Svet
"Njujork tajms": Evropski Istok jača zahvaljujući sukobu u Ukrajini
Ponavlja se situacija iz vremena rata u Iraku 2003. godine, kada se Americi među prvima pridružila upravo Poljska, dok su najveći evropski protivnici rata bile Francuska i Nemačka
Izjavu nemačkog kancelara Olafa Šolca iz avgusta 2022. da se centar Evrope kreće ka istoku, najbolje je potvrdila odluka o slanju tenkova nemačke proizvodnje "leopard" Ukrajini koja je donesena upravo zahvaljujući pritiscima država Istočne i Centralne Evrope.
"Šolc je u pravu", rekao je istoričar sa Koledža Svetog Antonija u Oksfordu Timoti Garton i dodao da se "glasovi Centralne i Istočne Evrope sve više slušaju i ozbiljnije shvataju u evropskim zakonodavnim telima, a na stolu je velika agenda proširenja na Istok".
Poljska ima vojsku koja se brzo širi – tamošnja vlada je prošle godine najavila dupliranje obima oružanih snaga, a naručila je i veliku količinu novog sofisticiranog naoružanja, što je čini važnijim igračem i u Evropskoj uniji i u NATO-u, ističe "Njujork tajms" u svojoj analizi novonastalih političkih prilika u Evropi.
Poljska je bila ključna u naporima da se ubedi neodlučni Berlin da pošalje nemačke tenkove u Ukrajinu, kao i da dozvoli drugim državama da urade isto.
"Moć se pomerila na Istok", smatra Jana Puljerin, direktorka Evropskog saveta za spoljne odnose i konstatuje da su te države brzo reagovale u pružanju vojne podrške Ukrajini, dok je ostatak kontinenta bio "zatečen" početkom ruske specijalne vojne opracije, a pre svega Nemačka i Francuska.
"Istočne zemlje nisu pobornice zajedničke vojske EU (što je bila inicijativa francuskog predsednika Emanuela Makriona) – one žele Sjedinjene Države i NATO", rekla je Puljerinova i dodala da i Nemačka nastoji da unapredi transatlantske odnose, uz to zavisi od Vašingtona.
U tom smislu, oslabljena unutar Evrope, Francuska će biti manje uticajna u aktivnijem i agresivnijem NATO-u, koji se sve više oslanja na američko oružje i vođstvo nego što je bio slučaj pre početka rata u Ukrajini, a očekuje se da će se Alijansa uskoro proširiti budući da su Švedska i Finska podnele zahtev za članstvo.
Situacija maltene ista kao tokom rata u Iraku 2003. godine, kada se Americi u "ratu protiv terorizma" i navodnoj borbi protiv "oružja za masovno uništenje" (koje pri tome nikad nije pronađeno) među prvima pridružila upravo Poljska, dok su najveći protivnici rata bile Francuska, Nemačka, Rusija, Egipat i Kina, države koje su upozoravale da će vojni sukob samo povećati terorizam umesto da ga smanji.
Iako su se tada pojavile velike pukotine u NATO-u (u vezi sa sumnjivim ciljevima američke invazije na Irak, čuli su se mnogi glasovi o tome da se iza svega krije želja SAD za kontrolom bogatog izvora nafte u Iraku), i neslaganja na relaciji SAD i EU, odnosno SAD i Rusija, bilo je očigledno da ni u jednom trenutku neće doći do poptunog raskola. A deluje i da je sada ista situacija, zaključuje list.
