Svet
Američki debakl na Kubi: Neuspešna invazija u Zalivu svinja, u organizaciji CIA
Nesuđeni predsednik Kube, Hose Miro Kardona, neposredno pre početka invazije pozvao je Kubance na oružje. Od 1.209 uhvaćenih kubanskih izbeglica neki su odmah pogubljeni, a ostatak je osuđen na 30 godina zatvora zbog izdaje
Još pre inauguracije, Džon Kenedi se upoznao sa planovima CIA za invaziji na revolucionarnu Kubu. Diktator Fulgencijo Batista je pobeđen 1959, u gerilskom ratu i sklonio se u SAD. Plan je pogrešno predviđao da će kubanske izbeglice, koji su činile najveći deo ovih snaga, podržati elementi kubanske vojske i narod Kube.
Krajnji cilj je bio svrgavanje (pro)komunističkog režima na Kubi, prevođenog Fidelom Kastrom i instaliranje proameričkog režima, koji će se vratiti na "prijateljske", dakle kolonijalne pozicije prema SAD.
Predsednik Ajzenhauer je odobrio program CIA još u martu 1960. godine. CIA je uspostavila kampove za obuku u Gvatemali, a do novembra su američki instruktori obučili vojsku za vođenje gerilskog rata. Zona iskrcavanja "brigade 2506", kako su se nazivale snage sastavljene uglavnom od izbeglica sa Kube, određena je na dva mesta u provinciji Matanzas, jugoistočno od Havane, u Zalivu svinja.
Invaziju u Zalivu svinja su planirale i finansirale SAD. Sama invazija je počela 17. aprila 1961. Emigrante sa Kube je vodio Hose Miro Kardona. Bivši član Kastrove vlade, jedno vreme je bio na čelu Kubanskog revolucionarnog saveta, da bi posle prebegao Amerikancima. Ukoliko invazija uspe, Kardona je bio previđen za predsednika Kube.
Uprkos pokušajima američke vlade da planove za invaziju zadrži u tajnosti, to je uskoro postalo opšte poznato među kubanskim izbeglicama u Majamiju. Preko kubanskih obaveštajnih službi, Kastro je saznao za kampove za obuku gerilaca u Gvatemali još u oktobru 1960. godine.
Kardona je 9. aprila dao izjavu "Njujork tajmsu", u kojoj je pozvao Kubance na ustanak: "Moramo pobediti ili ćemo umreti u ropstvu. U ime Boga sve vas uveravamo da ćemo posle pobede imati mir, ljudsku solidarnost, opšte blagostanje i apsolutno poštovanje dostojanstva svih Kubanaca, bez izuzetka."
Katastrofalni poraz u Zalivu svinja
Predsednik Kenedi je 1961. Konačno odobrio sprovođenje plana za invaziju. Zaliv svinja je bio deo zabačene močvarne oblasti. Osim toga, američki vrh je nastojao da sakrije učešće SAD.
Invaziji je prethodila američka "Operacija Puma", šifrovano ime za vazdušne napade na Kubanske revolucionarne snage, koje je trebalo da traje dva dana, obezbeđujući vazdušnu nadmoć plaćenicima. Kastro je imao saznanja o invaziji i sklonio je avione na bezbedno. Četvorica američkih pilota su ubijena tokom invazije.
CIA je u invaziji koristila bombardere B-26 iz Drugog svetskog rata, koje je prefarbala da bi izgledali kao avioni kubanskih vazduhoplovnih snaga. Bombarderi su promašili mnoge od ciljeva i ostavili kubanske vazdušne snage skoro netaknutim.
Kada su se pojavile prve vesti o napadu, fotografije američkih aviona obišle su svet. Činjenicu da su SAD organizovale invaziju više nije bilo moguće sakriti. Predsednik Kenedi je otkazao drugi vazdušni napad.
Dana 17. aprila, invazione snage od 1.511 ljudi iskrcale su se na plaže duž Zaliva svinja i odmah se našle pod snažnom vatrom Kubanaca. Kubanski avioni su bez prekida gađali osvajače, potopili su dva broda i uništili polovinu vazdušnih snaga.
U naredna 24 sata, Kastro je naredio da 20.000 vojnika zauzmu plažu. Kubanske vazdušne snage su kontrolisale nebo. Kenedi je u zoru 19. aprila odobrio "vazdušni kišobran": šest neobeleženih američkih borbenih aviona je poletelo ka Kubi. I ove avione su oborile kubanske oružane snage, a invazija je konačno slomljena.
Od 1.209 uhvaćenih kubanskih izbeglica neki su odmah pogubljeni, a ostatak je osuđen na 30 godina zatvora zbog izdaje. Nakon 20 meseci pregovora sa SAD, Kuba je oslobodila preostale pobunjenike, u zamenu za 53 miliona dolara pomoći u hrani i lekovima.
Bio je to neslavni kraj invazije u Zalivu svinja, koji će ostati upamćena kao jedna od najmračnijih mrlja u karijeri predsednika SAD Kenedija. Pokušaj invazije je neslavno propao i postao je velika međunarodna sramota za Kenedijev režim.
Neuspešno svrgavanje revolucionarne vlasti dobiće svoj epilog sa Kubanskom raketnom krizom 1962, posle čega su se SAD obavezale da više neće pokušavati da svrgnu Kastra i da će odustati od svih pokušaja invazije na Kubu.
