Zatvorske kazne i packe po prstima: Mutna istorija curenja poverljivih dokumenata u SAD

Donald Tramp, Džozef Bajden i sada Majk Pens pridružili su se dugom nizu američkih zvaničnika koji su pod istragom zbog pogrešnog rukovanja poverljivim materijalom. Desetine sličnih slučajeva tokom decenija pokazuju da je odluka Ministarstva pravde da podnese tužbu retko tako jednostavna kao što se čini, piše "Blumberg".

S obzirom da je nacionalna bezbednost u pitanju, čak i najjasniji slučajevi mogu odjednom postati mutni kada dođe vreme za posledice. Tužioci gledaju na faktore koji su daleko od toga da li su počinioci jednostavno uzeli dokumenta koja nije trebalo.

Ko su ljudi, šta su uzeli, zašto su to uzeli i da li su sarađivali, sve to igra ulogu u određivanju koliko agresivno treba reagovati, zajedno sa rizikom da bi gonjenje moglo otkriti više državnih tajni na suđenju. Kazna je varirala od zatvora preko novčanih kazni, gubitka sigurnosne dozvole do praktično ničega osim javnog priznanja.

Pregled 31 slučaja u proteklih 20 godina pokazuje da su federalni agenti u ovim istragama zaplenili od pet do 500 miliona stranica poverljivih dokumenata. Tajne su uključivale obaveštajne izvore, detalje američkih programa protivraketne odbrane i informacije o ratovanju dronovima. Dokumenta su ponekad vraćena netaknuta, ponekad izmenjena, ponekad su bila uništena ili zauvek izgubljena, a često su deljena sa drugima, od novinara do stranih protivnika.

Važan faktor u podizanju optužbi je da li su agencija ili agencije čiji su zapisi procurili bili spremni da dopuste da materijal postane potpuno javan tokom suđenja, kaže Skot Garland, bivši savezni tužilac u Masačusetsu koji je vodio istrage o nacionalnoj bezbednosti.

"Mogli su da kažu: 'To su naše informacije, i ni pod kojim okolnostima ne želimo da pokrenete krivično gonjenje na osnovu njih'", objasnio je Garland.

Bez zatvorskih kazni za visoke zvaničnike

Dok najteža dela, poput prodaje tajni stranim agentima, mogu dovesti do doživotnog zatvora, najobičniji slučajevi verovatno neće dovesti do krivičnog gonjenja, kao što je slučaj vladine službenice koja je slučajno ponela dokumenta iz kancelarije i odmah to prijavila i vratila ih, rekao je Dejvid Kris, bivši šef Odeljenja za nacionalnu bezbednost Ministarstva pravde.

Sledeći nivo ozbiljnosti bi bile kazne koje ne ispunjavaju formalne krivične prijave, kao što su administrativne sankcije ili oduzimanje bezbednosne dozvole, naveo je Kris. Veća je verovatnoća da će slučajevi biti procesuirani kada uključuju "otežavajuće faktore", kao što je dokaz da su informacije uzete namerno, podeljene sa nekim ko ne bi trebalo da ima pristup ili ako počinilac ne sarađuje u istrazi, rekao je Kris.

Čin ili bivša funkcija zvaničnika - uključujući i predsedništvo - ne štiti od krivičnog gonjenja, ali je Ministarstvo pravde bilo kritikovano zbog velikodušnih dogovora na osnovu kojih su visoki zvaničnici izbegli zatvorsku kaznu ili optužbe u potpunosti.

Primer toga je bivši savetnik za nacionalnu bezbednost Sendi Berger koji je osuđen na uslovnu kaznu, društveno-korisni rad i novčanu kaznu od 50.000 dolara nakon što je priznao da je uzeo dokumenata iz Nacionalnog arhiva. Bivši direktor CIA Dejvid Petreus osuđen je na uslovnu kaznu i novčanu kaznu od 100.000 dolara zato što je sa biografkinjom podelio svoje beležnice iz vremena kada je bio u komandi vojske.

Bivši direktor CIA-e Džon Dojč izgubio je bezbednosnu dozvolu jer je čuvao poverljive informacije na neobezbeđenom računaru u svojoj kući, ali nije krivično gonjen.

U sada već ozloglašenom javnom saopštenju u jesen 2016. godine, tadašnji direktor FBI Džejms Komi rekao je da su bivša državna sekretarka i demokratska predsednička kandidatkinja Hilari Klinton i njene kolege bili "izuzetno nepažljivi" u rukovanju poverljivim informacijama na privatnom mejl serveru, ali Klintonova nije optužena jer "nije bilo dokaza o nameri da se prekrši zakon".

Količina uzetih dokumenata često je osnov za krivično gonjenje. Bivši saradnik Agencije za nacionalnu bezbednost Harold Martin tokom 20 godina rada za agenciju preuzeo je više od 50 terabajta informacija - oko 500 miliona stranica – kao i štampanih dokumenata, saopštile su američke vlasti. Ogromna količina tih doumenata bila je poverljiva. U drugom slučaju, bivši inženjer kompanije "Rajeton", koji je radio na ugovorima sa vojskom, izjasnio se krivim za uzimanje 31.000 stranica poverljivih informacija.

Najviše optužbi za curenje dokumenata tokom Trampove i Obamine vlasti

Istrage o curenju poverljivih podataka drastično su se povećale tokom Obamine i Trampove administracije, piše "Blumberg" i podseća na slučaj kada je bivša saradnica NSA Rialiti Viner sa novinarima podelila poverljiv izveštaj koji je, tvrdili su tužiovi, bio štetan za američku nacionalnu sigurnost jer je otkrio "izvore i metode" agencije.

Bivši savetnik obaveštajne službe Stejt departmenta Stiven Džin-Vu Kim gonjen je jer je usmeno preneo poverljive informacije novinaru i osuđen na 13 meseci zatvora.

Najčešće optužbe u slučajevima poverljivih informacija zahtevaju od vlade da pokaže da je optuženi delovao "svesno" ili "namerno". Pored toga, dokaz da je državni službenik ili saradnik podelio poverljive informacije sa nekim ko nije bio ovlašćen da ih ima – posebno ako postoji veza sa stranim protivnicima – čini većom verovatnoćom da bude rivično gonjen.

Bendžamin Bišop, penzionisani vojni oficir, osuđen je na više od sedam godina zatvora nakon što se izjasnio krivim za deljenje poverljivog materijala sa ženom iz Kine sa kojom je izlazio, uključujući informacije o odnosima između SAD i Južne Koreje. Ron Hansen, bivši službenik Odbrambene obaveštajne agencije, osuđen je na 10 godina zatvora zbog pokušaja da kineskoj obaveštajnoj službi preda vojne podatke SAD u zamenu za stotine hiljada dolara.

Istraga Petreusa pokrenuta je kada je, tokom istraživanja nepovezanog slučaja, FBI saznao da je Petreus pokazao biografkilji sa kojim je imao aferu, svoje beležnice. Petreus se izjasnio krivim za pogrešno rukovanje poverljivim informacijama – u to vreme prekršaj, a sada krivično delo.

Čak i ako osnovne činjenice izgledaju poznato – poverljive državne informacije koje su otkrivene tamo gde ne bi trebalo da budu - skoro sve ostalo u vezi sa istragama koje kruže oko Trampa, Bajdena i sada potencijalno Pensa je bez presedana.

Intenzivna politička osetljivost primorala je državnog tužioca Merika Garlanda da imenuje specijalne advokate. Nijedan aktuelni ili bivši predsednik nikada nije optužen. Slučajevi u koje su umešani visoki zvaničnici su retki, ali postoje, istakao je Skot Garland.

"Samo zato što ste na vrhu vlade ne znači da ste imuni", rekao je on.