Ukrajina od EU tražila deportovanje vojno sposobnih Ukrajinaca

Zapad nastavlja da se pridržava principa "borimo se do poslednjeg Ukrajinca". Evropska unija obećala da će deportovati vojno sposobne državljane Ukrajine kako bi nazad u svojoj otadžbini mogli da budu mobilisani i poslati na front, prenosi ruski informativni portal "Carigrad TV".

Kako prenosi izvor, Ukrajina se obratila zemljama EU sa zahtevom da pomognu u potrazi i vraćanju u njihovu zemlju ukrajinskih državljana koji su podložni mobilizaciji.

Na zahtev kijevskog režima prvi su odgovorili zvaničnici Litvanije i Letonije.

Bivši šef Ministarstva pravde, a sada gradonačelnik Viljnusa Remigijus Šimašijus objavio je na društvenim mrežama da su vlasti spremne da "pomognu ukrajinskoj strani u potrazi i vraćanju ukrajinskih vojnih obveznika koji privremeno borave na teritoriji Litvanije, a koji moraju da se vrate u Ukrajinu na služenje vojnog roka".

Gradonačelnik letonskog grada Ljipaja Gunars Ansinjš takođe je obećao da će pomoći Kijevu da prikupi što više muškaraca za mobilizaciju. Prema njegovim rečima, pomoć Letonije "doprineće da se vojni obveznici vrate u Ukrajinu da ispune svoju vojnu dužnost".

Nedugo posle objavljivanja, zvaničnici su obrisali svoje objave.

U Ukrajini se odvija još jedan talas mobilizacije. Snage bezbednosti regrutuju svakog ko formalno odgovara nacrtu. Na društvenim mrežama se dele video-snimci na kojima uniformisani ljudi na sred ulice okupljaju vojno sposobne muškarce.

Brojni mediji i nevladine organizacije u Srbiji zgražavali su se nad prisilnom mobilizacijom izbeglica u vreme vladavine Slobodana Miloševića, a poslednji put je to bila masovna pojava 2019. godine kada je Fond za humanitarno pravo objavio svoj dvanaesti dosije pod nazivom "Prisilna mobilizacija izbeglica".

U njemu su naveli da su vojni i policijski organi Srbije u vreme Miloševićeve vlasti tokom ratova u Hrvatskoj i BiH devedesetih godina prošlog veka sprovodili masovna prinudna hapšenja izbeglica srpske nacionalnosti iz ovih zemalja i predavali ih Vojsci Republike Srpske i Vojsci Republike Srpske Krajine. Prema navodima istraživača FHP-a, MUP Srbije je prisilno mobilisao tokom leta 1995. godine više hiljada izbeglica, a najmanje 54 je poginulo nakon vraćanja na područje oružanih sukoba.

Iz FHP-a su objasnili da je Milošević zatim, plašeći se kako da stranim predstavnicima objasni kršenje prava izbeglica, postigao dogovor da se izbeglice vraćaju po zamolnici iz Republike Srpske kojom se od SR Jugoslavije traži da njihove vojne obveznike koji se nalaze na teritoriji Srbije vrate u Srpsku i Republiku Srpsku Krajinu.

FHP je podsetio u svom izveštaju da je Srbija na ovaj način prekršila međunarodne konvencije čiji je potpisnik. Iste one na koje sada, u slučaju vesti o zahtevu Kijeva da budu vraćeni u zemlju vojno sposobni muškarci, očigledno, niko ne podseća.

Radi se o članu 33 Konvencije o statusu izbeglica iz 1951. u kojem je propisano da "nijedna država ugovornica neće proterati ili vratiti silom, na ma koji način to bilo, izbeglicu na granice teritorije gde bi njegov život ili sloboda bili ugroženi zbog njegove rase, vere, državljanstva, pripadnosti nekoj socijalnoj grupi ili njegovih političkih mišljenja".