Svet
"Treba mu dati nagradu za licemerje": Kako je Bajden nekada brinuo o bezbednosti državnih tajni
Američkom predsedniku, kome su klasifikovani dokumenti pronađeni u privatnoj garaži, bezbednost podataka nekada je bila izuzetno važna
Predsednik SAD Džozef Bajden i njegove pristalice pokušale su da umanje značaj nedavnog skandala koji je izbio nakon što je otkriveno da je on držao klasifikovana dokumenta u svojoj privatnoj kancelariji i garaži. Pretpostavlja se da je reč o dokumentima koji su nastali u vreme kada je obavljao funkciju potpredsednika, a ministar odbrane SAD Merik Garland formirao je specijalni tim za istragu tog incidenta.
Nekadašnji predsednik Donald Tramp branio je svoju odluku da prenese klasifikovana dokumenta u svoju rezidenciju u Mar-a-Lagu tvrdnjom da predsednik ima autoritet da deklasifikuje te materijale. I taj slučaj je tema istrage saveznih institucija.
Javna je tajna da vodeći američki političari već decenijama redovno krše procedure u vezi sa korišćenjem i čuvanjem klasifikovanih dokumenata. Tako je nekadašnji savetnik Bila Klintona za nacionalnu bezbednost Sendi Berger 2003. godine ukrao dokumenta iz Nacionalne arhive, dok je nekadašnji šef CIA Dejvid Petreus bio primoran da podnese ostavku na tu funkciju nakon što je otkriveno da je delio klasifikovana dokumenta sa svojom biografkinjom, koja mu je u tom trenutku bila i ljubavnica.
Ipak, oni retko kada snose krivičnu odgovornost za svoja nedela, dok su najčešće uzbunjivači ti koji su, poput Rijaliti Viner, Džefrija Sterlinga, Terija Albrija i Danijela Hejla, osuđivani na višegodišnje zakonske kazne, piše američki portal "Intersept".
Otkriće da je Bajden čuvao dokumenta na nedozvoljen način predstavlja veliku sramotu da predsednika, pogotovo zato što su članovi njegove Demokratske partije mesecima vodili kampanju protiv Trampa zbog njegove navodne "nebrige" pri čuvanju klasifikovanih dokumenata, ukazuje taj američki portal. Međutim, postoji još jedna priča iz Bajdenove prošlosti koja ukazuje na licemerje aktuelnog američkog predsednika.
"Bajdenu bi trebalo dati nagradu za licemerje"
Sredinom sedamdesetih godina, tada mladi i perspektivni senator Džo Bajden postao je član novoformiranog senatskog Odbora za obaveštajne službe, koji je uspostavljen nakon serije skandala iz perioda predsedničkog mandata Ričarda Niksona. Bajden je, u saradnji sa republikancima, oborio kandidaturu nekadašnjeg Kenedijevog savetnika Teda Sorensena, kojeg je preporučio tadašnji predsednik SAD Džimi Karter, za mesto šefa CIA.
Kako navodi "Intersept", razlozi za to su bili činjenica da Sorensen protivpravno koristio klasifikovana dokumenta za biografiju Džona Kenedija koju je u tom trenutku pisao, kao i činjenica da je od podržao poznatog uzbunjivača iz Pentagona Danijela Elsberga. Bajden je izjavio i da bi Sorensenu moglo biti suđeno u skladu sa Zakonom o špijunaži.
Elita u Vašingtonu nije bila oduševljena Sorensenovom nominacijom. On nije imao spoljnopolitičkog iskustva i bio je novajlija u svetu zataškavanja. Karter je tom prilikom rekao da želi autsajdera na čelu CIA kako bi tu agenciju učinio transparentnijom i ograničio njenu moć. On je pokrenuo kampanju protiv "preterane tajnosti" te agencije kako bi razotkrio kršenja zakona njenih agenata, piše "Intersept".
"Mi ne smemo svoju spoljnu politiku da držimo u tajnosti od Kongresa i američkog naroda", govorio je tada Karter. Ipak, on do kraja svog mandata nije uspeo da ispuni svoja obećanja u vezi sa povećanjem transparentnosti te agencije.
Bajden je u prvi mah podržao Sorensena, koji je rekao da ga je senator iz Delavera ubedio da ima njegovu "entuzijastičnu" podršku, dodajući da je on "najbolji kandidat kog je Karter ikada imenovao".
Međutim, kada se Sorensen našao na udaru republikanaca u Senatu, Bajden je promenio ploču i "iskopao" epizodu iz njegove prošlosti koju je upotrebio kao municiju protiv njegove kandidature. Sorensen je navodno tokom jednog svedočenja izjavio da mnogi američki zvaničnici, uključujući i njega, nose poverljive dokumente kućama kako bi ih tamo čitali, ali i da otkrivaju daleko više informacija medijima bez ikakvog nadzora nego što se znalo.
Bajden je rekao da je detalje tog svedočenja, koje nikada nije javno objavljeno, saznao od republikanskih kolega koji su želeli da diskredituju Sorensena. Ove i druge optužbe, uključujući one da je Sorensen bio pacifista koji je izbegao mobilizaciju za Korejski rat, značajno su ugrozile njegovu nominaciju. Karter je pokušao da je spase neuverljivom izjavom podrške, ali ubrzo je postalo jasno da od Sorensenovog izbora za šefa CIA neće biti ništa.
Tokom njegovog saslušanja u Senatu, Bajden je poprilično otvoreno napao nekadašnjeg Kenedijevog savetnika. "Iskreno, nisam siguran da li bi gospodin Sorensen mogao da bude optužen u skladu sa Zakonom o špijunaži", rekao je Bajden dovodeći u pitanje "da li je on namerno zloupotrebio rupe u zakonu ili ga je jednostavno ignorisao". Nakon tog saslušanja, Sorensen je bio primoran da povuče svoju kandidaturu za šefa CIA.
Sorensen je kasnije izjavio da bi Bajdenu trebalo dodeliti "nagradu za političko licemerje u gradu poznatom po političkom licemerju".
