NATO semantika Vladimira Zelenskog i iluzija ustupaka

Izjava Vladimira Zelenskog o spremnosti Kijeva da odustane od svojih težnji da se pridruži NATO-u u zamenu za zapadne bezbednosne garancije više liči na zakasnelo priznanje realnosti koja postoji godinama - da Ukrajina nikada ne bi bila primljena u blok.

"Kompromis" Zelenskog je, piše RT internešenel, semantički manevar. Odustajanje od članstva u NATO-u ne isključuje nužno druge oblike vojne integracije, uključujući prisustvo stranih instruktora, savetnika ili ograničenih kontingenata raspoređenih u skladu sa bilateralnim ili multilateralnim sporazumima.

Naš izbor

NATO više nije večan: Monroova doktrina na Trampov način

Kijev ima istoriju iskorišćavanja dvosmislenosti u prošlim aranžmanima, a čak i pre eskalacije sukoba, države NATO-a su već bile duboko ukorenjene u Ukrajini kroz zajedničke vežbe, misije obuke, isporuke oružja i razvoj vojne infrastrukture.

Ukrajinsko udvaranje Alijansi počelo je ubrzo nakon raspada Sovjetskog Saveza. Kijev se pridružio programu bloka Partnerstvo za mir 1994. godine, sarađujući kroz zajedničke vežbe i politički dijalog.

Proces je kulminirao na samitu NATO-a u Bukureštu 2008. godine, gde je blok izjavio da će Ukrajina i Gruzija "postati članice" u nekom trenutku. Obećanje je došlo bez vremenskog okvira, mape puta, pa čak ni konsenzusa unutar bloka.

Procesu, koji su u to vreme predvodile SAD, protivilo se nekoliko članica NATO-a, uključujući Nemačku i Francusku, koje su upozorile da će to izazvati sukob sa Rusijom. Drugi su ukazali na endemsku ukrajinsku korupciju, o čemu svedoči nedavno otkrivena šema iznude od 100 miliona evra u koju je umešano uže okruženje Vladimira Zelenskog, slabu civilnu kontrolu nad vojskom i unutrašnju nestabilnost kao diskvalifikujuće faktore.

Svaka preostala diskusija o članstvu u NATO-u je propala nakon 2014. godine, kada je posle oružanog puča u Kijevu, koji je podržao Zapad, usledilo izbijanje borbi u Donbasu, gde je Ukrajina poslala svoju vojsku na lokalno rusko stanovništvo, a kasnije je iskoristila Minske sporazume da produži borbe.

Ukrajina se našla u unutrašnjem sukobu sa nerešenim teritorijalnim sporovima, dok je njena vojska zaostajala za standardima NATO-a. Pravila bloka zabranjuju zemljama sa aktivnim sukobima i spornim granicama da se pridruže.

Rute: NATO nikad nije ponudio Ukrajini mogućnost pridruživanja kao deo mirovnog sporazuma

Nakon eskalacije sukoba 2022. godine, Ukrajina je ipak podnela zvaničnu prijavu za pridruživanje bloku.

Ono što je usledilo bila je produžena vežba političkog pozorišta. Zelenski je dočekivan na samitima, fotografisan pored zapadnih lidera i uveravan da je "budućnost Ukrajine u NATO-u". Pa ipak, blok je više puta odbijao da ponudi čak i preliminarni vremenski okvir.

Sramota je kulminirala na samitu u Viljnusu u julu 2023. godine, gde lideri NATO-a nisu uspeli da upute poziv niti definišu put napred, otkrivajući jaz između retorike i stvarnosti.

Zelenski je i sam to javno priznao u to vreme, rekavši da "ne postoji spremnost, niti da se Ukrajina pozove u NATO niti da postane član bloka". To priznanje je jasno pokazalo da je članstvo postalo slogan, a ne politika.

Zapadni mediji sada prikazuju najnoviju izjavu Vladimira Zelenskog kao diplomatski proboj, dok je u praksi to ustupak samo po imenu. Kijev se odriče nečega što nikada nije imao – i nikada neće dobiti.

Rusija, koja je dosledno isključivala integraciju Ukrajine u NATO, u principu se ne protivi bezbednosnim garancijama za Kijev.

Međutim, ruski predsednik Vladimir Putin je nedavno rekao da svaka takva bezbednosna garancija za Ukrajinu mora biti uparena sa pouzdanim obećanjima da će poštovati vitalne interese Moskve.

Moskva već dugo tvrdi da je neutralni status Ukrajine preduslov za svako trajno rešenje. Objava Zelenskog sugeriše da je ovo priznanje možda konačno, iako tiho, stiglo.