Lažna klimatska kriza je tragedija za civilizaciju

Ostrašćene priče o "klimatskom smaku sveta" nisu nauka, već vrsta religioznog zanosa, a čovečanstvo je u problemu jer takve priče shvata ozbiljno, tvrde stručnjaci. 

Naučnici su zabrinuti jer mali korak deli odluku birokrata EU da narede istrebljenje krava jer ispuštaju gasove, od ideje da se naredi iskorenjivanje ljudi iz sličnih razloga, pišu "Večernje novosti".

Isticanje lažne klimatske krize je tragedija za savremenu civilizaciju koja zavisi od pouzdanih, ekonomičnih i održivih izvora energije, a "ni vetrenjače, ni solarni paneli, ni baterije nemaju ove kvalitete", izričit je Volas Manhajmer, penzionisani stručnjak Istraživačke laboratorije mornarice SAD.

On ističe da neistine gura moćni lobi koji je Bjorn Lomborg nazvao "klimatskim industrijskim kompleksom", a koji se sastoji od nekih naučnika, većine medija, industrijalaca i zakonodavaca.

"Oni su uspeli da ubede mnoge da je ugljen-dioksid u atmosferi, gas neophodan za život na zemlji, koji izdišemo sa svakim dahom, ekološki otrov", kaže Manhajmer i objašnjava da su mnogi topli periodi tokom ljudske civilizacije bili mnogo topliji nego danas. 

Klimatolog sa Geografskog fakulteta u Beogradu Vladan Ducić podseća da klimu u dugim vremenskim periodima određuju astronomski procesi koje je objasnio Milutin Milanković, sunce i drugi faktori, a da je čovek i njegova aktivnost tek na kraju niza. 

"Kada je reč o Srbiji, čak i u najgorim prognozama scenarista globalnog otopljavanja piše da će ona imati klimu nalik nalik onoj u Tesaliji, žitnici Grčke", kaže Ducić.

Nojeva klimatska barka

Paleontolozi su odavno utvrdili da je prostor Srbije u dubokoj geološkoj prošlosti, u vreme klimatskih i tektonskih promena, bio pribežište živog sveta sa drugih meridijana koji su se pretvarali u žarke peščane ili ledene pustinje. 

Pre oko 600.000 godina deo Balkana južno od Save i Dunava se izdigao, a Panonsko more je oteklo kroz Đerdap u Trakijsku niziju i od tada su centralnu i zapadnu Evropu devet puta pogađala ledena doba i pokrivali je glečeri. 

Prostor Srbije je svaki put ostao van domašaja leda, a živi svet koji je ovde stigao iz Afrike i Azije posle otopljavanja je kolonizovao sever i zapad Evrope. 

Evropski centar za istraživanje geonauke životne sredine pomerio je postojanje balkanske "Nojeve klimatske barke" još dublje u prošlost.

Na osnovu fosila koji se nalaze samo u tlu Balkana i Anadolije, zaključeno je da je između Zapadne Evrope i Srednje Azije pre oko 50 miliona godina postojao kontinent koji su nazvali Balkanadolija. 

Kada je došlo do klimatskih promena pre oko 34 miliona godina tadašnji živi svet paleo-kontinenta Zapadne Evrope je potpuno izumro. Na sreću Zapada, zbog snižavanja nivoa pramora tokom formiranja polarne ledene kape Balkanadolija je ostala na suvom i živi svet sa nje je kolonizovao Zapad. 

Izgubljeni kontinet, danas zaglavljen u tlu između EU i Srednjeg istoka ostao je most klimatskih migracija i u istorijsko doba. 

"Klima nikada sama po sebi nije presudan faktor društvenih događanja, ali zajedno sa ljudskim faktorom mikroklimatska kolebanja mogu da izazovu događaje, kao što su migracije, ratovi, čak i propast civilizacija", zaključuje profesor Ducić.