RT Balkan analiza: Stvara se "novi svetski poredak" po meri zemalja Globalnog juga

Premijer Indije Narendra Modi kao domaćin virtuelnog samita "Glas globalnog juga", koji je okupio veliki broj svetskih lidera iz Azije, Afrike, Južne Amerike i Okeanije, izjavio je da ujedinjene "ove države mogu da naprave novi svetski poredak".

Ideja da bi države nekadašnjeg "Trećeg sveta", koje se danas najčešće nazivaju zemljama globalnog juga, mogle da preuzmu značajniju ulogu u međunarodnim odnosima nije nova. Ona je prvi put pomenuta još tokom konferencije u Bandungu 1955. godine, da bi svoju "institucionalizaciju" dobila šest godina kasnije, na osnivačkoj konferenciji Pokreta nesvrstanih u Beogradu.

Tokom hladnoratovskog razdoblja, u kom su dominirale SAD i SSSR, države "Trećeg sveta" nikada nisu uspele da se nametnu kao ravnopravni igrač u međunarodnoj areni. Ipak, stvari su počele da se menjaju osamdesetih godina, kada je najveća od tih zemalja, Kina, sprovela reforme i ostvarila do tada nezapamćene stope ekonomskog rasta.

Premijer Indije: Države globalnog juga da stvore novi svetski poredak

Poslednjih trideset godina mnoge druge države globalnog juga, poput Indije, Indonezije, Vijetnama, Tajlanda i Nigerije, uspele su da ostvare slične ekonomske rezultate. Ipak, zemlje globalnog severa nisu bile spremne da se odreknu svoje političke i ekonomske dominacije, oličene u onome kako oni vole da nazivaju "međunarodna zajednica".

Imajući to u vidu, predlog indijskog premijera o formiranju "novog svetskog poretka", koji bi na bolji način predstavljao zemlje globalnog juga, ne bi trebalo da čudi. RT Balkan analizira kako bi taj "novi svetski poredak" mogao da izgleda i kako će on uticati na međunarodne političke i ekonomske odnose.

Velike promene u međunarodnim odnosima su pitanje vremena

"Globalni odnosi već duže vreme prolaze kroz duboke promene, a uticaj unipolarnog sistema slabi i postaje sve manje relevantan. Kristališe se multipolarni poredak, koji otvara mogućnosti za demokratizaciju globalnih odnosa na osnovu principa suverene ravnopravnosti i nemešanja u unutrašnje poslove država", smatra nekadašnji ministar spoljnih poslova SR Jugoslavije Živadin Jovanović.

Prema njegovim rečima u svetu danas postoji mnogo novih oblika međunarodne saradnje koji ne potiču sa Zapada, poput Šangajske organizacije za saradnju (ŠOS), BRIKS-a, Evroazijske ekonomske unije (EAEU), Afričke unije, Nove razvojne banke, kao i kineskog projekta "Pojas i put".

Da je globalni jug ojačao i da teži da artikuliše svoje interese smatra i ekonomista i član fiskalnog saveta dr Bojan Dimitrijević.

"Multipolarizam je preko uspona Kine i sukoba u Ukrajini ojačao, a zemlje u razvoju već duže vreme traže nove forume za iskazivanje svojih interesa", rekao je on.

Promene su vidljive i na političkom planu. Činjenica da je više od dve trećine država na svetu odbilo da uvede sankcije Rusiji pokazuje da one danas imaju više hrabrosti da iskažu svoje interese u svetskoj areni, smatra Živadin Jovanović.

Reforma međunarodnih institucija kad tad

Jedno od pitanja koje je indijski premijer Modi pokrenuo na samitu je i reforma međunarodnih institucija, u kojima zemlje globalnog juga nemaju adekvatan uticaj. Da je takva reforma neizbežna i da će do nje doći pre ili kasnije smatra Živadin Jovanović.

"Pitanje reforme međunarodnih organizacija, pre svega Saveta bezbednosti UN, prisutno je već duže vreme, a do nje će doći, pre ili kasnije. Takve inicijative potekle su iz zemalja čija je ekonomska moć u porastu, poput Indije, Južnoafričke Republike i Brazila, ali postoje određeni otpori. Zato je neophodno da se nađe neko kompromisno rešenje", smatra on.

Uspeh novih inicijativa, poput one koje je pokrenuo premijer Modi, u velikoj meri će zavisiti i od daljeg ekonomskog razvoja zemalja globalnog juga. Neke od njih bi mogle da dostignu zapadne zemlje po pitanju ekonomske moći, smatra Dimitrijević.

"Ekonomski rast zavisi od čitavog niza faktora, ali ako neka zemlja bude uspela da, poput Kine, ostvari stopu rasta BDP-a od 5 odsto tokom dužeg vremenskog perioda, može da se kaže da je ostvarila visok nivo razvoja. U Aziji imamo i druge primere, poput Južne Koreje i Singapura, koje su takođe napravile ogroman napredak" rekao je on.

Dimitrijević smatra i da razvoj događaja ne ide na ruku globalizaciji, kao da bi zemlje globalnog juga mogle da ubrzaju svoj razvoj ako napuste zapadne modele reformi oličene u "Vašingtonskom konsenzusu". Smanjena uloga dolara u međunarodnoj trgovini takođe bi mogla pozitivno da utiče na njihov razvoj, dodaje on.

Novi hladni rat

Zaoštravanje odnosa između Zapada sa jedne i Rusije i Kine s druge strane poslednjih godina postalo je toliko naglašeno da su neki posmatrači već počeli da govore o "novom hladnom ratu". Ovakve izjave,pre svega, dolaze za Zapada, čiji lideri sve više govore o potrebi da se "uvedu sankcije Rusiji" i "smanji zavisnost od Kine".

Nova blokovska podela sveta bila bi štetna za čitav svet i nju treba napustiti, smatra Živadin Jovanović. Takvi blokovi nisu faktori mira, već izazivanja sukoba i nametanja politike, pa zato treba težiti ukidanju vojnih saveza, pre svega NATO-a, a ne formiranju novih, smatra on.

Inicijativa "Glas globalnog juga" po mnogo čemu podseća na Pokret nesvrstanih, koji je tokom Hladnog rata okupljao veliki broj zemalja tadašnjeg "Trećeg sveta". Ta organizacija bi mogla da ima zapaženiju ulogu i u današnje vreme, smatra Jovanović.

"Postoji potreba za većom inicijativom Pokreta nesvrstanih, pošto su današnji uslovi slični onima koji su postojali 1961, čak su i naglašeniji. Ponovo vidimo trku u naoružanju, sukobe ne samo između država, već i unutar samih država, poput onog u SAD", rekao je on i dodao da je potrebno započeti dijalog o uspostavljanju novog sistema odbrane u Evropi, koji će garantovati bezbednost svih zemalja.

Šta dalje?

Održanje samita "Glas globalnog juga" predstavlja samo prvu u nizu inicijativa koje Indija planira da započne u godini u kojoj predsedava forumom G20, a koje će biti usmerene na razvoj saradnje država i uspostavljanju pravednijeg sveta.

"Zadatak Indije je da u 2023. godini predstavlja globalni jug i da kaže 'vaš glas je glas Indije. Vaši prioriteti su prioriteti Indije'", rekao je indijski premijer na otvaranju samita.

Slične poruke poslao je i predsednik Vijetnama Ngujen Suan Fuk, koji je rekao da bi zemlje u razvoju trebalo da se "založe za promociju multilateralizma, reformu Ujedinjenih nacija, jačanje multinacionalnih trgovinskih sistema i smanjenje trgovinskih barijera".

Ove izjave pokazuju da bi 2023. mogla da bude "godina multipolarnosti", u kojoj će zemlje globalnog juga konačno napraviti značajniji korak ka uspostavljanju novog i pravednijeg svetskog poretka.