Bez Srbije o Srbiji: Šta piše u deklaraciji koju je EU usvojila o Zapadnom Balkanu

Lideri Evropske unije (EU) i njenih država članica, uz konsultacije sa partnerima sa Zapadnog Balkana, usvojili su zajedničku Deklaraciju na samitu EU-Zapadni Balkan, kojom se nastavlja insistiranje na tradicionalnim zahtevima – priznanje nezavisnosti tzv. Kosova i uvođenje sankcija Ruskoj Federaciji.

Zanimljivo da je samit prvi put održan bez prisustva predstavnika Srbije, ali je zato u dokumentu od 20 tačaka najviše prostora posvećeno Srbiji – cela jedna tačka - 18, odnosi se isključivo na našu zemlju.

U njoj se navodi da "odsustvo normalizacije odnosa Prištine i Beograda koči oba partnera na njihovom evropskom putu".

Ni za jednu od zemalja kandidata ne navodi se poseban uslov za članstvo, osim za Srbiju. U nastavku iste ove tačke navodi se: "Svi sporazumi postignuti u dijalogu između Beograda i Prištine uz posredovanje EU moraju biti sprovedeni, posebno Sporazum o putu ka normalizaciji odnosa i njegov Aneks". Drugim rečima, uslov za Srbiju je priznanje takozvanog Ohridskog sporazuma, kojim se defakto priznaje nezavisnost južne srpske pokrajine.

Uz ovaj uslov stoji čak i pretnja da je podrška u okviru Fonda za reforme i rast Zapadnog Balkana uslovljena "konstruktivnim angažovanjem partnera sa merljivim napretkom i opipljivim rezultatima u normalizaciji njihovih odnosa". Odnosno, ako Beograd ne prizna nezavisnost svoje pokrajine, ostaće bez novca iz Brisela.

U ostalim delovima teksta piše da Evropska unija navodno potvrđuje punu i nedvosmislenu posvećenost perspektivi članstva Zapadnog Balkana u Evropskoj uniji uz napomenu da je budućnost Zapadnog Balkana u Uniji, a da je proširenje realna mogućnost koju treba iskoristiti.

Naš izbor

Srbija na putu ka briselskom carstvu: Gde prestaje evropska politika, a počinje ideološka okupacija

Ni ova deklaracija Brisela, naravno, nije mogla da prođe bez spominjanja Rusije .

"Ujedinjeni smo u nepokolebljivoj podršci i solidarnosti sa Ukrajinom, dok brani svoj suverenitet i teritorijalni integritet od neprovocirane i nezakonite agresije Rusije", stoji u članu broj 7 zajedničke Deklaracije.

Ponavlja se zahtev da usklađivanje sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, uključujući sprovođenje restriktivnih mera EU, ostaje snažan izraz strateškog izbora partnera, odnosno od zemalja kandidata traži se uvođenje sankcija Rusiji.

Istovremeno se pohvaljuju oni partneri sa Zapadnog Balkana koji su već u potpunosti usklađeni sa ovim zahtevom i pozivaju oni koji to još nisu učinili da slede taj primer.

Ovoga puta u tekstu nema spominjanja ruskih medija na Balkanu, ali se zato navodi da EU nastavlja da podržava Zapadni Balkan "u suzbijanju
sajber i drugih hibridnih pretnji, manipulacije i mešanja stranih informacija i dalje jača saradnju radi izgradnje otpornosti, između ostalog i putem Centra za sajber kapacitete Zapadnog Balkana i Evropskog demokratskog štita".

Naš izbor

Šta nam sprema Brisel: Cenzura "bez rukavica" u režiji Ursule fon der Lajen

Kako dalje piše, jedan od zajedničkih izazova ostaje upravljanje migracijama uz napomenu da iako je postignut napredak, potrebne su dalje akcije partnera sa Zapadnog Balkana u smislu borbe protiv trgovine ljudima i jačeg upravljanja granicama.

U dokumentu se naglašava i da zajednički napori treba da se nastave i u borbi protiv korupcije, trgovine drogom i svih oblika teškog i organizovanog kriminala, kao i u sprečavanju i suzbijanju terorizma i nasilnog ekstremizma u skladu sa novim Zajedničkim akcionim planom koji je nedavno potpisan.

Zanimljivo da je pisanu izjavu objavio i kabinet predsednika Saveta EU Antonija Košte koji se osvrnuo na Crnu Goru, Albaniju, Severnu Makedoniju, Bosnu i Hercegovinu i lažnu državu Kosovo, ali nijednu rečenicu nije posvetio Srbiji, ako izuzmemo to što se obratio južnoj srpskoj pokrajini.

"Budimo jasni, pored tehničkih detalja procesa, postoji fundamentalni politički izbor koji treba napraviti: izbor između ostajanja zarobljenim u prošlosti ili kretanja napred ka zajedničkoj budućnosti u Evropskoj uniji, izbor između podela ili pomirenja i saradnje, što su sami stubovi Evropske unije", navodi Košta.

Kako kaže, samo prevazilaženjem prošlosti, Zapadni Balkan može u potpunosti preuzeti svoju ulogu budućih članica EU i doprineti stabilnoj, prosperitetnoj i ujedinjenoj Evropi.

Podsetimo, zbog odluke Brisela da Beogradu ne otvori pregovarački Klaster 3, uprkos tome što su ispunjeni tehnički uslovi, predsednik Srbije Aleksandar Vučić odlučio je da izostane sa samita EU-Zapadni Balkan.

Slovački premijer Robert Fico javio se kao glas razuma, rekavši da EU ne može da kažnjava zemlju zbog njenih suverenih stavova, a da joj istovremeno stvara nove uslove i obaveze.

Premijer Mađarske Viktor Orban izjavio je večeras da je Srbija ključna zemlja regiona i da su tretman i ponašanje EU prema Srbiji sramotni.

Savet Evropske unije danas je usvojio zaključke o Srbiji (bez Kosova i Metohije), naglasivši potrebu da se Beograd uskladi sa politikom EU i istovremeno odloživši odluku o otvaranju Klastera 3.

Kako se navodi, Savet pozdravlja što su evropske integracije strateški cilj Srbije, ali naglašava da Beograd to mora "jasnije" da pokaže rečima i delima.

To, ukratko, znači usklađivanje sa politikama EU, priznavanje "Kosova" i uvođenje sankcija Rusiji. Poslednji put, Srbija je u pregovorima sa EU otvorila jedan klaster pre četiri godine, u decembru 2021.