"Klub 10.000": Trampova politika podstiče kineski razvoj AI čipova

Odluka SAD da uvedu kontrolu izvoza naprednih čipova u NR Kinu kao da postiže rezultat koji je suprotan planiranom. U Kini ističu da su pomenute mere podstakle domaće napore usmerene ka samodovoljnosti u oblasti proizvodnje čipova namenjenih procesorima za veštačku inteligenciju.

Od puke konkurencije ka sveobuhvatnoj borbi

Ukratko, broj članova "kluba 10.000 čipova", odnosno proizvođača koj su isoručili najmanje toliko čipova namenjenih veštačkoj inteligenciji, premašio je devet.

Kineski list na engleskom jeziku "Čajna dejli" tako ističe da brojnost "kluba 10.000" ukazuje da domaći čipovi namenjeni veštačkoj inteligenciji stiču opipljivo uporište na tržištu, zahvaljujući svojim performansama, stabilnosti i cenama.

Naš izbor

Kineski profesor o tehnici američkih udara: Istorija se postavlja naopačke, uzrok sledi posledicu

"On najavljuje pomak sa puke konkurencije u obimu ka sveobuhvatnijoj borbi koja obuhvata softverske ekosisteme, komercijalne usluge i dugoročnu pouzdanost", napominje "Čajna dejli".

Istaknuti članovi "kluba 10.000" sada su "Huavej" sa serijom Ascend, "Bajdu" sa Kunlun-om i "Alibaba" sa T-head-om, kao i kotirani ili uskoro kotirani specijalizovani proizvođači čipova za veštačku inteligenciju, poput "Kambrikona", "Mur tridsa", "Enflejma", "Iluvatar koreksa" i drugih, ali i uspešnih startapa među kojima se izdvajaju "Cingmikro" i "Sanrajs".

"Huavej", "Bajdu", "Alibaba"...

List ističe da su kompanije sa najvećim isporukama čipova namenjenih veštačkoj inteligenciji, kao što su "Huavej", "Bajdu" ili "Alibaba", dostigle obime isporuka od po nekoliko stotina hiljada čipova.

Na primer, izvori bliski kompaniji "Alibaba" navode da su brojni čipovi namenjeni veštačkoj inteligenciji isporučeni za oko četiri stotine klijenata, među kojima su "Stejt grid korporejšn of Čajna", Kineska akademija nauka, "IksPeng mitors" i "Sina Vejbo".

Prema podacima američke kompanije za istraživanje tržišta "Internešnel dejta korporejšn" (IDC), u prvoj polovini 2025. godine veličina kineskog tržišta servera pokretanih čipovima za veštačku inteligenciju dostigla je 16 milijardi dolara, uz više od 1,9 miliona isporučenih jedinica.

Američki proizvođač čipova "Envidija" (Nvidia) držao je oko 62 odsto tržišnog udela, dok su kineski čipovi zauzimali približno 35 odsto.

Pomenuti izvor je seriju Ascend kompanije "Huavej" svrstao na prvo mesto po tržišnom udelu među domaćim kineskim čipovima u prvoj polovini 2025, a "Čajna dejli" navodi da se čipovi kompanije "Huavej" koriste u velikim klasterima kod telekomunikacionih operatera i tehnoloških firmi.

Geopolitička neizvesnost gura kineske korisnike ka domaćim čipovima

Sjang Ligang, generalni direktor Saveza za tehnologiju industrije modernih aplikacija informacionih potrošača u Džunguancunu, izjavio je da geopolitička neizvesnost podstiče korisnike ka kineskim čipovima, a da programeri sve više usmeravaju pažnju na, kako je rekao, "slojeve podudarnosti za domaće alternative, čime se podriva prednost 'Envidijinog' ekosistema".

Naš izbor

Pogled iz Pekinga: Kad Evropa sebi puca u nogu

List takođe navodi da su neki mediji, pominjući pritom agenciju "Rojters", u petak izvestili da su kineski regulatori odobrili pojedinim kineskim kompanijama, kao što su "Dipsik" i "BajtDens", kupovinu čipova H200 koje proizvodi "Envidija", ali ta odluka još uvek nije zvanično potvrđena.

Izvesno je da kineske tehnološke kompanije primenjuju dvosmerni pristup.

Sa jedne strane, kako napominje jedan od sagovornika "Čajna dejlija", one nastoje da, u okviru regulatornih pravila, kupe napredne "Envidijine" čipove, a sa druge energično podržavaju razvoj domaćih AI procesora.

Prema istom izvoru, čipovi H200 koje proizvodi "Envidija" mogli bi da ubrzaju razvoj kineskih AI modela velikih jezika, ali je za sada neizvesno hoće li SAD u budućnosti ograničiti ili čak obustaviti izvoz ovih čipova.