Svet
Šta Tramp planira za Kubu? "Diskombobulator" i Kastrov unuk u ulozi ostrvske Delsi
Meta američkog ekonomskog ratovanja, ostrvska zemlja je dugo bila talac unutrašnje politike SAD
Sukob SAD sa Kubom, relikt Hladnog rata, i dalje bukti podstaknut hirovima političara iz Vašingtona i besom zbog višegodišnjeg neuspeha da zbace Fidela Kastra i njegove naslednike.
Dok Donald Tramp predviđa skori kolaps vlade u Havani, njegov državni sekretar Marko Rubio navodno priprema unuka Raula Kastra za potencijalnog partnera SAD. Postavlja se pitanje šta bi još Amerika mogla da pripremi za Kubu?
Otmica kubanskog predsednika "ne bi bila baš teška"
Američki predsednik Donald Tramp uporno se hvali svojom politikom ekonomskog gušenja Kube. Nakon što je izvršio pritisak na Venecuelu i Meksiko da obustave isporuke nafte, primetio je: "Nema nafte. Nema novca. Nema ničega."
Tramp je rekao da Havana mora da postigne dogovor ili se suoči sa mogućim upadom američke vojske sličnim prošlomesečnoj operaciji u Venecueli. Američke trupe, tvrdio je, mogle bi da zarobe kubanskog predsednika Migela Dijaza-Kanela kao što su to učinile sa venecuelanskim predsednikom Nikolasom Madurom, i da takva misija "ne bi bila previše teška" za Pentagon.
Munjeviti napad na Karakas, navodno potpomognut tajnim oružjem "diskombobulatorom", Trampova administracija je pozdravila kao veliki uspeh. Skeptici sugerišu da strateško podmićivanje venecuelanskih odbrambenih zvaničnika može bolje objasniti nedostatak otpora.
"Tražim sledeću Delsi na Kubi"
Potpredsednica Delsi Rodrigez sada vodi Venecuelu. Američki zvaničnici su nagovestili da je ona njihova "žena u Karakasu", ali ostaju ograničenja u tome koliko njena vlada može da promeni politiku kako bi udovoljila Trampu, čak i ako je voljna.
Insajderi iz Vašingtona kažu da bi isti plan mogao da se primeni i na Kubu. Rubio – koji je nedavno rekao zakonodavcima da bi administracija "volela da vidi promenu režima" u Havani, ali da je ne bi nužno sprovela – bio je u kontaktu sa Raulom "El Kangrehom" Kastrom, unukom 94-godišnjeg revolucionarnog vođe Raula, objavio je "Aksios".
Bivši senator Floride, čija je porodica pobegla od kubanskog diktatora Fulhensija Batiste i čija je politička karijera izgrađena na biračima koji se protive Kastru, navodno vidi "mlađe, poslovno orijentisane Kubance za koje je revolucionarni komunizam propao" kao put ka podsticanju političkih promena. "Oni traže sledeću Delsi na Kubi", rekao je izvor.
Od Zaliva svinja do "Zaliva prasića"
Batistino osvajanje vlasti pokrenulo je kubansku revoluciju 1953. godine. Kastrovo kasnije svrstavanje sa socijalističkim taborom bilo je podjednako posledica okolnosti koliko i ideologije. Specifičnosti američke unutrašnje politike učinili su ostrvsku naciju stalnom metom – malo političara bi rizikovalo da otuđi moćan blok glasača u kolebljivoj državi.
Kubanski izgnanici predvodili su napad tokom invazije u Zalivu svinja 1961. godine, koju je podržala CIA. Napad je otvorio put najopasnijem sukobu u Hladnom ratu, jer je Kastro pristao da smesti sovjetske rakete radi odvraćanja, a Vašington je pokazao da bi radije išao u rat nego to dozvolio.
Savremena američka javnost posmatra nasleđe neprijateljstva prema Kubi kroz prizmu čudne zavere CIA-e da Kastrova kultna brada opadne, a ne kroz predlog agencije da se izvede napad pod lažnom zastavom kako bi se opravdala invazija svih razmera.
Predsednik Barak Obama je oprezno nastojao da demontira geopolitičku aberaciju i normalizuje odnose – čak i dok su američke agencije nastavile da finansiraju repere i "kubanski Tviter" kako bi podsticale nemire. Tramp je preokrenuo otopljavanje odnosa nakon što je postao predsednik 2017. godine.
Amerikancima je servirana besmrtna priča o "Havanskom sindromu", navodeći svetsku kampanju Rusije, Kine ili koga god da izazove simptome slične mamurluku kod američkih špijuna i diplomata.
U međuvremenu, 2020. godine, Venecuelanci su odbili farsično neuspešan upad veterana američkih specijalnih snaga u "Zaliv prasića" – što je odlazeća Trampova administracija negirala da je organizovala.
"Donroova" doktrina
Po povratku na vlast, Tramp je odustao od privatnih tajnih operacija u korist napada na nekooperativne nacije punom snagom. Istina, on favorizuje dramatične udare tipa "udar i beži" umesto produžene demokratizacije u neokonzervativnom stilu kroz okupacione projekte.
Vašington tvrdi da je oživeo Monroovu doktrinu, politiku iz 19. veka koja tvrdi da nijedna druga velika sila ne može da izazove hegemoniju SAD na zapadnoj hemisferi. "Donroova doktrina", kako je Trampova verzija šaljivo nazvana, zamišljena je kao odbrana od Kine i Rusije, uprkos tome što nijedna od njih ne pokazuje interesovanje za vojno gomilanje u Latinskoj Americi.
Tramp je pretio silom i protivnicima i saveznicima i u komšiluku i na drugom kraju sveta. Peking i Moskva tvrde da on otkriva pravu prirodu "poretka zasnovanog na pravilima" koji su prethodni američki lideri maskirali pričama o pravednosti i zajedničkim vrednostima.
Ministarstvo rata SAD se trenutno priprema za mogući napad na Iran – drugi za manje od godinu dana – ali bi ipak mogao da nađe prostora za neke akcije rušenja na Kubi.
Live
