Svet
Zašto propada mirovni plan za Gazu: Duboki razdor između Trampa i Netanjahua
Njih dvojica se ne razlikuju samo oko Trampovog plana za Gazu, već i oko Sirije, gde američki izaslanik Tom Barak podržava stav Turske, i oko Libana, gde Vašington podržava stav Bejruta
Od 10. oktobra 2025. godine, Izrael je prekršio primirje u Pojasu Gaze čak 738 puta. On sistematski nastavlja napade na palestinske civile, pod izgovorom da gađa infrastrukturu Hamasa. Izraelska vojska ometa pristup humanitarnoj pomoći kako bi izgladnjivale palestinske civile, uključujući žene i decu.
O tome, između ostalog, svedoči izveštaj Agencije Ujedinjenih nacija za pomoć i rad sa palestinskim izbeglicama na Bliskom istoku (UNRVA).
U svom poslednjem izveštaju, UNRVA navodi: "Izraelske vlasti nastavljaju da blokiraju UNRVA da dovodi humanitarno osoblje i pomoć u Pojas Gaze".
U ovom izveštaju se detaljno opisuju pojedini "incidenti", odnosno teška kršenja mećunarodnog prava. Na primer: "Osmog decembra, izraelska policija je upala u kompleks UNRVA u Istočnom Jerusalimu, pri čemu je prekinula sve komunikacije, zaplenila IT opremu i drugu imovinu, i zamenila zastavu UN izraelskom".
Prekid u isporuci humanitarne pomoći naročito teško pogađa decu, koja sada već hronično pate od gladi i neuhranjenosti. Kakav je to uspeh mirovnog plana, koji je u septembru predstavio predsednik SAD Donald Tramp, procenite sami.
Politički analitičar Abas Hašemit na sajtu "Nju istern autluk" govori o postepenom propadanju Trampovog mirovnog plana.
Na primer, Rezolucijom 2803 Saveta Bezbednosti UN je predviđeno stvaranje Međunarodnih stabilizacionih snaga (ISF). Međutim, nedeljama nakon usvajanja ove rezolucije, nijedna muslimanska zemlja, izuzev Turske, ne želi da pošalje trupe na uzavrelo tlo Pojasa Gaze.
Trampov plan se, očigledno, ruši pod teretom stvarnosti, zaključuje Hašemit. Zapravo, dodaje ovaj ekspert, jedini način da se postigne trajni mir na Bliskom istoku jeste uspostavljanje Palestinske države.
Neka Trampov plan propadne
Vodeća izraelska politička komentatorka Ana Barski je nedavno za "Mariv", list koji izlazi na hebrejskom, napisala: "Neka (Trampov) plan u Gazi propadne". Barska ne preporučuje otvoreno odbijanje, već čekanje da se "realnost na terenu promeni". U korist Izraela.
Uz jedno objašnjenje: "Linija razdora oko Trampovog plana za Gazu je stvarna... Izrael zahteva odlučne korake – najpre, razoružavanje Hamasa, i njegovo uklanjanje sa vlasti, a tek nakon toga će biti moguća rekonstrukcija, međunarodna pomoć i izraelsko povlačenje".
Hamas, međutim, nema nameru da se razoruža niti da zatim napusti Gazu. Zalivske države, Egipat, kao i značajni delovi američkog establišmenta, predlažu drugačiji redosled: najpre rekonstrukcija i uspostavljanje međunarodnih mehanizama, zatim uvođenje stabilizacionih snaga i uspostavljnje tehnokratske vlade, da bi se tek potom pokušalo sa rešavanjem pitanja Hamasa.
Izraelsko nacionalističko vođstvo je zbog toga, primećuje biviši britanski diplomata i obaveštajac Alistar Kruk na sajtu "Fondacija strateške kulture", razočarano i frustrirano.
Neće biti aneksije Zapadne obale, ni promene režima u Teheranu
Ali, to je samo vrh ledenog brega razdora. Neće biti aneksije Zapadne obale, ni promene režima u Iranu, smatra Kruk. Povrh svega, zahteva se da Izrael toleriše strano vojno prisustvo i da dozvoli rekonstrukciju.
Problem je još dublji: sve veće strateško razmimoilaženje interesa između Netanjahua i Trampa, tvrdi Kruk.
Njih dvojica se ne razlikuju samo oko Trampovog plana za Gazu, već i oko Sirije, gde američki izaslanik Tom Barak podržava stav Turske, i oko Libana, gde Vašington podržava stav Bejruta.
Kako ističe jedan izraelski komentator: "Jevrejski nacionalisti možda imaju svog čoveka u Beloj kući, ali čini se da je sve do čega je njemu stalo samo zarađivanje arapskog novca".
Osim toga, Trampu je pod hitno potrebno još jedno "mirovno dostignuće", nastavlja bivši britanski diplomata.
Ciljevi Izraela su suprotni: on želi da zadrži vojno prisustvo u Siriji i Libanu, bez obzira na to što to ometa pokušaje SAD da orkestriraju sporazume između Izraela i regionalnih sila.
Šta želi Tramp, a šta Netanjahu?
Osećaj frustracije je obostran: dele ga i Bela kuća i Netanjahuova kancelarija u Tel Avivu. Za Trampa, reč je samo o poslu, jer su mu Katarci i Saudijci obećali "mamutske investicije".
Ovaj Trampov prelazak na "transakcioni pristup", dodaje Kruk, koji stavlja posao na prvo mesto, zapravo je postao deo nove Strategije američke nacionalne bezbednosti (SNB), koja prebacuja fokus SAD sa izraelskih bezbednosnih opsesija na "partnerstvo, prijateljstvo i investicije".
To je jednostavno u Trampovoj prirodi.
On je merkantilista, trgovac, koji pristup može promeniti pristup preko noći, a da pri tom i ne trepne. Njemu je potreban imidž efikasnog i uspešnog predsednika, ali mnogo su mu važnije milijarde dolara koje bi mogao da ostvari u poslovima sa nekretninama na Bliskom istoku.
Na sajtu "Vorld liberti fajnenšel", koji su 2024. godine pokrenuli Trampovi sinovi Donald Mlađi i Erik, sa Aleksom Vitkofom, sinom njegovog specijalnog izaslanika Stiva Vitkofa, može se naći mnogo toga o poslovnim planovima porodice Tramp na Bliskom istoku.
Sada se Izrael i njegove brojne pristalice mogu zapitati da li su, podržavajući Trampa, napravili kardinalnu grešku.
Izraelska eshatološka desnica i cionistička vlada Netanjahua želi proširenje moći i kontrole nad narodima i teritorijom Bliskog istoka. Tramp želi da zaradi novac.
Promene u strateškoj arhitekturi Bliskog istoka
U Tel Avivu znaju da imaju ograničeno vreme pre nego što opšta odbojnost prema cionizmu u svetu, uključujući SAD, ustupi mesto novim liderima, normama i standardima. Oni moraju da deluju brzo.
Izraelski novinar Ben Kaspit piše da, iako će druga faza Trampovog plana za Gazu biti najhitnije pitanje na samitu Netanjahua i Trampa, Iran i dalje predstavlja najveću stratešku pretnju Izraelu.
Izraelski komentator Šemuel Mejr je nedavno pokrenuo još nekoliko ključnih pitanja: da li su iranska postrojenja za obogaćivanje uranijuma zaista uništena 13. juna? I šta se desilo sa 440 kilograma obogaćenog uranijuma, koji Iran još poseduje?
Šta je razlog za naglu pojavu skepticizma prema Trampu u Izraelu? Jedan mogući odgovor nudi Mejr: "Predsednik koji je izjavio da su sva nuklearna postrojenja 'uništena' ne pruža nikakvu sigurnost da će Netanjahuu dati mogućnost za drugu rundu preventivnog rata, a sve to je u oštroj suprotnost sa izjavama samog Netanjahua koji i dalje tvrdi da Izrael ima punu slobodu delovanja ukoliko otkrije znake da Iran želi da obnovi svoj nuklearni program".
Mosad je nedavno ponovio tvrdnje da "Iran samo čeka priliku da napravi nuklearnu bombu" i da Iranci "žele da zbrišu Izrael sa mape sveta".
Kako tvrdi izraelski novinar i pisac Alon Mizrahi: "Mnogi bi sada (u Izraelu) više voleli da Tramp jednostavno nestane". Mnogi bi voleli da nestane i Trampov potpredsednik Džej Di Vens, zbog srazmerno benigne izjave da postoji razlika između Izraela i antisemitizma. Barska u tome vidi "sistematsku delegitimizaciju Jevreja".
Ali možda nije reč samo o Trampu i politici američke administracije. Ne bi se mnogo promenilo ni sa odlaskom Trampa.
Možda bi Izrael najzad trebalo da shvati da se "realnost u regionu" promenila. Sa njom se menjaju i odnosi između važnih aktera, a zajedno sa njima i strateška arhitektura Bliskog istoka.
Live
