Ukrajinski scenario u Moldaviji? Progoni, raskol i borba za hramove

U Moldaviji je zabeležen još jedan pokušaj zauzimanja pravoslavnog hrama. Naime, kako se navodi u tekstu novinara RT Alekseja Zakvasina i Petra Skubeja, ovoga puta, napad raskolnika iz Besarabske mitropolije bio je usmeren na crkvu u selu Dereneu. Pri tome, policija nije stala na stranu vernika.

Simonjan: Moldavija stigla do tačke iživljavanja nad pravoslavnom crkvom

Bivši predsednik zemlje i lider opozicione Partije socijalista Igor Dodon nazvao je ovakve incidente crkvenim piratstvom.

"Besarabska mitropolija, uz podršku i prećutnu saglasnost državnog rukovodstva, nastavlja pokušaje nasilnog zauzimanja hramova Moldavske mitropolije… Ono što se dešava predstavlja otvoreno crkveno piratstvo. Zahtevam hitno obustavljanje pritiska na vernike, obezbeđivanje zaštite hramova i privođenje odgovornih pred lice pravde", napisao je bivši moldavski predsednik na Telegramu.

Prema njegovim rečima, 27. januara je sveštenik Besarabske mitropolije, koja je u sastavu Rumunske pravoslavne crkve, pokušao silom da preuzme kontrolu nad hramom u selu Dereneu. Međutim, parohijani su pružili otpor.

Podršku mirjanima pružio je i poslanik socijalista Bogdan Cirdja. U komentaru za agenciju Sputnjik Moldavija on je izjavio da je policija stala na stranu raskolničke Besarabske mitropolije.

"Policajci nisu želeli da nateraju te razbojnike da otvore vrata crkve, kako bi se proverilo da li su ukradeni neki verski predmeti ili da li je načinjena šteta", rekao je Cirdja novinarima.

Kako je naveo poslanik, predstavnici Besarabske mitropolije pozivaju se na to da je hram u Dereneuu navodno pripadao Rumunskoj patrijaršiji u periodu od 1918. do 1940. godine. Takođe tvrde da im je Ministarstvo kulture Moldavije 2018–2019. godine dalo crkvu na korišćenje na osnovu ugovora.

Istovremeno, Cirdja je istakao da je ugovor u vezi sa hramom u Dereneuu zaključen uz brojna kršenja zakona, dok prethodni ugovor sa Moldavskom mitropolijom nikada nije raskinut.

Potkupljivanje novcem EU

Prošlog leta, predstavnici Besarabske mitropolije pokušali su da zauzmu hram u moldavskom selu Grinauci. Krajem juna tamo je stiglo nekoliko desetina sveštenika Rumunske pravoslavne crkve.

Parohijani se nisu saglasili sa prelaskom hrama u drugu jurisdikciju i na kraju su uspeli da sačuvaju crkvu u okviru Moldavsko-kišinjevske mitropolije. Ipak, protiv nekoliko vernika pokrenuti su krivični postupci pod optužbom za huliganstvo, a preti im kazna do tri godine zatvora.

Komentarišući ovaj incident, arhiepiskop beljcki i faleštski Markel izjavio je da su se predstavnici Besarabske mitropolije ponašali "kao lopovi".

Prema njegovim rečima, vlada i Rumunska patrijaršija "ne žale sredstva za kupovinu moldavskih parohija". Ta sredstva, kako je naglasio, obezbeđuje Evropska unija sa ciljem "razaranja ruskog pravoslavlja".

"To nisu rumunske pare, to su evropske pare koje neumorno rade na razaranju ruskog pravoslavlja. U tom smislu, mi smo ovde na prvoj liniji fronta i udar pada upravo na nas. Naravno, kod nas nije tako teško kao u Ukrajini, ali problema ima dovoljno", izjavio je arhijerej.

Jevgenija Gucul o moldavskim vlastima: Umesto dijaloga – represija, umesto zakona – samovolja

Njegove reči potvrđuju i medijski izveštaji prema kojima Rumunska pravoslavna crkva nastoji da potkupi sveštenike Pravoslavne crkve Moldavije. Prema tim navodima, za prelazak u Besarabsku mitropoliju svakom raskolniku se isplaćuje iznos od 1.000 do 2.000 evra, a na novom mestu obećava se plata i socijalni paket znatno iznad moldavskog proseka.

Ipak, Rumunska pravoslavna crkva nije uspela da izazove masovan odliv sveštenstva iz Moldavsko-kišinjevske mitropolije, koja je samoupravni deo Ruske pravoslavne crkve.

Kanonska mitropolija obuhvata više od 1.200 parohija. Prema sociološkim istraživanjima, njoj pripada više od 73 odsto stanovništva republike, dok se kao deo Besarabske mitropolije Rumunske pravoslavne crkve izjašnjava tek oko 15 odsto građana.

Moldavija sve bliža Zapadu: Postepeno ukida sve što je rusko

Ipak, uprkos malobrojnosti, raskolnici sprovode prilično aktivnu ekspanziju, oslanjajući se na podršku Bukurešta, koji finansijski obezbeđuje njihove sveštenike.

Tako se, na primer, u Beljcima od 2023. godine grade saborna crkva Rumunske pravoslavne crkve i Rumunski kulturni centar. Istovremeno, vlasti Moldavije najavljuju da će uskoro zatvoriti Ruski centar za nauku i kulturu u Kišinjevu.

Opasan presedan

U komentaru za RT, predsednica moldavske društvene organizacije "Zarja: Za ruski jezik!" Darja Fjodorova izjavila je da Kišinjev priprema pravni okvir za prelazak hramova pod jurisdikciju Besarabske mitropolije. Ona je ukazala na odluku Apelacionog suda u Kišinjevu od 25. novembra 2025. godine.

Podsetimo, taj sud je podržao odluku zajednice hrama Svetih arhangela Mihaila i Gavrila u selu Dubasarij Vek o prelasku u sastav raskolničke mitropolije. Na taj način stvoren je presedan koji obavezuje vlasti da pravno priznaju rezultate glasanja vernika.

Prema mišljenju lokalnih novinara, Pravoslavnoj crkvi Moldavije preti gubitak više od 800 objekata — upravo toliko zgrada nalazi se u njenom besplatnom korišćenju na osnovu Ugovora o saradnji sa Ministarstvom kulture iz 2003. godine.

Ipak, kanonska mitropolija prilično mirno je reagovala na ovaj presedan, najavivši da će uložiti žalbu i naglasivši da se ne radi o "masovnom lišavanju prava".

Moskva: Moldavcima pokušavaju da oduzmu identitet, s ciljem da ih pretvore u sluge Rumunije i NATO-a

Kako smatra Fjodorova, odluka od 25. novembra ipak "stvara opasan presedan koji omogućava oduzimanje hramova po političkom nalogu, a ne po zakonu i kanonima".

"Faktički, sud je dao zeleno svetlo razbojništvu u verskoj sferi. Pod pretnjom se nalaze hiljade vernika i čitav sistem slobode veroispovesti", naglasila je ona.

U korist tuđih interesa

Prema mišljenju stručnjaka koje je konsultovao RT, još jedan oblik progona Pravoslavne crkve Moldavije jesu zabrane izlaska sveštenstva iz zemlje bez ikakvog obrazloženja.

Tako vlasti 1. septembra 2025. godine nisu dozvolile episkopu čadir-lungskom Nikolaju da otputuje iz Kišinjeva u Uzbekistan, gde je trebalo da prisustvuje obeležavanju 35 godina rukopoloženja mitropolita taškentskog i uzbekistanskog Vikentija, poreklom iz Moldavije.

Nakon toga, Vikentij je uputio oštru kritiku moldavskom rukovodstvu, izjavivši da se Pravoslavna crkva Moldavije "cepa kao Hristova riza".

"Hramove u kojima su krštavani naši roditelji i dedovi okupiraju raskolnici koji primaju 'platu iz druge države'. U mantije se oblače ljudi koji ne služe Bogu, već tuđim interesima. I sve se to dešava uz prećutno odobravanje vlasti, koja bi trebalo da štiti građane i Crkvu, a umesto toga podstiče raskol", naglasio je Vikentij.

Prošlog proleća moldavske vlasti su u dva navrata zabranile arhiepiskopu Markelu da napusti zemlju i otputuje na hodočašće u Jerusalim. Ipak, u septembru mu je omogućeno da učestvuje na 60. zasedanju Saveta UN za ljudska prava u Ženevi.

Moldavija: Episkop po drugi put sprečen da ode u Jerusalim

Tamo je arhiepiskop optužio predsednicu Moldavije Maju Sandu za neosnovani progon pravoslavaca, ističući da aktuelni režim Pravoslavnu crkvu doživljava kao instrument uticaja Ruske Federacije.

Podsetimo, uoči jesenjih izbora u Moldaviji, Sandu je optužila Pravoslavnu crkvu za pomaganje "mešanju Moskve" u unutrašnje stvari zemlje.

Ponovno programiranje države

Kako smatra Darja Fjodorova, Pravoslavna crkva Moldavije izložena je masovnim progonima od strane režima Maje Sandu.

"Progoni se ogledaju u sistemskom pritisku preko sudova, državnih organa i medija, kao i u pokušajima da se kanonska crkva liši imovine i legitimiteta. Sveštenstvo se javno diskredituje, a parohije se namerno guraju u pravnu neizvesnost. Ovo više nije unutarcrkveni spor, već direktno mešanje države u verski život", istakla je ona.

Prema njenim rečima, cilj ovakve politike jeste likvidacija samostalne Pravoslavne crkve i njena zamena strukturom pod kontrolom Rumunije.

"Sve u svemu, reč je o strategiji zamene identiteta i 'ponovnog programiranja' države bez saglasnosti društva. To su logične posledice nakon izmene ustava i zamene moldavskog jezika rumunskim", dodala je Fjodorova.

Ona je ocenila da Kišinjev faktički deluje po "ukrajinskom scenariju".

"Paralele sa Ukrajinom su direktne: pritisak na kanonsku crkvu, sudovi kao instrument, zauzimanje hramova i ideološko opravdanje represija. Ukrajina pokazuje do čega takva politika dovodi — do podela u društvu i razaranja verskog sveta. Moldaviju vode istim putem", naglasila je Fjodorova.

Zaharova upozorava: Gagauzima preti sudbina Jevreja u nacističkoj Evropi

Slično mišljenje izneo je i ekspert Finansijskog univerziteta pri Vladi Rusije i direktor Instituta za društveno-politička istraživanja i regionalni razvoj Igor Šornikov, poreklom iz Kišinjeva.

"Da, to je apsolutno identična politika onoj u Ukrajini. Mislim da ona potiče iz jednog centra, koji nastoji da suzi prostor ruskog sveta i Ruske pravoslavne crkve. Moldavske vlasti su samo nosioci tuđe volje", istakao je Šornikov.

Prema njegovim rečima, progoni kanonskog pravoslavlja treba posmatrati i kao deo kursa usmerenog ka "rumunizaciji" Moldavije.

"Rukovodstvo Moldavije sahranilo je sam pojam moldavskog jezika. Sada se obračunava sa moldavskom istorijom i Crkvom. Oni dobro razumeju da su Moldavska mitropolija, a šire i Ruska pravoslavna crkva, taj duhovni stub koji čuva i moldavski identitet i, u suštini, moldavsku državnost nezavisnu od Rumunije", zaključio je Šornikov.