je sankcije SAD i EU Rusiji, izjašnjavajući se protiv upotrebe ekonomskog rata za rešavanje sukoba. Pokušaji SAD da stvore saveze u Aziji naišli su na slične poteškoće, jer ni države poput Južne Koreje i Japana nisu spremne da se ekonomski odvoje od Kine".

Hegemonija SAD se dovodi u pitanje i na Bliskom istoku i u Latinskoj Americi. Saudijska Arabija je 2022. pokazala želju da se pridruži BRIKS-u i bila je domaćin kinesko-arapskog samita. Ovi potezi ukazuju na to da sada čak i najbliži partneri SAD u arapskom svetu žele da ostvare snažnije i raznovrsnije odnose sa Kinom.

U stvari, kako konstatuje Siniša Ljepojević, sve je više zemalja sa različitih strana planete počelo da pokazuje interesovanje za BRIKS, koji je, na neki način, postao najpopularnija svetska integracija.

Što se tiče Latinske Amerike, izbor predsednika Luiza Inasija Lule da Silve u Brazilu i predsednika Gustava Petra u Kolumbiji ukazuje na to da se u Latinskoj Americi za SAD javljaju politički problemi.

Trenutak tranzicije

Mi danas živimo u trenutku tranzicije iz jednopolarnosti u poredak multipolarnosti, konstatuje italijanski geopolitičar Danijele Pera. Pad zapadne, američke civilizacije danas je svima postao prilično očigledan. "Svedoci smo propadanja američke imperije, što znači da ovaj model više nije valjano rešenje za zemlje u razvoju", dodaje Pera. 

Zapad je već ranije poražen u Siriji, kao što je poražen i u Avganistanu, a danas pokušava da pretvori Ukrajinu u novi Avganistan, primećuje Pera. "Pad Zapada je prilično očigledan, ali on još uvek ima moć i alate da uspori, što je više moguće, napredak ka novom multipolarnom globalnom sistemu".

I Kina i Rusija su svesne ovih promena u svetu. Kineski lider Si Đinping je na 22. samitu ŠOS-a prvi put zvanično predstavio Kinu i Rusiju kao odgovorne globalne sile, sa jasnom namerom uzdizanja multipolarnosti i nepristajanja na poredak kakav želi da sačuva Amerika.

Kraj "Paks Amerikana"

Godina 2022. razotkrila je i mnoge unutrašnje protivrečnosti društvenog poretka u SAD. Amerika, odnosno Zapad, više ni po čemu nije "izuzetan", niti je nosilac "progresa za čovečanstvo".

Inflacija u Americi je smanjila plate velikoj većini radnika. "Prirodne katastrofe i veoma hladno vreme u SAD, izazvali su mnoge žrtve i ostavili hiljade gladnim ili ih učinile beskućnicima. Očekivani životni vek u SAD pao je na nešto više od 76 godina, skoro dve godine ispod onog u Kini", dodaje Hejfong.

Način na koji se Bajdenova administracija odnosi i prema američkoj ekonomiji i prema pandemiji kovida daje dovoljno razloga za preispitivanje. Takozvani medijski stručnjaci i američki politički lideri danas napadaju Kinu i Rusiju kako bi skrenuli pažnju sa slabosti svog političkog sistema i ispunili svoje geopolitičke ciljeve.

Ipak, krivica za loše stanje u svetu leži pre svega na SAD i na unipolarnom svetskom poretku. "Težnja za maksimalnom globalnom dominacijom, korporativnim profitom i vojnom kontrolom uzela je ogroman danak legitimitetu SAD širom sveta", uočava Hejfong. SAD su, osim toga, već napravile izuzetne štete narodima širom planete.

Kako konstatuje Hejfong, "sve veći broj svetskih zemalja već prepoznaje Kinu kao lidera u ovim naporima, o čemu svedoči rast investicija u inicijativi 'Pojas i put' tokom prošle godine. Kontradikcija između multipolarnosti i unipolarnosti će bez sumnje ostati najznačajnija činjenica 2023".

Svetski mir je danas iz tih razloga u opasnosti: "Postojeće stanje unipolarnog poretka predstavlja izazov globalnom miru i stabilnosti, koji će zahtevati veću solidarnost i integraciju miroljubivih sila". 

Kako zaključuje ruski geopolitičar Leonid Savin: "Većina država dobro zna šta je 'Paks Amerikana' i veoma su zadovoljni što se Rusija sada otvoreno suprotstavlja Vašingtonu. Korak po korak, ove zemlje izlaze van sfere uticaja Sjedinjenih Država. Primer Saudijske Arabije veoma je interesantan. Bliski satelit SAD otvoreno je odbio da sledi američke zahteve u naftnoj politici i da sprovodi antiruske aktivnosti. A tek smo na početku".