Ko priželjkuje nastavak rata sa Iranom: Netanjahu protiv Trampa

Kako je nedavno izjavio izraelski novinar i pisac Alon Mizrahi: "Mnogi bi sada (u Izraelu) više voleli da Tramp jednostavno nestane". Vodeća izraelska politička komentatorka Ana Barski je za "Mariv", list koji izlazi na hebrejskom, napisala: "Neka (Trampov) plan u Gazi propadne".

"Linija razdora oko Trampovog plana za Gazu je stvarna... Izrael zahteva odlučne korake – najpre, razoružavanje Hamasa i njegovo uklanjanje sa vlasti... a tek nakon toga će biti moguće da se razgovara o rekonstrukciji, međunarodnoj pomoći i izraelskom povlačenju".

Izrael je do sada bio samo američki posrednik, vazal koji je pokretao duge, krvave i često neuspešne ratove na Bliskom istoku. Sada se čini da i vazal ima svoje planove, koji su, u stvari, stari planovi američkih neokonzervativacai izraelskih cionista.

Drugim rečima: Trampa na Zapadu još ne shvataju ozbiljno. Treba primetiti sličnost u ponašanju najvećeg dela Evropske unije i hunte u Kijevu. Svi oni žele da nastave politiku američkih jastrebova i da produže ratove - protiv Rusije, Irana ili Kine. 

Znakovi eskalacije i znakovi deeskalacije

Naravno, Tramp nije svetac. Ali, njegove ideje o spoljnoj politici SAD se u nečemu razlikuju.

Predsednik Irana: Nalazimo se u ratu punog obima sa SAD, Izraelom i Evropom

Ponekad imamo osećaj da postoje najmanje dva Trampa. "Blokade, zaplena i napadi su, vrlo jasno, ratni akti uprkos tvrdnji SAD da Amerika poseduje svu naftu koju proizvodi Venecuela. Ova epizoda sa tankerima je još jedan korak ka bezakonju u spoljnoj politici SAD", primećuje bivši britanski obaveštajac i diplomata Alister Kruk na sajtu "Fondacija strateške kulture".

Ovi potezi su, nastavlja Kruk, prvenstveno usmereni protiv Kine i Rusije. Rusija ima dugogodišnje veze sa Venecuelom i sa Kubom, koja se takođe nalazi pod Trampovom "blokadom".

Što se tiče Kine, ona ima veliki udeo u venecuelanskoj naftnoj industriji. Uz to, SAD imaju nameru da Tajvanu pošalju oružje vredno 11 milijardi dolara,uključujući i 82 sistema HIMARS, što omogućava snagama Tajpeja da gađaju ciljeve preko Tajvanskog moreuza, duboko u kontinentalnoj Kini.

Razbijanje konsenzusa "duboke države"

Ovaj poslednji potez je razbesneo Kinu. To je razlog za uvođenje kineskih sankcija američkom vojno-industrijskom kompleksu. Kina je nedavno sankcionisala 20 američkih kompanija iz sfere vojne industrije, kao i 10 zvaničnika, nakon što je Vašington najavio prodaju oružja kineskom regionu Tajvanu.

Ovo pokazuje da su promene u novoj Strategiji nacionalne bezbednosti (SNB) manje više kozmetičke, osim u delu koji se odnosi na Evropsku uniju. Ove strategije predstavljaju idealizovanu verziju američke spoljne politike. Mnogo bitnije je ono što nije izrečeno, dodaje Kruk, zbog ukorenjenih političkih i ekonomskih interesa SAD, kao i dubokog konsenzusa o spoljnoj politici, koji kontroliše klasa duboke države i politike koje zastupaju mega-donatori.

Kako ističe britanski diplomata, Kina i Rusija će tumačiti poteze američke administracije, ne po njenoj retorici, već po njenim postupcima. Postoje neki znaci koji jasno ukazuju na dalju eskalaciju. Ali postoje i oni drugi.

Sada je ovaj "konsenzus duboke države" razbijen. Deo "duboke države", koji otvoreno navija za nastavak rata, okrenuo se ka EU i cionističkoj vladi u Tel Avivu.

Izjava Tulsi Gabard

Ovo treba čitati u kontekstu izjave direktorke Nacionalne obaveštajne službe Tulsi Gabard – koja je rekla da su tvrdnje da "američka obaveštajna zajednica podržava stav EU/NATO-a da je cilj Rusije da osvoji Evropu" – laž koju promovišu, kako ih ona naziva, "ratni huškači duboke države i njihovi propagandni mediji... kako bi potkopali Trampove napore da donese mir Ukrajini".

Ono što nam je zapravo rekla Gabardova jeste da postoji unutrašnji sukob u vrhu Trampove administracije, tvrdi Kruk, i dodaje: "S jedne strane, tu su CIA, jastrebovi i njihovi evropski saradnici, a s druge, obaveštajni analitičari Gabardove i većina američkog biračkog tela".

Tramp se priklanja čas jednoj, čas drugoj strani. Potez Vašingtona izazvao je predvidljivu reakciju Pekinga. Zašto Tramp iritira Kinu, koje je već pokazala da poseduje ekonomske instrumente sa kojim sa može suprotstaviti SAD? Objašnjenje da je to zbog njegove uloge u aferi "Epstin" je, u najmanju ruku, krajnje pojednostavljeno.

Netanjahu peti put kod Trampa: Razoružavanje Hamasa i dozvola za novi napad na Iran

Ili: zašto je izdat nalog o zapleni iranskog broda "Bela 1", koji se, pod zastavom Gvajane, navodno kretao prema Venecueli? Da li je to znak namere cionističke vlade u Tel Avivu i CIA da zateže odnose sa Iranom, sve do izbijanja novog rata?

Nova naracija o Iranu

Možda ćemo više o namerama cionista saznati posle posete Netanjahua Palm biču.

Kako pretpostavlja bivši britanski diplomata, pitanja Gaze i Hamasa će verovatno biti u drugom planu u odnosu na "novu naraciju" koju kreira kancelarija izraelskog premijera.

Tu "novu naraciju" o Iranu iznela je Ana Barski: "Neposredna pretnja (iz Irana) je više od pitanja nuklearne energije... To je sistemska rekonstrukcija industrije (iranskih) balističkih raketa, njenih proizvodnih linija i sposobnosti da se obnovi funkcionalnost oštećenih sistema protivvazdušne odbrane".

Rakete su ključ, tvrdi Barska, da Iran uradi sve ostalo.

Drugim rečima: "obnova raketa" i "nuklearna obnova" nisu dve odvojene stvari, već jedna – i to je od najveće važnosti za Izrael, smatra Barska, i dodaje: "Raketa gradi ljušturu, ljuštura omogućava da Iran postane nuklearna sila, a nuklearna sila ostaje krajnji cilj".

Tramp, to je očigledno, ne želi da bude uvučen u dugotrajni rat sa Iranom. Kako će na ovo odgovoriti, a još manje šta će učiniti "kolebljivi car Tramp", to još niko ne zna.

Pa, za sada verovatno ne zna ni sam Tramp. Zavisi.