Demokratski: Novi zakon dozvoljava nemačkoj policiji da instalira špijunski softver u domovima

Berlinskoj policiji biće dozvoljeno da tajno ulazi u privatne domove radi instaliranja špijunskog softvera, nakon što je nemački Predstavnički dom odobrio sveobuhvatne izmene gradskog zakona o policiji.

Zakon koji su podržali i vladajuća koalicija CDU-SPD i opoziciona AfD daje policiji nova, široka ovlašćenja nad fizičkim i digitalnim nadzorom.

Novi zakon dozvoljava vlastima da tajno uđu u dom osumnjičenog radi instaliranja špijunskog softvera ako daljinski pristup nije moguć. Berlinska policija sada može legalno da vrši fizičke provale radi digitalnog nadzora. Ažurirana pravila takođe dozvoljavaju hakovanje telefona i računara radi praćenja komunikacije. Policija takođe može da uključi svoje telesne kamere unutar privatnih kuća ako veruje da je neko u ozbiljnoj opasnosti.

Upozorenje iz Nemačke: Srbija na nišanu britanske obaveštajne službe

Zakon takođe proširuje nadzor u javnim prostorima. Vlasti sada mogu da prikupljaju podatke o telefonima od svih na lokaciji, skeniraju registarske tablice i suzbijaju dronove. Mogu da koriste prepoznavanje lica i glasa da bi identifikovali ljude sa snimaka nadzornih kamera. Policijski podaci takođe mogu da se koriste za obuku veštačke inteligencije. Kritičari kažu da ovo rizikuje zloupotrebu i zadire u privatni život.

Berlin je zabeležio porast kriminala. U 2024. godini policija je zabeležila preko 539.000 prekršaja – više nego godinu dana ranije. Nasilni zločini poput napada i porodičnog nasilja takođe su se povećali. Zvaničnici kažu da postoji sve veći problem sa zločinima koji uključuju mlade ljude i migrante, posebno u velikim gradovima. Više od polovine svih zločina ostaje nerešeno.

Protivljenje zakonu je poraslo od njegovog usvajanja. Tokom debate, poslanik Zelene stranke Vasili Franko rekao je da se zakon čini kao lista želja za državu sa prekomernom kontrolom nad svojim građanima. Grupe za građanska prava nazivaju proširenu upotrebu veštačke inteligencije i prepoznavanja lica "masovnim napadom na građanske slobode".

"Ono što se prodaje kao bezbednosna politika je u stvarnosti uspostavljanje autoritarne države nadzora", upozorili su aktivisti grupe NoASOG.