Nestašica lekova u EU: U Nemačkoj nema 408, a u Italiji čak 3.000 medikamenata

Brojne zemlje Evropske unije suočile su se sa nestašicom lekova u apotekama u jeku sezone gripa i respiratornih infekcija koja je krajem prošle i početkom ove godine veća nego prethodnih.

Nedostaju neki osnovni medikamenti, poput antibiotika amoksicilina, sirupa za kašalj, paracetamola za decu, lekova za regulisanje krvnog pritiska, a kao najčešći razlozi navode se otežani lanac snabdevanja, ali i više cene energenata zbog kojih su neke farmaceutske kompanije smanjile obim proizvodnje.

U Belgiji je, tako, prijavljena nestašica gotovo 300 lekova, u Nemačkoj 408, Austriji više od 600, a u Italiji čak 3.000, mada se neki medikamenti pojavljuju na više mesta pod različitim imenom, prenosi "Politiko" podatke istraživanja koje je obavilo udruženje apoteka.

Podaci su prikupljeni iz 29 evropskih zemalja, uključujući i Tursku, Norvešku, Severnu Makedoniju, čak i tzv. Kosovo, i u njemu se navodi da je gotovo četvrtina zemalja prijavila nestašicu više od 600 lekova, a dvadeset odsto između 200 i 300.

Osim što je nestašica, kako se navodi u članku, kumovala joj je neuobičajeno jaka sezona gripa koja je znatno podigla potražnju za lekovima, a uzroci su u inflaciji i energetskoj krizi.

Prošle godine, "Centrijent farmaceutikal", holandski proizvođač aktivnih farmaceutskih komponenti, saopštio je da je smanjio proizvodnju za 25 odsto u odnosu na 2021. godinu zbog visokih cena struje. U decembru, drugog proizvođača iz iste zemlje "Inodženeriks" spasla je vlada, pošto su proglasili bankrot, kako bi fabrika ostala otvorena.

Jedan od najvećih proizvođača lekova u Evropi "Sandoz" suočava se sa nedostatkom sirovina i ograničenjem proizvodnih kapaciteta, pa iako trenutno uspeva da zadovolji potrebe tržišta, ali se suočavaju sa izazovima, kako je to u izjavi za "Politiku" opisao portparol kompanije.

Pojedine zemlje, poput Rumunije, uvele su zabranu izvoza određenih medikamenata, ili, poput Belgije, usvojile propis koji omogućava vladi da zabrani izvoz lekova u slučaju potrebe.

Evropska komesarka za zdravstvo Stela Kirijakides kritikovala je vladu svoje zemlje, Grčke, zbog slične zabrane navodeći da takvi državni propisi ugrožavaju evropsko tržište i sprečavaju da lekovi stignu do zemalja članica kojima su potrebni.

Holandija najavljuje zakon po kojem će prodavci morati da imaju šestonedeljne zalihe lekova u svojim magacinima, a sličan propis razmatra da usvoji i Švedska.

EU ima administrativno telo, nedavno oformljeno pod okriljem Evropske agencije za lekove (EMA), osnovano upravo sa ciljem da u slučaju nestašice medikamenata reaguje i na tržištu obezbedi dovoljne količine za države članice.

Međutim, EMA je na sastanku prošle nedelje odlučila da ne preporuči Evropskoj komisiji da nestašicu amoksicilina proglasi "velikim događajem", što bi podrazumevalo pokretanje određenih mehanizama, kako bi se krizna situacija što pre rešila.

Nadležna za sektor zdravstva u Evropskoj komisiji Sandra Galina izjavila je da nestašice nisu velike i da su dostupni zamenski lekovi.

S druge strane iz organizacije "Lekovi za Evropu" poručuju da ukoliko je dostignut pik u potražnji za lekovima, snabdevanje će ići brzo i ispražnjeni rafovi biće popunjeni, ali ukoliko to nije slučaj, i povećana potražnja se nastavi, to neće biti dobar scenario.