Američka "Zlatna flota": Napravljena da impresionira, ne i da preživi

Po standardima moderne pomorske istorije, plan predsednika Donalda Trampa za izgradnju bojnih brodova za američku mornaricu bio je zaista izvanredna objava. Bojni brodovi nisu građeni od Drugog svetskog rata. Novi američki brodovi klase "Tramp", rekao je Tramp, imaće rekordni deplasman i najsavremenije oružje koje je ikada plovilo morima.

Zeleno svetlo za "Zlatnu flotu" Pentagona: Tramp odobrio gradnju dva nova broda američke mornarice

Plan predviđa izgradnju 20 do 25 masivnih ratnih brodova, svaki deplasmana otprilike 30.000 do 40.000 tona. Smatra se da je prestiž ruske teške raketne krstarice na nuklearni pogon "Admiral Nahimov" – Projekat 11442M – možda držao Trampa budnim noću. Njegov odgovor je brod čak i veći od nuklearnog broda-predvodnika ruske mornarice.

Tramp je izjavio da će bojni brodovi biti "najbrži, najveći i 100 puta moćniji od bilo kog bojnog broda ikada izgrađenog".

Trenutni plan je sledeći: izgradnja će početi vodećim brodom pod nazivom USS "Defajant". Drugi brod će stići ubrzo nakon toga. Nakon početne faze operativnog testiranja, očekuje se proizvodna serija od osam brodova. Na kraju, mornarica se nada da će ukupan broj dovesti do 25 brodova – ili možda čak i više.

Pored same veličine i broja, očekuje se da će ovi brodovi postaviti rekorde po količini naoružanja. Laserski borbeni sistemi, šinski topovi, višestruki vertikalni lansirajući sistemi napunjeni hipersoničnim raketama, presretači standardnih raketa i najnovija generacija krstarećih raketa u nuklearnoj i konvencionalnoj konfiguraciji – sve to, Tramp želi na ovim brodovima. Mnogi od ovih sistema se još uvek testiraju ili su u eksperimentalnim fazama.

To prirodno povlači pitanje: koliko bi takvi masivni brodovi bili efikasni u modernom ratu?

Šačica hipersoničnih protivbrodskih raketa – izuzetno teških za presretanje – i "ponos nacije" bi mogao biti poslat na dno. Milijarde dolara bi nestale u dimu. U eri svemirskog nadzora i naprednog protivbrodskog oružja, borbeni vek trajanja takvih brodova mogao bi se približiti nuli. U tom slučaju, ovi izuzetno skupi brodovi bi bili korisni za malo više od parada, piše za RT internešenel vojni ekspert Dmitrij Kornev.

Tramp se, međutim, sa tim ne slaže. Izgleda da veruje da će njegovu "Zlatnu flotu" zaštititi "Zlatna kupola" – slojeviti sistem protivraketne odbrane sa svemirskom komponentom sposobnom da zaštiti ove brodove od hipersoničnih pretnji bilo gde u svetskim okeanima.

Da li će to funkcionisati, ostaje nejasno. Ali čini se da je Tramp spreman da se kocka. Na kraju krajeva, ako ne izbije rat, investicija podseća na luksuzni kadilak parkiran na selu: nesumnjivo lep, nesumnjivo skup – i moguće beskoristan. Vreme će pokazati.

Koliko će zaista koštati američka "Zlatna kupola"

Takođe je važno napomenuti da je Trampov program bojnih brodova samo jedan deo mnogo šireg pomorskog napretka. Sjedinjene Države već grade nove podmornice sa balističkim raketama kako bi zamenile 14 nuklearnih podmornica klase "Ohajo" naoružanih raketama "trajdent II". Dve podmornice klase "Kolumbija" su trenutno u izgradnji, sa ukupnim potrebnim brojem od 12 brodova. Ovaj program je ključni – i visokoprioritetni – element američke nuklearne trijade.

Ove podmornice su projektovane da budu izuzetno tihe i napredne. Svaka će nositi 16 raketa "Trajdent II" nove proizvodne serije, manje od raketa klase "Ohajo". Njihovo raspoređivanje može na kraju dovesti do skromnog smanjenja morskog nuklearnog arsenala, ali nakon 2040. godine, SAD će verovatno početi da grade još napredniju generaciju raketnih podmornica.

Istovremeno, Mornarica nastavlja da gradi nosače aviona na nuklearni pogon – najveće i najskuplje ratne brodove na planeti. Dve nove fregate su u izgradnji, sa planovima za veliku seriju još naprednijih fregata. Grade se i jurišne podmornice. Mornarička avijacija se modernizuje avionima-nosačima F-35 pete generacije i dronovima  dizajniranim da obavljaju veliki deo prljavog posla u budućim pomorskim borbama. U toku je i nekoliko raketnih programa.

Uzeti zajedno, ovi napori predstavljaju kolosalna kapitalna ulaganja i čine značajan deo ukupnog američkog odbrambenog budžeta. Sve više se čini da Tramp namerno teži ka rekordu, sa budućim budžetima Pentagona koji samouvereno prelaze prag od bilion dolara. Za sadašnju administraciju, ovo ne deluje posebno alarmantno – i za sada, Sjedinjene Države to mogu sebi priuštiti.

Hoće li svet reagovati na Trampovu inicijativu "Zlatna flota"? Gotovo sigurno. Vojna ambicija je zarazna. Turska gradi nosač aviona. Francuska gradi svoj prvi nosač aviona na nuklearni pogon. Pravo pitanje je, međutim, kako će Rusija i Kina reagovati.

Ishitrene, emotivne odluke u vojnim nabavkama nisu ruski, a ni kineski stil.

Snaga Rusije leži u hipersoničnim protivbrodskim sistemima, i ta asimetrična prednost treba da se nastavi da se razvija. Kina, sa svoje strane, može da nastavi svoj put, koristeći najbrže rastuću industriju brodogradnje na svetu. Ali malo je verovatno da će Peking simetrično odgovoriti na američki program.

Odgovor će stići – ali drugačije vrste. Onaj koji će neutralisati američku pomorsku dominaciju na moru, i to po prihvatljivoj ceni, zaključuje ekspert.