Svet
Zašto je Amerika odustala od plana da kazni Saudijsku Arabiju zbog smanjene proizvodnje nafte
Dramatična evolucija u odgovoru administracije naglašava važnost Kraljevstva za Sjedinjene Države
Nekoliko meseci nakon što je Bela kuća obećala da će kazniti Saudijsku Arabiju zbog smanjene proizvodnje nafte, administracija Džozefa Bajdena odustala je od priča o odmazdi pozivajući se na dugogodišnje dobre odnose dveju zemalja.
Zapravo, piše "Vašington post", dramatični zaokret u odgovoru administracije naglasio je važnost zalivskog kraljevstva za SAD ali i nedostatak opcija dostupnih američkim kreatorima politike u jeku intenziviranja konkurencije sa Rusijom i Kinom.
Naftni kartel OPEK+ kojim predsedava Saudijska Arabija odlučio je da smanji proizvodnju za dva miliona barela dnevno, što se Vašingtonu nije dopalo. Posle najava oštrih kazni došlo je do promene politike čime je, navodi list, naglašena važnost Saudijske Arabije i to ne samo zbog ogromnih rezervi nafte, već i zbog ogromnog uticaja širom muslimanskog sveta i statusa glavne regionalne protivteže američkom protivniku Iranu.
Uprkos tome, administracija se suočava sa stalnim pritiskom demokratskih saveznika koji posle odluke o smanjenju proizvodnje nisu više uvereni da je Rijad pouzdan saradnik, a takođe ih brine produbljivanje veza sa Kinom.
"Nastavili smo da im prodajemo oružje i ingorisalo smo kršenje ljudskih prava jer smo želeli da budemo sigurni da će oni biti tu za nas kada dođe do globalne naftne krize. Nisu bili", rekao je demokratski senator Kris Marfi. "Postavlja se pitanje zašto smo mi tako duboko s njima, s obzirom na svo njihovo neugodno ponašanje, ako nisu voljni da izaberu nas umesto Rusije?"
Odluka OPEK-a, koja je doneta samo nekoliko nedelja pre novembarskih međuizbora, izazvala je dramatičan javni ukor Bele kuće. "Biće nekih posledica za ono što su uradili", poručio je Bajden.
Predsednikovi glavni ekonomski i bezbednosni savetnici osudili su "kratkovidu odluku" i, u oštroj izjavi, nagovestili da bi mogli da traže da se usvoji Zakon o zabrani proizvodnje i izvoza nafte, ili NOPEK — koji bi mogao da ukine suvereni imunitet članica OPEK-a i dozvoli američkoj vladi da ih tuži na osnovu antimonopolskih zakona. Nacrt zakona je prošle godine prošao odbor Senata ali je naišao na otpor naftne industrije i, pre odluke kartela u oktobru, Bele kuće.
Kevin Buk, generalni direktor nezavisne energetske i istraživačke firme "KlirVju", rekao je da je NOPEK naglasio dubinu iznenađenja i besa administracije. "Ne samo da su pokazali kundak pištolja, već su skinuli osigurač", rekao je on.
Incident je označio još jedan udarac ionako turbulentnim vezama Vašingtona sa svojim naftom bogatim partnerom. Dok je predsednik Donald Tramp prigrlio Kraljevstvo i učinio ga svojom prvom stranom destinacijom, demokrate su glasnije kritikovale rezultate Saudijske Arabije u pogledu ljudskih prava i političkih sloboda.
To ipak nije sprečilo Bajdena da poseti Džedu i sa saudijskim zvaničnicima razgovara o ceni nafte, iako je to Bela kuća oštro demantovala - mada su kasnije naveli da se Saudijska Arabija obavezala da neće smanjiti proizvodnju.
Neki zvaničnici su tu odluku videli kao namerni pokušaj da se pomogne republikancima pred međuizbore ili Rusiji u trenutku kada su Sjedinjene Države vodile globalnu kampanju za smanjenje prihoda od nafte kako bi oslabile poziciju Moskve u Ukrajini.
Epizoda je naglasila napetosti u američko-saudijskim vezama poslednjih godina koje su takođe uključivale protivljenje Saudijske Arabije nuklearnom sporazumu Obamine administracije sa Iranom i američkom zakonodavstvu koje dozvoljava porodicama žrtava 11. septembra da postavljaju pravne izazove protiv saudijske vlade, piše "Vašington post".
Sjedinjene Države, koje su povećale domaću proizvodnju nafte i preduzele druge korake da udalje američku ekonomiju sa fosilnih goriva, više ne kupuju toliko bliskoistočne nafte kao nekada. Kina je sada najveći kupac Kraljevstva. Uz to, poseta kineskog lidera Rijadu unervozila je Vašington naročito posle izveštaja da je postignut dogovor da Peking kupuje saudijsku naftu u juanima.
Uprkos nesuglasicama, Pentagon vidi svoje vojno prisustvo u Saudijskoj Arabiji, uključujući sisteme protivvazdušne odbrane, kao važan deo strategije za borbu protiv Irana. Zvaničnici takođe ukazuju na prisustvo oko 70.000 Amerikanaca koji žive i rade u Kraljevstvu i kažu da nedavna poseta kineskog predsednika Si Đinpinga Kraljevstvu nije nužno signal promene primarne odanosti Kraljevstvu.
Džerald Fajerštajn, naučnik sa Instituta za Bliski istok i bivši ambasador u Jemenu, rekao je da je odluka OPEK+ i reakcija Vašingtoona posle pokazala da Bajdenova administracija nema mogućnosti da kazni Kraljevstvo a da ne ugrozi sopstvene prioritete regionu. Prema njegovim rečima, najbolji kurs za Sjedinjene Države bio bi da dodatno umanje žeđ za fosilnim gorivima, a posebno onima sa Bliskog istoka.
"Ako želite da pokažete Saudijcima da ćete težiti onome što je u najboljem interesu SAD, onda ubrzajte energetsku nezavisnost", rekao je on. "Hoćeš da udariš Saudijce? Pokaži im da nam ne treba nafta."
