Zašto je šef CIA hitno otišao u Libiju?

Iznenadni odlazak u Libiju šefa američke Centralne obaveštajne agencije (CIA) Vilijama Bernsa začudio je mnoge, pogotovo jer je reč o najvišoj zvaničnoj poseti američkih zvaničnika toj zemlji još od kako je Džo Bajden preuzeo dužnost predsednika SAD.

Upućeni, međutim, tvrde da razloga za čuđenje i nema jer je razlog ove, maltene hitne posete - Rusija. Preciznije, veze ove severnoafričke zemlje sa ruskom stranom.

Pojedini arapski mediji prenose potvrdu tamošnje vlade da je "razgovarano o zajedničkim lokalnim i međunarodnim pitanjima između Libije i Sjedinjenih Država, uključujući odnose s Rusijom, borbu protiv terorizma i naftu".

Bajdenov saradnik (za koga inače mediji pišu da briše granice između špijunaže i diplomatije) u Tripoliju je sreo premijera vlade nacionalnog jedinstva Abdul Hamida Dbeibaha, a u Bengaziju se sastao sa liderom istočne Libije Kalifom Haftarom, čije snage inače podržava Moskva, saznaje Rojters.

Kremlj je, piše ova agencija, podržavao Haftarove snage tokom rata 2019-2020, pri čemu je ruska privatna vojna grupa "Vagner", prema izveštaju stručnjaka UN za 2020, rasporedila u Libiji do 1.200 vojnika.

Sjedinjene Američke Države ranije su, inače, priznale da su zabrinute "zbog uloge Rusije u sukobu u Libiji" i da strahuju da bi nastavak nestabilnosti u državi koja je članica OPEK-a mogao uticati na globalno snabdevanje energijom i dati prostor islamističkim militantnim grupama.

Ali, osim tih altruističkih želja, motiv za ovu posetu, vrlo izvesno, mogao bi da bude upravo američki strah od grupe "Vagner".

"Politiko" je tako nedavno pisao da su, prema podacima kojima raspolaže, Sjedinjene Američke Države zainteresovane da prate Vagnerovce koji su navodno operativni u različitim državama, između ostalog i u Siriji, gde su američke snage stacionirane, ali i u severnoafričkim zemljama, uključujući Libiju.

Mohamed Eljarh, stručnjak za spoljne poslove iz Libije, takođe je na Tviteru ustvrdio da su "terorizam i Rusija dva glavna pitanja pokrenuta tokom Bernsove posete".

"Osim toga, sa rastućom ulogom grupe 'Vagner' u ratu u Ukrajini, postoji zabrinutost da organizacija koristi svoje mreže u drugim državama kako bi podržala svoje ratne aktivnosti", ističe on.

A direktor CIA, inače je pravi čovek za sva pitanja koja imaju veze s Rusijom. Jer, ovaj šezdesetšestogodišnjak, pre dolaska na čelo obaveštajne agencije bio je dugogodišnji karijerni diplomata koji, između ostalog, u biografiji ima i dve "turneje" po Rusiji, uključujući i službovanje na čelu tamošnje ambasade od 2005. do 2008. godine.

"Berns je mnogo godina posmatrao Putina, a malo ljudi u američkoj vladi, ako ih uopšte ima, imalo je više ličnog iskustva sa ruskim liderom", pisao je "Politiko".

Drugi, međutim, spekulišu da šef CIA u Libiju dolazi nakon nedavnih naznaka da zapadno od Tripolija i u južnom delu zemlje nastaju baze islamističkih grupa.

Uz to, Berns se na put spakovao samo nekoliko nedelja nakon što su libijske vlasti predale Sjedinjenim Američkim Državama muškarca za kojeg se sumnja da je umešan u bombaški napad u avionu iznad Lokberija 1988. godine, što je izazvalo negodovanje libijske javnosti.

U Libiji nema mira još od pobune koju je podržao NATO 2011. godine, a tokom koje je svrgnut i na kraju pogubljen višedecenijski lider Muamer el Gadafi što je u zemlji samo izazvalo podele i nasilje i gurnulo je u građanski rat između istočnih i zapadnih frakcija.

Problemi su kulminirali 2019. godine kada je Haftar napao Tripoli. 

Dbeibahova vlada postavljena je 2021. godine kao deo mirovnog plana. I iako njegova administracija ima podršku UN, glavne političke frakcije na istoku više je ne podržavaju, pa mnogi Libijci strahuju od izbijanja novog rata.

Zanimljivo je da je Berns, koji je šef CIA od marta 2021, Libiju posetio i 2004. kao državni podsekretar za Bliski istok, kada je Vašington "popravljao" veze sa Gadafijevim režimom, kao prvi američki zvaničnik koji je u Tripoli došao još od 1969.