Šta Evropljani treba da znaju o pooštravanju sankcija na rusku naftu

Pokušaji Zapada da oduzmu sredstva Kremlju i primoraju ruskog predsednika Vladimira Putina da odustane od specijalne vojne operacije u Ukrajini dospeli su u delikatnu fazu, piše "Blumberg".

Od 5. februara, Evropska unija će se pridružiti Velikoj Britaniji i SAD u zabrani uvoza ruskog dizela i drugih naftnih derivata pomorskim putem. Ta mera, zajedno sa ograničenjem cena na izvoz ruskog goriva, mogla bi da napravi značajnu rupu u prihodima Moskve. Sa druge strane, ako evropski kupci ne budu u stanju da pronađu alternativne izvore snabdevanja, sankcije bi mogle da nagomilaju nove troškove industrijama koje se oslanjaju na dizel, kao što su poljoprivreda i drumski transport, i otežatju vladama da obuzdaju inflaciju.

"Blumberg" je izdvojio nekoliko tačaka koje bi Evropljani morali da znaju.

1. Zar ruska nafta nije već pod evropskim sankcijama?

Jeste, ali to se odnosi na nerafinisanu sirovu naftu, koja podleže evropskim zabranama i ograničenju cene od 60 dolara po barelu nametnutom subjektima koji i dalje kupuju od Rusije. Nove sankcije će uticati na ruska rafinisana goriva koja se prevoze pomorskim putem. Rusija je takođe veliki izvoznik nafte — koja se može koristiti za proizvodnju benzina i plastike — i lož ulja, koje se često troši u proizvodnji električne energije i transportu. Takođe isporučuje mlazno gorivo, vakuum gasoil i druge naftne derivate. Sve u svemu, rusko "crno zlato" je činilo 9,3 odsto globalnog tereta naftnih derivata po obimu 2022. godine, oko 0,5 procentnih poena više od njenog udela na tržištu sirove nafte, tako da su ove poslednje sankcije EU jednako značajne.

2. Kako će funkcionisati ograničenje cene?

Na isti način kao ograničenje na naftu koje su nametnule zemlje uključujući G7 i EU. Svako ko plaća iznad gornje granice za proizvode isporučene iz Rusije neće moći da dobije osiguranje i finansiranje od ključnih zemalja učesnica. To je velika stvar, s obzirom da je više od 95 odsto svetskih okeanskih tankera osigurano preko Londona. Ideja je da, čak i ako su kupci u Africi i drugde voljni da kupuju ruski dizel iznad limitirane cene, većina svetskih tankera neće moći da ga otpremi. Cene naftnih proizvoda variraju i G7 cilja na dva ograničenja cena, a nivoi tek treba da budu odlučeni. Moguće je da će deo ruskog goriva biti isporučen po neograničenim cenama preko tankerske flote iz senke koja se ne oslanja na zapadne usluge.

3. Kako će kupci iz EU zameniti rusko gorivo?

Jedan od najtežih izazova biće zamena dizelskih proizvoda koji pokreću automobile, kamione, poljoprivredne mašine, brodove, proizvodnu i građevinsku opremu. Oko 220 miliona barela je isporučeno u blok iz ruskih luka 2022. što je dovoljno da se napuni oko 14.000 olimpijskih bazena. Dobavljači na Bliskom istoku, gde rastu nove rafinerije, očigledna su alternativa. Indija i SAD bi takođe mogle pomoći u popunjavanju praznine.

4. Hoće li biti dovoljno?

To delimično zavisi od toga da li će kompanije u Kini koristiti povećane izvozne kvote da bi više naftnih proizvoda učinile dostupnim globalnom tržištu. To bi trebalo da oslobodi dodatne barele za EU. Veća kvota ne znači nužno da će se desiti sav mogući izvoz, posebno sa otvaranjem kineske ekonomije nakon što je Peking odustao od svoje stroge politike "nula kovida". Postavlja se i pitanje da li će Rusija nastaviti da izvozi dizel. Ako se to dogodi, globalni trgovinski tokovi će u suštini biti ponovo izmešani. U svetu bi i dalje postojala ista količina ruskog goriva, samo što bi se otpremalo na različita mesta. Međutim, ako Rusija ne nađe dovoljno kupaca i na kraju bude prinuđena da smanji proizvodnju, to bi moglo da smanji i globalnu dostupnost. Štrajkovi u francuskom naftnom sektoru dodatno komplikuju sliku, imajući u vidu potencijal za poremećaje u rafinerijama koji bi mogli smanjiti sopstvenu proizvodnju EU.

5. Šta je idealan ishod za EU?

Lideri EU se nadaju da će nove sankcije "izbušiti rupu" u ruskim finansijama, a da ne izazovu šok u snabdevanju energentima koji bi poremetio ključne industrije i otežao vladama da stave inflaciju pod kontrolu. Ako je gornja granica cene preniska, ruske firme bi mogle da odbiju prodaju ili da rade više na pronalaženju načina da to zaobiđu. Ako je previsoka, oni će samo pretrpeti neprijatnosti u vidu pronalaženja novih kupaca. Potencijalni kupci zamene za ruska goriva su Turska, kao i zemlje Afrike i Latinske Amerike.

6. Da li može doći do neželjenih posledica?

Neke zemlje mogle bi neočekivano da zarade ako budu kupovale ruski dizel po ograničenim cenama kako bi pokrile svoje domaće potrebe i prodavale gorivo iz sopstvenih rafinerija kupcima iz EU po mnogo višoj ceni. Takođe, malo šta može da spreči kupce van EU, kao što je Indija, da kupuju rusku naftu, prerađuju je u sopstvenim rafinerijama za proizvodnju goriva, a zatim legitimno prodaju ta burad kupcima u EU. Trgovci koji su voljni da u potpunosti prekrše pravila mogli bi da isporuče rusko gorivo u jednu zemlju, da ga pomešaju sa drugim gorivom (ili da ga samo preimenuju) i pošalju u EU, a pravo poreklo takvih tereta je veoma teško dokazati.