Svet
Nova ratna strategija Pentagona: Oštrenje američkih kandži
Nova američka ratna strategija je sve samo ne pacifistička. Mir je moguć samo "sa pozicije snage"
Sjedinjene Američke Države objavile su dva stuba svoje glavne strateške doktrine: krajem 2025. godine, Strategiju nacionalne bezbednosti i, u januaru, Strategiju nacionalne odbrane.
Međutim, za razliku od prethodnih, ono što se ističe u oba teksta je direktan, gotovo ciničan ton, uočava ruski ekspert Dmitrij Trenjin u tekstu za časopis "Profil", koji prenosi RT internešenel.
Uobičajene moralne fraze su uglavnom izostale, dodaje Trenjin, što će nekima verovatno biti neprijatno. Nova strategija Pentagona raskida sa filozofijom kojom se decenijama rukovodila vodila politika SAD. "Jezik 'svetskog poretka zasnovanog na pravilima'", kaže ovaj stručnjak, "kao i misionarski liberalizam 'izgradnje nacija' kroz promene režima su u ovom dokumentu sasvim odbačeni".
Poruka američkim saveznicima
Međutim, ko god je pomislio da se Amerika suštinski promenila, prevario se.
Upravo "misionarski liberalizam" doveo je do beskrajnih, iscrpljujućih ratova, poput onih u Vijetnamu ili Avganistanu. Kako primećuje Trenjin: "Vašington se uopšte ne kaje već samo izvlači pragmatične zaključke".
Svi pokušaji preoblikovanja drugih društava po ugledu na Ameriku pokazali su se preskupim i, na koncu, neuspešnim. Amerika je možda suzila fokus, ali i dalje ostaje globalna sila.
Stari savezi, poput NATO-a, ostaju na snazi. "Ipak, saveznicima se više ne sme ugađati", nastavlja ovaj ekspert. "Od njih se očekuje da plaćaju više, da više rade i da zahtevaju manje političke autonomije". U stvari, dodaje on, Vašington samo "racionalizuje svoju imperiju".
Nova američka ratna strategija je sve samo ne pacifistička. Njena osnovna filozofija je i dalje ista, kaže Trenjin: očuvanje, po svaku cenu, "američke vojne superiornosti". Mir je moguć samo "sa pozicije snage". Zbog toga je američki predsednik preimenovao ministra odbrane u ministra rata i promenio zvanični naziv Pentagona u "Ministarstvo rata".
Prema izjavama koje dolaze iz Trampove administracije, korišćenje termina "rat" pokazuje "odlučnost i agresivnost", za razliku od "pasivne odbrane". Jednom rečju: Amerika, prema rečima Trenjina, samo oštri svoje kandže.
Koegzistencija, ali pod američkim uslovima
Ovaj tekst izbegava ideološke termine, kao što su "demokratija", "zapadna civilizacija" i zamenjuje ih jezikom moći i prisile. SAD se, tvrdi Trenjin, ne povlače u izolacionizam, njen intervencionizam samo menja smer.
"Okupacije i duge stabilizacione misije su stavljene van snage; kratki, tehnološki intenzivni udari ulaze u modu", dodaje on. "Ekonomsko davljenje i sankcije ostaju legitimni alati. "Promena režima" može biti retorički napuštena, ali svrgavanje neprijateljskih vlada se i dalje praktikuje.
Drugim rečima: Amerika priznaje da postoje i drugi centri moći, poput Rusije, Kine ili Indije, ali daleko od toga da su oni ravnopravni. To je pre zahtev da druge sile priznaju američku superiornost. Koegzistencija, da, ali pod američkim uslovima.
To je Trampova "verzija multipolarnosti", koju je on izneo mnogo puta. SAD, prema ovom tekstu, zadržavaju primat.
Trampova hemisfera
"Međutim, ova strategija se već na prvim stranicama fokusira na zapadnu hemisferu", uočava ruski geopolitičar Leonid Savin, gde su "ugroženi vitalni američki interesi". "Još u 19. veku", kaže se u ovom dokumentu, "naši prethodnici su prepoznali da SAD moraju da preuzmu snažniju, vodeću ulogu u poslovima hemisfere kako bi zaštitile ekonomsku bezbednost naše nacije".
"Upravo ovaj uvid", nastavlja se u novoj ratnoj doktrini Pentagona, "doveo je do Monroove doktrine i kasnije Ruzveltove korolarije. Ali, mudrost ovog pristupa je izgubljena, jer smo našu dominantnu poziciju uzimali zdravo za gotovo, čak i kada je počela da izmiče".
Bezbednost američkog kontinenta se tretira kao neodvojiva od opstanka SAD. Trampovo ažurirano tumačenje Monroove doktrine ("u vidu Donroove doktrine") zahteva obnavljanje apsolutne vojne dominacije SAD u američkoj hemisferi, dok prisustvo drugih sila, pre svega Kine, mora biti ograničeno.
Pitanja Panamskog kanala, Meksičkog zaliva i Grenlanda tretiraju se kao "kritični čvorovi". Pritisak Amerike na Dansku i Evropsku uniju da obezbede stratešku kontrolu nad Grenlandom potpuno odgovara ovoj logici.
Sve je u novcu
Što se tiče Rusije, ona će, navodi se u dokumentu, u doglednoj budućnosti ostati pretnja istočnim članicama NATO-a. Rusija je, tvrdi se, pokazala da je spremna za vođenje dugotrajnih ratova, zahvaljujući svojoj vojnoj i industrijskoj moći. Takođe, ona poseduje i najveći nuklearni arsenal na svetu. U skladu s tim, Pentagon će obezbediti spremnost američkih snaga da "odbrane američku domovinu od ruskih pretnji".
Prioritet ostaje i obuzdavanje Kine: Vašington će "nastojati da spreči Peking da postigne dominaciju u Indo-Pacifiku" (Azijsko-pacifičkom regionu), kroz kontrolu nad Tajvanom, ali uz izbegavanje direktne vojne konfrontacije.
Konačno, pitanje američkih saveznika. Na Zapadnu Evropu se gleda posmatra kao na silu u opadanju. Ipak, od nje se očekuje da snosi najveći deo troškova (američke) odbrane, u iznosu od pet odsto BDP-a. Zauzvrat, naglašava Trenjin, takozvani saveznici neće dobiti stratešku autonomiju; oni moraju da slede politiku SAD i da kupuju američko oružje. NATO ostaje, ali će njegova ekskluzivna uloga u strategiji SAD biti osetno smanjena. Vašington preferira "transakcioni sistem saveza".
Ako je za utehu, Pentagon više ne planira dugotrajne i iscrpljujuće ratove, jer za njih SAD više nisu sposobne, već „samo“ male, kratkotrajne, nasilne prepade, nalik na piratske. Dugotrajni rat sa Iranom ne, prepad na Karakas da.
Jednostavno, to je geopolitika Amerike u doba Trampa. Kako kaže bivši britanski diplomata Alistar Kruk: sve je u novcu, u profitu. Dobro je ono što donosi opipljivu korist.
Dobro došli u 21. vek.
Live
