Turska ne odustaje od svojih zahteva za proširenje NATO, poziva na razgovor sa Moskvom

Turska je pozvala Švedsku i Finsku da se više potrude i ispune zahteve Ankare, kako bi se pridružile NATO-u, i poručila da je neophodno održavati liniju komunikacije sa Rusijom.

Ankara već mesecima odbija da odobri članstvo Švedske i Finske u NATO, zahtevajući od njih da ispune više uslova koji se mahom tiču Kurda. Da bi dve nordijske zemlje ušle u savez, potrebno je odobrenje svih članica. 

Turska želi da Švedska suzbije aktivnosti Kurdistanske radničke partije (PKK), naoružanih snaga koje se decenijama bori protiv turske države i koju Ankara vidi kao teroriste. Takođe želi izručenje azilanata koji su navodno članovi islamske mreže koju krivi za nasilni pokušaj državnog udara 2016. godine.

"U potpunosti podržavamo politiku otvorenih vrata NATO-a. Baš kao što mi poštujemo želju kandidata da postanu članovi, oni moraju poštovati naše bezbednosne brige", rekao je za "Fajnenšel tajms" ministar odbrane Hulusi Akar i dodao: "Želimo da se ovaj problem reši, ali ne možemo ništa da uradimo. Čekamo da Švedska i Finska završe svoj posao i reše ovo."

Švedski premijer Ulf Kristerson rekao je prošle nedelje da Turska želi stvari koje njegova vlada ne može da pruži, ali je dodao da pregovori ipak napreduju.

Dve nordijske zemlje odustale su od višedecenijske politike neutralnosti nakon što je Rusija pokrenula specijalnu vojnu operaciju u Ukrajini. Turska ima složeno partnerstvo sa Rusijom.

Komunikacija sa obe strane

Iako je zabranila prolaz ruskim brodovima, i bila na suprotnim stranama u sukobima u Siriji i Libiji i isporučila dronove Ukrajini, Ankara se nije pridružila sankcijama Zapada Moskvi i dodatno je produbila trgovinske veze dve zemlje.

Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan održava komunikaciju i sa ukrajinskim ali i sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.

"Neko mora da razgovara sa Rusijom... bez ovog dijaloga došlo bi do ćorsokaka. Očekivali bismo da se Zapad zahvali našem predsedniku", rekao je Akar.

On je pomogao u postizanju dogovora o isporukama crnomorskih žitarica i ocenio da bi ti pregovori mogli da posluže kao model za eventualni mirovni sporazum i ponovio poziv na "humanitarni prekid vatre".

Dela, ne samo reči

Tenzije oko ratifikacije članstva nordijskih zemalja rasplamsale su se prošle nedelje nakon što su demonstranti u Stokholmu, povezani sa kurdskim pokretima, "obesili" lutku sa likom predsednika Redžepa Tajipa Erdogana, što je navelo Tursku da izvrši još veći pritisak na Švedsku da se obračuna sa tim grupama.

Iako je Turska takođe postavila zahteve Finskoj, kaže se da je zadovoljna nivoom saradnje Helsinkija.

Švedska mora "delima, a ne samo rečima ili izjavama da pokaže da PKK neće biti prisutna, da joj neće biti dozvoljeno da prikuplja novac ili da regrutuje članove", rekao je portparol predsednika Ibrahim Kalin.

PKK, Radnička partija Kurdistana, zabranjena je širom Evropske unije, a SAD su je takođe označile kao terorističku organizaciju.

Posle prošlonedeljnih demonstracija, Turska je pozvala švedskog ambasadora, otvorila istragu i otkazala planiranu posetu najvišeg švedskog zakonodavca Ankari. Švedska vlada osudila je proteste, nazvavši ih "odvratnim" i pokušajem da "sabotira" njenu kandidaturu za NATO.

"Politički dar" jednom u životu

Švedska vlada je već pooštrila svoje antiterorističke zakone, ali je priznala da neće moći da ispuni sve zahteve Turske. Iako je Švedska deportovala najmanje jednog od osumnjičenih koje je tražio Erdogan, njena vlada ne može poništiti odluke sudova u slučajevima izručenja u kojima je pravosuđe odbilo da pošalje optužene u Ankaru.

Ipak, Erdogan i dalje insistira na tome da Švedska treba da preda "oko 130" ljudi.

"Blumberg" navodi da je članstvo nordijskih zemalja u NATO za Erdogana "politički dar" kakav se dobija jednom u životu.

"Erdogan će držati finsko i švedsko članstvo u NATO-u kao taoce sve dok misli da će mu to koristiti", smatra Mina Alander, istraživač na Finskom institutu za međunarodne poslove. Turski lider verovatno razmatra da li ima više koristi od ratifikacije ponuda pre ili posle izbora koji su zakazani za jun, rekla je ona.

NATO diplomate su oprezni optimisti da će se pitanja na kraju rešiti, najverovatnije nakon izbora u Turskoj. Jedan je primetio da jači NATO na kraju radi u korist Turske, posebno na Crnom moru i na Bliskom istoku.

Šef alijanse Jens Stoltenberg je prošle nedelje ponovio da je uveren da će pristupanje nordijskih zemalja biti ratifikovano. Za Finsku i Švedsku taj proces, koji može da potraje godinama, već se kretao brže nego bilo koji drugi u modernoj istoriji alijanse, dodao je on.

Turska je isto tako odlučno odbacila optužbe NATO da odugovlači kako bi išla na ruku Rusiji.

Sugestije da Turska odugovlači da učini uslugu Rusiji nemaju nikakve veze sa realnošću, rekao je "Blumbergu" neimenovani visoki turski zvaničnik.