"Trampovo ludilo": Iran nije Venecuela

Amerikanci ne žive u realnosti. Oni žive u nekoliko paralelnih realnosti, u nekoliko paralelnih svetova, koji među sobom nemaju mnogo veze. A to je već, samo po sebi, definicija ludila: ne prihvatati stvarnost, ili se čak boriti protiv ideje da ona uopšte postoji.

Dobar primer za to je aktuelni predsednik Sjedinjenih Američkih Država Tramp, koji je upravo, zajedno sa cionističkom vladom u Tel Avivu, napao Iran.

Ruska Federacija smatra da udari SAD i Izraela na Iran predstavljaju "nož u leđa" i "pravu izdaju diplomatije", izjavio je stalni predstavnik Rusije pri UN Vasilij Nebenzja, jer su napadi izvedeni u vreme kada je Teheran pokazivao volju da sporove sa Vašingtonom rešava diplomatskim putem. 

Tramp – novi gospodar univerzuma

I ne samo to. Trampu više niko ne veruje. S njim više nema smisla pregovarati, Tramp je samog sebe proglasio za "gospodara univerzuma" - rekao je ruski mislilac Aleksandar Dugin Sputnjiku - koji odlučuje šta god poželi: može da započne rat, može da ga okonča, može da uvede carine, može da ih ukine.

Tramp: Može da me zaustavi samo moj razum, nije mi potrebno međunarodno pravo

Posle napada na Venecuelu, Tramp je izjavio da za njega ne važi međunarodno pravo, i da se u svojim odlukama rukovodi "jedino svojim umom" i sopstvenim moralnim osećanjem, a oni su, izgleda, u najmanju ruku, veoma ograničeni.

I imenovao je svog "ministra rata". Ovo se ranije moglo zamisliti samo u distopijama, konstatovala je ruska istoričarka Ksenija Muratšina. Postoje neke istorijske analogije i sve su izrazito neprijatne, i to na najodvratnijim mestima i u najužasnijim istorijskim epohama, puput  Osmanskog carstva, Napleonove Francuske, Austrougarske ili Pruske.

Tramp ima sopstveni svet, koji postoji samo u njegovoj glavi, primećuje Dugin. On je nedavno "čestitao svim Amerikancima", jer Amerika stoji tako dobro i pobeđuje na svim poljima, tako da je to "jednostavno nepristojno".

Međutim, stvari u SAD stoje sasvim drugačije.

Istorija Trampove bolesti

Iran nije Venecuela. Iranci su veoma drevna nacija, čija istorija se proteže na više od hiljadu godina, koja je, kao centar kraljevstava i carstava, čovečanstvu dala nauku, filozofiju, medicinu, poeziju, teologiju, uzvišeni misticizam... Ima li neko u Vašingtonu ko to može da razume? Oni sanjaju o kratkotrajnom, munjevitom ratu, blickrigu, koji će dovesti do "promene režima".

Iranci, međutim, to vrlo dobro znaju, a saznanje o pripadnosti milenijumskoj tradiciji upamtili su sve do danas, zahvaljujući, između ostalog, Homeinijevoj revoluciji, piše italijanski analitičar Kostantino Seoldo za sajt "Multipolar pres". 

Izgleda da niko među Trampovim savetnicima nije ni pokušao da objasni Trampu šta je Iran. Izgleda da niko među njima nije ukazao ni na posledice do kojih bi to moglo da dovede. Svakako, sukob sa Iranom ima potencijal da izazove ne samo širi regionalni rat, već i novu eskalaciju u konfronatciji velikih sila. Sada smo, bez sumnje, samo na korak od trećeg svetskog rata.

Naš izbor

Otkriće ostrva abortusa: Tajni Satanin presto usred okeana

Ali, Tramp ionako ne sluša svoje savetnike, on sluša nekog drugog. I "gospodar univerzuma" ima svoje nevidljive gospodare. Možda one koji su okupljali takozvane zapadne elite, u stvari ološ, na orgijastičnim, demonskim "zabavama" na Epstinovom ostrvu – i ko zna gde sve ne – kako bi ih kasnije ucenjivali.

U stvari, dodaje Dugin, više niko ne sumnja da je Tramp mentalno bolestan. Ranije se moglo činiti da su to samo ekscesi sasvim posebne osobe, sklone da se izražava u metaforama i da preuveličava stvari. Međutim, za samog Trampa, kaže Dugin, to je postalo psihijatrijska dijagnoza.

Brazilski analitičar naziva Trampa "Novim Kaligulom" ili novim "direktorom zapadnog cirkusa". Ne bio to bio prvi slučaj ludila vladara u istoriji. Ludi su bili i pojedini rimski carevi, poput Nerona ili Kaligule, u periodu sumraka Rima.  

Ali, ono što je kod Trampa ključno jeste odbacivanje bilo kakvog pretvaranja i bilo kakvih moralnih skrupula, piše bivši britanski diplomata i obaveštajac Alister Kruk za sajt "Fondacija strateške kulture". Odnosno, SAD se nalaze u dužničkoj krizi bez premca u istoriji i moraju stalno da vrše napade, nasilne prepade širom sveta.

Šefica Evropske komisije Ursula fon der Lajen je požurila da izrazi podršku Trampovim akcijama, što potvrđuje "transatlantsko jedinstva". Oglasio se, gromoglasnom rikom, i mali zec iz Kijeva...

Naglo razbijanje stvari

Stari "poredak, zasnovan na pravilima", koji i nije bio nikakav poredak, već novi svetski haos, zamenjen je ratom koji se vodi bez ikakvih ograničenja – bez pravila, bez bilo kakvih zakona i uz potpuni prezir Povelje UN i međunarodnog prava. Etičke granice se danas na Zapadu odbacuju kao  "moralni relativizam".

Poenta je u tome, tvrdi Kruk, da se šokiraju protivnici; protivnika treba zaprepastiti, zastračiti, slediti i naterati ga da se zapita: da li je ovo što se dešava uopšte moguće?

Reč je, zapravo, o novoj "doktrini šoka". Tokom prošlih godina, Izrael je, osim Pojasa Gaze, brutalno napao Zapadnu obalu, Iran, Siriju, Liban, Jemen, Katar i Tunis. Sada, zajedno sa SAD, ponovo napada Iran...

U pitanju je sasvim novi fenomen, dodaje Kruk, koji uključuje "brzo delovanje, naglo razbijanje stvari". Sve ono na šta se dosadašnji američki predsednici nisu usućivali. Ova nova doktrina moći nastala je na Zapadu, među finansijerima sa Volstrita, ali, kako upozorava bivši diplomata, budući da je rođena iz očaja, mogla bi ubrzo i da propadne. To je igra na sve ili ništa.

Naravno, niko danas ne zna kako će završiti novi rat u Iranu. Ali, jedno je sigruno: kako tvrdi Eskobar, prebacivanje 50 posto američke avijacije otpočetka nije nalikovalo na vežbu već na agoniju, a pregovori sa Teheranom bili su samo paravan koji je trebalo da prikrije pripreme za novu agresiju.

Dizanje u vazduh čitavog Bliskog istoka

Tramp je samo jedna, ali važna komponenta u prilično nestabilnoj, složenoj, kritičnoj političkoj igri, koja se odvija u Americi. "Njegov lični univerzum postoji negde između tih svetova, između sukoba uticajnih grupa", kaže Dugin, "u kome se on ponaša kao nepredvidljivi šaljivdžija".

I sve to je veoma opasno, ne samo za Ameriku. Iza Trampa postoje veoma zlokobne sile, smatra Dugin, iste one sa Epstinove liste, koje kontrolišu Ameriku i Zapad. Šta će uraditi svi ti kanibali i učesnici pedofilskih orgija sa satanskog Epstinovog ostrva, to niko ne zna. Možda će se odlučiti na nuklearni rat. A možda nešto drugo, možda i nešto treće.

Tramp je u prvom mandatu naložio ubistvo iranskog generala, potom je u drugom  ubio vrhovnog verskog vođu Hamenija. Potom su usledili masovni protesti širom Irana protiv "Velikog Sotone", kako je Ameriku nazvao ajatolah Homeini...

Postoji nešto zlokobno u vazduhu. U Pakistanu, u Karačiju, demonstranti su upali u američki konzulat, pri čemu je poginulo najmanje osmoro ljudi...

Približavamo se Velikom raspletu. A možda je on već počeo, ovde, u Iranu, u Izraelu, na Bliskom istoku, sa ratom u Ukrajini.

Bacimo sve u vazduh, a onda ćemo videti da li ćemo od toga imati koristi... Tako danas razmišljaju mešeteri sa Volstrita. Ljudski životi tu nemaju veliki značaj.