Ko će naslediti Klausa Švaba na čelu Svetskog ekonomskog foruma?

Svetski ekonomski forum (SEF) u Davosu već pune 52 godine nerazdvojiv je od svog osnivača i izvršnog predsednika Klausa Švaba, koji suvereno vodi tu organizaciju i u 84. godini života.

Ipak, poslednjih godina sve se glasnije govori o tome ko bi mogao da nasledi kontroverznog nemačkog inženjera na čelu foruma koji svakog januara okuplja svetku političku i poslovnu elitu, piše "Politiko".

Klaus Švab će u martu napuniti 85 godina, a upitno je da li će se on uopšte i povlačiti sa čela SEF-a. Rupert Mardok to nije učinio kada je reč o imperiji koju je osnovao, kao ni Voren Bafet, pa tako nije nezamislivo i da bi Švab mogao da predvodi tu organizaciju do svoje smrti.

Čak ni njegovi najbliži saradnici ne znaju, ili makar ne govore javno o tome ko bi mogao da ga zameni kada jednog dana, sopstvenom odlukom ili silom prirode, više ne bude bio izvršni predsednik foruma. Ipak, svi oni se slažu oko jedne činjenice: Švab ima potpunu kontrolu nad izborom svog naslednika.

Iako je SEF registrovan kao neprofitna organizacija, on je u isto vreme i porodični posao. Švabova deca, Nikol i Oliver, obavljaju visoke funkcije u organizaciji, dok njegova supruga Hilde predsedava fondacijom i ceremonijom dodele nagrada u Davosu. Status SEF-a članovima Švabove porodice daje pravo na mesta u Upravnom odboru.

RT Balkan istražuje: Šta donosi ovogodišnji Svetski ekonomski forum u Davosu?

Nikol, koja je završila mastere na Harvardu i Kembridžu, jedna je od osnivača programa "Mladih globalnih lidera", čiji su polaznici, između ostalih, bili i premijerka Novog Zelanda Džasinda Ardern i vlasnik "Fejsbuka" Mark Zakerberg. Ipak, ona je u međuvremenu počela da se bavi i drugim politički korektnim temama, pre svega u vezi sa pošumljavanjem i borbom za prava žena.

Oliver Švab je član izvršnog odbora SEF-a, a nalazio se i na čelu sektora te organizacije koji se bavi Kinom. Njegov otac je, međutim, odbacio navode da bi on mogao da ga nasledi, navodeći pre tri godine da "on može da krene svojim putem ukoliko to bude želeo".

Švab je 2017. godine postavio bivšeg norveškog ministra spoljnih poslova Borgea Brendea na mesto predsednika SEF-a, dok je sam zadržao funkciju "izvršnog predsednika". Pokazalo se, ipak, da je reč o samo "kozmetičkoj" promeni, zato što je nemački inženjer zadržao potpunu kontrolu nad organizacijom, pa tako i na sajtu foruma piše da nju "predvodi osnivač i izvršni predsednik profesor Klaus Švab".

Pitanje naslednika brine finansijere

Pitanje Švabovog naslednika brine i glavne finansijere njegove organizacije. "Svi govore o tome, jer bi čitava stvar mogla da se raspadne ako se to pitanje ne reši", rekao je jedan strateški partner organizacije novinarima "Politika".

"Zajednica Globalnih mladih lidera je izgubila nadu u to da će on imenovati naslednika. Sada svi očekuju da će on umreti na toj funkciji", rekao je jedan od zaposlenih u SEF-u za briselski portal.

Odgovarajući na kritike da nemaju spreman plan nasleđivanja, šef za odnose sa medijima i član Izvršnog odbora SEF-a Jan Zopf rekao je samo da "forum ima snažne institucije koje su u stanju da u potpunosti izvršavaju zacrtanu misiju", kao i da će Izvršni savet koji ima 36 članova "odlučiti o budućem rukovodstvu".

SEF se nije osvrnuo na pitanje "Politika" u vezi sa članom 11 važećeg statuta koji kaže da "osnivač određuje svog naslednika", dok je sam Švab odbio da da izjavu ovim povodom.

"Nema naznaka da Švab planira da podnese ostavku", rekao je jedan od zaposlenih, dodajući da je "on u odličnom zdravstvenom stanju".

Švab ima "kompleks Boga, i veruje da je u najzdravijih 0,1 odsto, ali niko nije besmrtan", rekao je jedan američki veteran i učesnik više od 20 konferencija u Davosu.

"Nenormalno je da oni nemaju plan nasleđivanja oko koga bi izgradili poverenje javnosti."

Mnoga imena, uključujući i neke poznate političke lidere, pominjana su kao mogući naslednici, ali većina njih je ispala iz konkurencije usled manje ili više javnih sukoba sa Švabom. "Postoje nekadašnji šefovi država i vlada koju su mislili da imaju šanse pre 20 godina", rekao je jedan zaposleni, ali se ili njima smučilo da čekaju da se Švab povuče, ili su se oni smučili njemu.

Predsednica Evropske centralne banke Kristin Lagard (67) dugo je važila za mogućeg naslednika, a nju je pominjao i sam Švab. Ipak, i ona polako ulazi u poodmakle godine, kao i drugi ljudi bliski rukovodstvu SEF-a.

Kao potencijalni naslednici pominjala su se i dvojica Švabovih bliskih saradnika, direktor "Sejlsforsa" Mark Beniof i nekadašnji šef Međunarodnog komiteta Crvenog krsta Piter Morer, kao i nekadašnji premijer Velike Britanije Toni Bler.

Jedan od vodećih kandidata za mesto Švabovog naslednika godinama je bio Filip Rosler, koji je od 2011. do 2013. godine bio najmlađi vicekancelar u nemačkoj istoriji. On se SEF-u pridružio 2014. godine, a kao nekadašnji ministar ekonomije i tehnologije u nemačkoj vladi smatran je za "nešto najbliže savršenom kandidatu" za Švabovog naslednika.

"Svi su mislili da će to biti Rosler", rekao je jedan bivši polaznik programa "Mladih lidera" za "Politiko".

Ipak, Rosler je napustio SEF nakon tri godine u njegovom Izvršnom odboru, a u javnost su isplivale ocene da on "jednostavno nije dobar menadžer", navodi briselski portal.

Borge Brende važi za favorita, ali su iznenađenja moguća

Među aktuelnim liderima SEF-a, nekadašnji norveški ministar spoljnih poslova Brende važi za najverovatnijeg kandidata, koga mnogi ipak vide kao tranzicionu figuru.

"On je dovoljno mlad, prepoznatljiv, ima iskustvo i široko je prihvaćen u organizaciji", rekao je bivši član osoblja i dodao da su "Klaus i Borge zaista razvili dobar radni odnos, kakav možda nikada nije postojao u istoriji foruma".

Brendeu je ovo treći put da radi za SEF: pre nego što je preuzeo funkciju predsednika 2017. godine, on je prvo 2008. godine obavljao funkciju upravnog direktora, da bi se u organizaciju vratio 2011, gde je proveo dve godine pre nego što je u svojoj zemlji preuzeo ministarsku funkciju.

Ali slično borbama oko imenovanja predsednika Evropske komisije i Evropskog saveta koje se vode iza kulisa, pravi favoriti bi tek mogli da se pojave u poslednjem trenutku.

Ko je Klaus Švab?

Klaus Švab rođen je u Nemačkoj 1938. godine u švajcarskoj porodici, koja se u Treći rajh preselila nekoliko godina ranije kako bi njegov otac preuzeo funkciju direktora jedne fabrike. 

Po obrazovanju inženjer i ekonomista, Švab je 1971. pokrenuo Svetski ekonomski forum, koji je u tom trenutku imao početni kapital od samo 6.000 dolara. On je tokom poslednjih 50 godina od ove nevladine organizacije uspeo da napravi izuzetno profitabilan biznis "težak" skoro 400 miliona dolara. 

"Stvorio sam najistaknutiju platformu za mlade lidere da se angažuju u globalnim poslovima kako bi oblikovali pozitivnije, mirnije i prosperitetnije društvo", pohvalio se Švab u brošuri svog foruma iz 2014.

Ipak, Švab i njegova organizacija naišli su na mnoge kritike, a optužuju ga za to da stvara novi sistem globalnog upravljanja koji demokratske institucije menja "vladavinom samoproglašenih elita", koje bez ikakve kontrole odlučuju o sudbini milijardi ljudi širom planete.

Među partnerima Svetskog ekonomskog foruma su, između ostalih, "Amazon" Džefa Bezosa, Fondacija za otvoreno društvo Džordža Soroša, "Fajzer", "BlekRok", Fondacija Bila i Melinde Gejts, "Siti banka", "Goldman Saks", "Rio Tinto", KKR, "Lokid Martin"...