Sudar oklopnih „titana“: Može li T-90M „proboj“ da izađe na megdan zapadnim tenkovima?
Od kada je Nemačka odlučila da u sklopu vojne pomoći Kijevu isporuči svoje osnovne borbene tenkove „leopard 2A6“ i tako dala zeleno svetlo i ostalim korisnicima nemačke tehnike (pre svega Poljskoj), da to isto učine, još nekoliko zemalja je najavilo da će u Ukrajinu poslati svoje „leoparde“ i to: Poljska (14 tenkova „leopard 2A4“), Portugal (četiri tenka „leopard 2A6“), Španija (najmanje 20 tenkova „leopard 2A4“), Norveška (osam tenkova „leopard 2A4“) i Finska (14 tenkova „leopard-2A4/A6“).
Trenutno se vode intenzivni pregovori i sa vladama Holandije i Danske koje su najavile da razmatraju slanje ukupno 24 tenka „leopard 2“ u verzijama A5/A6, pa čak i A7. Okvirne su procene da bi ukrajinska armija u narednih nekoliko meseci mogla da dobije 120-150 osnovnih borbenih tenkova „leopard“ u različitim verzijama. Ranije je i Velika Britanija najavila da će Kijevu poslati 14 tenkova „čelendžer 2“.
Sa druge strane, ruska armija poseduje kvalitetnu oklopnu borbenu tehniku koja se može suprotstaviti većini ovih tenkova. To se pre svega odnosi na savremene verzije tenkova T-72b3M, T-80BVM i naravno T-90M „proboj“ koji će biti predmet analize ovog teksta. U nastavku ćemo proći kroz osnovne pokazatelje kvaliteta oklopne zaštite i vatrene moći ovih tenkova.
Dimenzije tenkova i njihova masa
Kada govorimo o dimenzijama osnovnih borbenih tenkova leopard 2A4/A5/A6, „čelendžer 2“ i T-90M „proboj“ postoje bitne razlike. Zapadni tenkovi su po gabaritima i masi značajno veći od ruskog T-90M. Na primer „čelendžer 2“ je sa topom dugačak skoro 11,6 metara, „leopard“ u zavisnosti od vrste topa dugačak je od 9,7- 10,97 metara, dok je ruski ruski T-90m dugačak 9,53 metara. Po parametru širine „zapadni“ dvojac zaostaje za T-90M koji je širok 3,79 metra - „leopard 2“ je širok 3,71 metara i „čelendžer“ 3,58 metara.
Ono po čemu se ovi tenkovi posebno razlikuju je parametar visine gde je T-90M znatno niži od svoje konkurencije, što smanjuje njegovu siluetu na bojnom polju (teže ga je otkriti i pogoditi). Ruski T-90M je visok svega 2,23 metra, „čelendžer 2“ je za 30cm viši dok je na kraju „leopard“ visok 2,79m što za pola metra nadmašuje ruskog analoga.
Najveće razlike su zabeležene po parametru težine što je povezano sa stepenom oklopljenosti, ali još više sa sposobnostima za manevar na bojnom polju, gde se ne koriste samo asfaltirane površine, nego i kolski putevi, ali i tereni bez ikakvih komunikacija. Ruski tenkovi su za 15 i više tona lakši od svojih zapadnih konkurenata (masa modernizovanog „čelendžera“ dostiže neverovatnih 75 tona), što objektivno bitno olakšava njegovu upotrebljivost na terenu.
Ukratko, dimenzije tenka i njihova masa će igrati važnu ulogu na ukrajinskom frontu.
Kretanje van terena za zapadne tenkove može da postane prava noćna mora, pošto je on mekan i posle slabije kiše raskvašen, što dovodi do stvaranja velike količine blata. Ima dosta močvarnog zemljišta i teren generalno nije pogodan za upotrebu oklopne borbene tehnike (čak ni sovjetske koja ima masu 39-42t), osim u letnjim i zimskim uslovima.
Za tenkove čija težina premašuje 50 i više tona postoje problemi i sa prelaskom preko infrastrukturnih objekata, poput mostova na saobraćajnicama, koji ne mogu da izdrže ta opterećenja. Sve ovo može uticati na njihovu taktičku funkcionalnost na frontu.
Oklopna zaštita
Zapadni tenkovi su zaštićeni višeslojnim kompozitnim oklopom modularnog tipa koji je ojačan keramičkim komponentama. Njegova najveća debljina se nalazi sa prednje strane kupole (zona oko osnovnog oruđa) i frontalnog dela šasije tenka. Ekvivalent frontalne oklopne zaštite osnovnog borbenog tenka "leopard 2A4" se kreće u rasponu od 620-750mm za kinetičke projektile koji koriste penetratore, i 950-1050mm za kumulativne projektile. Za verzije tenkova A5, A6 kod kojih je značajno povećana oklopna zaštita ovi parametri dostižu vrednosti 850 -1.300mm za kinetičke projektile i 1300+mm za projektile sa kumulativnom bojevom glavom.
Ekvivalent frontalne oklopne zaštite osnovnog borbenog tenka „čelendžer 2“ se kreće u rasponu od 650-1000mm za kinetičke projektile koji koriste penetratore i 950-1.200mm za kumulativne projektile. Moderizovana verzije „čelendžer 2 (3)“ koja je dodatno oklopljena modularnim oklopnim panelima za 20-30 odsto uvećava parametre oklopne zaštite tenka, sa frontalne strane.
Oklopna zaštita ovih tenkova je znatno slabija sa bočnih strana, i posebno zadnjeg dela i predstavljaju slabe tačke za savremene kinetičke projektile i protivtenkovske rakete. Osetljiva je i zona na vrhu kupole koja se može napasti kamikaza-dronovima koji nose kumulativne bojeve glave, ali i zasuti artiljerijom na otvorenom prostoru pošto je poznato da ruska armija masovno koristi višecevne lansere raketa i haubice.
Ruski tenk T-90M je oklopljen kombinovanim oklopom (čelik+kompozit) na koga je postavljena dopunska dinamička zaštita sa eksplozivnim oklopnim pločama „relikt“. Ekvivalent frontalne oklopne zaštite osnovnog borbenog tenka T-90M „proboj“ se kreće u rasponu od 650-1.100mm za kinetičke projektile koji koriste penetratore i 850-1.600mm za kumulativne projektile. Pored dinamičke zaštite predviđena je ugradnja aktivne zaštite (kompleksi „arena“ i „avganit“) čime se kvalitet oklopne zaštite tenka značajno povećava.
Što se tiče poređenja oklopne zaštite pomenutih tenkova situacija je dosta ujednačena. Zapadni tenkovi imaju neznatnu prednost kada je u pitanju borba sa kinetičkim projektilima, dok ruski tenk zahvaljujući dinamičkom oklopu „relikt“ ima bolje parametre kada je u pitanju zaštita od kumulativne municije (ručni raketni bacači, vođene rakete i sl.).
Vatrena moć
Osnovni borbeni tenk „leopard 2“ je naoružan glatkocevnim topom kalibra 120mm prizvođača "Rajnmetal". Starije verzije tenkova do modela A6 su koristili topove dužine 44 kalibra, dok je za A6 razvijen moćniji tenkovski top istog prizvođača, dužine 55 kalibara. Za njih je razvijena i široka gama potkalibarne municije oznake „DM“ koja koristi gusto presovane penetratore od volframa. Zahvaljujući povećanju ukupne dužine topa, uvećane su i vrednosti početne brzine projektila na ustima cevi, a samim tim i probojna moć projektila.
Municija koja nosi oznaku DM-53 sa uvećanim penetratorom je u stanju da probije šasiju i kupolu starijih sovjetskih/ruskih tenkova na daljinama do 2.000 metara, uključujući i verziju T-72B3M, dok je u slučaju tenka T-90M penetracija malo verovatna.
„Čelendžer“ je takođe naoružan standardnim topom kalibra 120mm L30A1 koji poseduje olučenu cev. Za njega je razvijena široka paleta municije od kojih je najvažnija kinetička municija specijalizovana za borbu protiv tenkova. U tu svrhu „čelendžer“ koristi municiju od volframskih i uranijumskih penetratora od kojih poslednji (L27A1 CHARM 3) mogu da ugroze ruske tenkove od modela T-72B3M i starijih verzija na daljinama 1.800-2.000 metara. Što se tiče osnovnih borbenih tenkova T-80BVM i T-90M oni su na tim daljinama bezbedni od projektila koji su ispaljeni iz ovog topa. Britanci planiraju da modernizuju svoje „čelendžere“ integracijom nemačkih tenkovskih topova proizvođača "Rajnmetal".
Osnovni borbeni tenk T-90M „proboj“ koji je predviđen za opremanje ruske vojske naoružan je glatkocevnim topom 2A81-M kalibra 125mm. Ovaj tenkovski top se nalazi i u naoružanju tenka četvrte generacije T14 „armata“ gde po svojim tehničkim karakteristikama značajno prevazilazi modele topa 2A46 sa svim svojim verzijama, ali i topove svojih zapadnih konkurenata, posebno po parametru početne brzine projektila na ustima cevi i broju ispaljenih granata u minutu.
On je u stanju da upotrebljava širok spektar kinetičke municije koja je razvijena za topove 2A46M+ ali i potpuno novu municiju koja se sastoji od povećanih penetartora od volframa i uranijuma koji nose oznaku ZBM-59/60 „svinec 1/2“. Ovi projektili su posebno opasni za osnovne borbene tenkove „leopard-2A4“ i praktično kopletnu gamu modifikacija sovjetskih tenkova u ukrajinskoj i poljskog izvedbi.
Što se tiče dejstva po frontalnoj projekciji tenkova „lepard-2A6“ i „čelendžer 2“ ovi projektili imaju izvesni potencijal na daljinama manjim od 1.000 metara, ukoliko se pogode tačke oko tenkovskog topa, sektori gde se nalazi optoelektronski nišan nišandžije na topu, ili panoramski nišan komandira.
Prednost ovog tenka je sposobnost ispaljivanja laserski vođene rakete 9M119M1 „invar-M1“ na ciljeve koji se nalaze na daljinama i do pet kilometara što prevazilazi efektivni domet zapadnih analoga koji se kreću do 3,0-3,5 km. Sa svojom probojnosti 950+mm oklopa koji je pokriven elementima dinamičke zaštite, ove rakete su veoma efikasne protiv svih modifikacija sovjetskih tenkova u ukrajinskoj, poljskog, češkoj izvedbi, kao i verzijama tenkova leopard 2A4/2A5.
Treba istaći da ruski konstruktori intenzivno rade na daljem razvoju kinetičke municije koja će po svojim karakteristikama biti u istoj ravni sa najsavremenijim kinetičkim projektilima američke proizvodnje, koji su obogaćeni osiromašenim uranijumom. To se posebno odnosi na projekat „vakuum“.
Ukratko rečeno jedino nemački tenkovi „leopard-2A6“ sa kinetičkim projektilima DM-53 imaju sposobnost da sa frontalne strane ugroze ruski T-90M, ali je šansa za probijanje njegovog oklopa dosta mala.
Sa druge strane zahvaljujući raznovrsnosti borbenog kompleta i boljim manevarskim sposobnostima ruski tenkovi mogu da deluju sa većih daljina, napadajući bočnu i zadnju projekciju zapadnih tenkova (raketa 9M119M1 „invar-M1“). Precizan pogodak kinetičkim projektilom ZBM-59/60 „Svinec 1/2“ sa daljine do 1.500 metara može da bude fatalan i za najsavremenije tenkove zapadne proizvodnje.
Što se tiče taktike, tenkovske posade će nastupati oprezno i u koordinaciji sa ostalim jedinicama, u cilju što manjeg otkrivanja svojih slabih strana (bočna i zadnja projekcija). Infiltracija ruskih izviđačko-diverzantskih i jurišnih grupa opremljenih ručnim raketnim bacačima sa tandem-kumulativnim bojevim glavama, i prenosnim raketnim sistemima ( „konkurs-M“, „metis-M“ i posebno „kornet-M"), u međuprostore protivničkog rasporeda, predstavlja izuzetno veliku opasnost po zapadne tenkove. Upotreba kamikaza dronova sa ojačanim kumulativnim i tandem-kumulativnim bojevim glavama mogu da stvore košmar za tenkove, jer je po pravilu oklopna zaštita najtanja sa gornje strane (kupola i šasija gde se nalazi motorno odelenje)